20. Oči kraljice

Priča Oči kraljice započinje tragičnom novinskom vešću o iznenandoj smrti Ričarda Nila Skinera usled iznenadne bolesti, ali pripovedač zna da se radi o samoubistvu, jer se Nil zbližio i upustio u romansu sa tajanstvenom Egipćankom.

Njegovu sumnju produbljuje i Gatrijeva priča da je pre Nilovog samoubistva dobio od njega pismo, u kome je zahtevao da se njegova prijateljica poštedi maltretiranja u slučaju da se njemu desi neka nesreća.

Zato pripovedač odlučuje da nakon Nilove sahrane poseti komesara i da ga obavesti o mogućoj umešanosti Egipćanke u taj slučaj.

Međutim, odustaje od toga, jer na Nilovoj sahrani upoznaje Egipćanina Mansurbega, tutora tajanstvene žene, koji ga pozove kod njih u kuću da mu ispriča tajnu svoje štićenice Šait Ator, Gospodarice Pogleda.

Pripovedač prihvata poziv, pa od Mansurbega prvo saznaje da njih dvoje borave u Buenos Ajresu zbog njegovog posla sa draguljima, a zatim ga Egipćanin upoznaje sa njenom životnom pričom.

Šait Ator je rođena u porodici iz dinastičke faraonske loze, i za nju se nakon rođenja, upoređivanjem horoskopa, ispostavilo da je reinkarnacija kraljice Hatšepsut, jer se duše mrtvih ponovo rađaju kad prođe tri ili tri i po hiljade godina.

Kao reinkarnacija kraljice Hatšepsut, Šait Ator predstavlja nadu za novouspostavljenu egipatsku kraljevinu, ali je takođe reinkarnacijom stekla moć prokletsva koju poseduje u svojim očima, pa takav dar za nju predstavlja nesreću, jer je sa petnaest godina ostala udovica, zato što joj se muž ubio kada je pristala da ga pogleda.

Mensurbegovo izlaganje takođe donosi objašnjenja pojedinih situacija koje su pomenute u priči Alabastarska čaša, pa tako pripovedač saznaje da je veza između Šait Ator i Ričarda Nila Skinera bila zapisana u zvezdama, a uspostavljena je onog časa kada je Nil ušao u grobnicu kraljice Hatšepsut (u kojoj je osetio ushićenje i ljubav).

U Alabastarskoj čaši je isto tako spomenuto da su dva istraživača groba kraljice Hatšepsut izvršila samoubistvo, kao i da su se dva muškarca ubila zbog Šait Ator.

Razrešenje tih samoubistava je i jezivo i bizarno, jer je reč o dvojici jednih te istih ljudi, Engleza istraživača, koji su se prvo udvarali Šait Ator, nakon čega su vođeni pohlepom oskrnavili pogrebnu odaju kraljice Hatšepsut, gde su pronašli ogledalo u kome je kraljica, koristeći magiju, sačuvala svoj lik i fatalni pogled, koji je skrnavitelje naterao na samoubistva.

Takođe je objašnjeno i poreklo navodnog parfema smrti na Šait Ator, što je pojašnjeno istorijskim činjenicama o trgovačkoj ekspediciji kraljice Hatšepsut u Zemlju aroma (tobožnju starovekovnu afričku državu Punt, kojoj istoričari ne znaju tačnu lokaciju), iz koje je donela divlje smokve (ali i tamjan, smirnu i zlato...), nakon čega je u Egiptu ponovo započela era svetih mirisa, tako da je Hatšepsut izmisla parfem nazvan miris lepote, koji koristi Šait Ator, a koji je svojim mirisom bio najsličniji parfemu smrti.

Pripovedač je podozriv prema Mansurbegovim pričama, ali njegova sumnjičavost najednom nestaje i on postaje skroz opčinjen kada ugleda gracioznu pojavu Šait Ator, obučenu u zelenu tuniku, te obeća da neće ići komesaru, a zauzvrat od Mansurbega na poklon dobije ogledalo kraljice Hatšepsut, u kome više nema magijskih moći, ali koje izaziva vrtoglavicu, ako se u njega malo duže gleda...

Priča Oči kraljice ima par vrlo zanimljivih detalja, ali bih naglasio da ona može biti nejasna onima koji ne razumeju koncept reinkarnacije, jer je on najbitniji za shvatanje ove priče.

Naime, u njoj se pominje drevno masonsko bratsvo iz faraonskog Memfisa, čija loža je otkrila da se pol ne menja kada se osoba reinkarnira.

Takav princip polne reinkarnacije prema kome se pol ne menja kada se osoba ponovo rađa, odnosno prema kome se jednom rođen kao muško reinkarnira uvek kao muško, i da se jednom rođena kao žensko reinkarnira uvek kao žensko je logičan i ispravan princip, ali nije opšteprihvaćen.

Isto tako je u priči Oči kraljice rečeno da se osoba reinkarnira sa sličnom ili dopunjenom sudbinom od one iz prethodnog života.

Takvo shvatanje reinkarnacije je prihvaćeno i u teozofiji, kao i kod francuskih spiritista (dok anglosaksonska spiritistička struja odbacuje reinkarnaciju), i ono iskazuje progresivizam da duša stalno napreduje, ispravno odbacujući izvorno indijska tumačenja reinkarnacije, po kojima ne postoji mogućnost usavršavanja duše, i u kojima postoji mogućnost životinjskih reinkarnacija tj. reinkarnacija čoveka u životinju.

Lugones je u priči Oči kraljice koristio polni i progresivni princip reinkarnacije, koji je potkrepio korišćenjem drevne astrologije i uporednih horoskopa, dok je na izuzetan način, kroz opis sticanja moći prokletstva koju Šait Ator ima u očima, prikazao simbolizam očiju koji igra ogromnu ulogu u misterijskim učenjima, a sa primerom ogledala kraljice Hatšepsut je odlično apsolvirao praksu egipatske magije na delu.

Takođe, priča se dotiče i društveno-političkih prilika vezanih za Egipat tog doba (Egipat je 1922. godine postao nezavisan), kao i za bliski istok, a pomenuto je da su i pored mržnje Araba prema Jevrejima, jedni sa drugima u srodstvu preko boginje Sekmet.

1. Sila Omega

2. Crno ogledalo

3. Praktična Kabala

4. Isur

5. Ognjena kiša (Sećanja duha jednog pokojnika iz Gomore)

6. Kip od soli

7. Konji Abdere

8. Čudo Svetog Vilfreda

9. Dragulji patnje

10. Rogata žaba

11. Dušice

12. Otkriće kružnice

13. Konačni

14. Pokojnik

15. Ipalija

16. Luisa Fraskati

17. Ideja smrti

18. Leptir?

19. Alabastarska čaša

20. Oči kraljice

21. Nuralkamar

Knjigu je objavilo izdavačko preduzeće Agora

http://www.agora-books.co.rs/