1. Sila Omega

Priča Sila Omega nas upoznaje sa pronalazačem koji sa dvojicom svojih prijatelja često diskutuje o filozofiji okultnog i priželjkuje dan kada će čovek snagom svog uma ovladati silama koje upravljaju vaseljenom.

Na jednom od njihovih filozofskih posela, on prijateljima obelodanjuje da je otkrio mehaničku moć zvuka i da je ovladao zvučnom silom koju je nazvao sila Omega, te da je napravio uređaj koji je nazvao generator vibracionog etra, koji kada je pravilno usmeren dovodi do dezintegracije predmeta u koje je uperen.

Kod pronalazača se u kući danima vrše eksperimenti na raznim predmetima, ali je generator vibracionog etra funkcionalan isključivo u izumiteljevim rukama.

Takva moć u rukama samo jednog čoveka ne može da donese ništa dobro, pa pronalazač tragično okonča prilikom kanalisanja sile zvuka direktno u svoj mozak.

Naučnu potporu priči Sila Omega daju pojašnjenja iz akustike i same fizike koja se oslanjaju na radove Sesara Deprea, Rudolfa Keniga, Žozefa Furijea i Džona Tindala, kao i pominjanje argentinskog instituta Luč i Šulc, koji je u to vreme, između ostalog, izrađivao slušne aparate koji su korišćeni kao medicinska pomagala.

Ono što je meni lično veoma interesantno u priči Sila Omega je da se Lugones u stvaranju lika pronalazača nadahnuo dotadašnjim radom, kao i samim likom, Nikole Tesle.

U priči ima dosta primera koji potkrepljuju moju tvrdnju.

Nije poticao ni iz kakve akademije, kao i isticanje skromnosti pronalazača su jasne aluzije na Teslu.

Navodi da je pronalazač život proveo u siromaštvu i da je svoje pronalaske prodavao trgovcima da bi imao šta da jede su takođe potvrđeni činjenicama iz tog vremena koji govore da je Tesla živeo u besparici (pogotovo nakon 1900. godine, pošto je napustio Kolorado Springs), pa je 1904. godine, pritisnut teškom oskudicom, pravio osvetljenje izloga jedne radnje u Nju Jorku, dok je u komercijalne svrhe razvijao fontanu.

U priči se pominju naučna otkrića iz tog doba, kao što su radio talasi i rendgenski zraci, a upravo je Tesla 1897. godine javno predstavio principe radija i prenos radio signala bežičnim prenosom podatka na veće daljine, a takođe je od 1887. do 1892. godine radio i na iks zracima, i objavio je njihovo otkriće tri godine pre Rendgena, ali ih nije patentirao, pa Lugones možda zbog toga pominje i da pronalazač nije želeo da patentira svoja otkrića.

Takođe, pronalazač u priči radi i na modifikovanju fonografskih ploča, a Tesla je zaista imao rešenje da poveća mogućnost snimanja na njima.

Za pronalazačeve reči: Istovetnost uma i sila koje upravljaju vaseljenom - sve je jasnija; i doći će dan kada će um moći da ovlada njima bez posredničkih sprava koje samo smetaju, Lugones je sigurno dobio ideju iz Teslinog eseja Problem povećanja ljudske energije, koji je objavljen juna 1900. godine u Century Magazine, i koji je izazvao široko interesovanje naučnog i poslovnog sveta, a u kome je Nikola Tesla u poglavlju koje je nazvano Treći način za povećanje energije koja određuje ljudski proces govorio o ovladavanju silama univerzuma što bi dovelo do napretka čovečanstva.

U priči se pominje pronalazačev režim ishrane, a Tesla je o svom načinu ishrane takođe govorio u eseju Problem povećanja ljudske energije, pa je u njemu izneo i nutricionističke ideje o pravilnoj ishrani, iskazujući lični primer sa dva obroka na dan, bez ručka, gde prvi obrok započinje dva sata pre početka rada i sadrži masniju hranu (maslo i ulje) da bi se dobila energija za rad, dok drugi obrok počinje oko 7-8 sati uveče, sa hranom koja u sebi ima proteine da bi se za vreme spavanja mogle izgrađivati telesne ćelijice, a savetovao je izbegavanje životinjskog mesa i žumanaca.

Takođe, pominjanje međuetarske sile u priči odgovara izučavanju luminoferoznog etra, odnosno primamaterije, kome je Nikola Tesla bio posvećen.

Najzanimljivija poveznica Lugonesovog pronalazača sa Nikolom Teslom je dešavanje u izumiteljevoj kući, prilikom demonstracije generatora vibracionog etra na točku teškom trista kilograma, kada od brzine okretanja točka zadrhti cela kuća, što je apsolutno ekvivalentno događaju u kome je Tesla 1896. godine svojim oscilatorom izazvao podrhtavanje cele zgrade, a zatim i zemljotres, da bi u novom eksperimentu sa drugim oscilatorom, veličine budilnika koji je nosio u džepu, zaljuljao jednu nedovršenu desetospratnicu.

Taj događaj je, u nekoliko navrata, potvrdio i sam Nikola Tesla, a njegov biograf Džon O Nil je o tome pisao u knjizi Nenadmašni genije.

Ono što bih istakao na kraju je da je Nikola Tesla, u vreme nastanka priče Sila Omega, bio popularan u teozofskim krugovima kojima je Lugones pripadao, pa iako nema dokaza da je i sam Tesla bio teozof, postoje dokazi da je prema teozofiji i teozofima gajio simpatije, jer je bio blizak lični prijatelj sa Vilijemom Kruksom (hemičarem, pronalazačem, hermetičarem, spiritistom i prvorazrednim eksperimentalnim fizičarem koji je pokušao naučno da dokaže postojanje duša umrlih i posle smrti, i koji se kao blizak prijatelj Helen Blavacke priključio Teozofskom društvu 1890. godine), Oliver Lodžom (fizičarem, rektorom Univerziteta u Glazgovu, spiritistom), kao i Lordom Kelvinom (fizičarem, teozofom i pristalicom postojanja etra).

Prema tome, kada se uzmu u obzir detalji iz priče potvrđeni dokazima iz života i naučno-eksperimentalne prakse Nikole Tesle, kao i njegova popularnost među teozofima i spiritistima, siguran sam da je vrlo uverljiva i prihvatljiva moja iznesena tvrdnja da je Leopoldo Lugones, za lik svog pronalazača u priči Sila Omega, bio inspirisan upravo Nikolom Teslom.

1. Sila Omega

2. Crno ogledalo

3. Praktična Kabala

4. Isur

5. Ognjena kiša (Sećanja duha jednog pokojnika iz Gomore)

6. Kip od soli

7. Konji Abdere

8. Čudo Svetog Vilfreda

9. Dragulji patnje

10. Rogata žaba

11. Dušice

12. Otkriće kružnice

13. Konačni

14. Pokojnik

15. Ipalija

16. Luisa Fraskati

17. Ideja smrti

18. Leptir?

19. Alabastarska čaša

20. Oči kraljice

21. Nuralkamar

Knjigu je objavilo izdavačko preduzeće Agora

http://www.agora-books.co.rs/