21. Nuralkamar

U Buenos Ajresu je zakazana izložba skupocenog drevnog nakita, čiji je izlagač Alberti, penzionisani francuski kapetan arabskog porekla, koji je službovao na sirijskoj granici.

On nestaje nakon što uzme avans za nakit, ali pripovedaču ostaje njegova priča.

Alberti je pripadao plemenu koje je sebe smatralo najčistijom rasom na svetu, i koje je poput Egipćana mislilo da se na svakih tri hiljade godina dešavaju reinkarnacije.

Zbog toga je u njegovom plemenu postojao običaj da deca na svoj prvi rođendan pokažu određenu sklonost, iz koje se zaključivalo šta su bila u prethodnom životu, a njegova naklonost je bila prema minđušama majke, što je ukazivalo da je u svom prošlom životu bio draguljar.

On je takođe bio vodič i član posade u jednom od dva francuska izviđačka aviona, koja su nadletala i neuspešno fotografisala ostatke trideset vekova starog grada kraljice od Sabe, kome se nije moglo prići kopnenim putem, zato što je sakriven u nepristupačnoj pustinji.

Alberti je za taj drevni grad znao od ranije, jer je jednom u njega stigao podzemnim koritom, u koje se ulazilo preko bunara u oazi, kada se nivo vode smanji na mlad Mesec.

U gradu kraljice od Sabe je tada pokupio osamdeset dva komada nakita, koje je doneo na izložbu da ih proda, ne bi li plemenskom emiru platio miraz za njegovu ćerku Nuralkamar, u koju je bio zaljubljen.

Pripovedač se zainteresuje za jednu izložbenu narukvicu, koja na sebi ima tri izrezbarena lista bršljena i ugraviran Solomonov pečat, i na kojoj se mogao videti otisak palca koji je predstavljao žig draguljara.

Nakon provere otiska daktiloskopskom metodom don Huana Vusetića, ispostavlja se da je otisak palca koji se nalazi na narukvici istovetan otisku kapetana Albertija, što upućuje da je on reinkarnacija draguljara koji je napravio tu drevnu narukvicu.

Međutim, to nije jedino iznenađenje, pa se priča Nuralkamar završava tako što se u toku noći dešava krađa, te iz vitrine nestaje baš ta narukvica i biva zamenjena drugom, a očevidac kaže da je video tamnoputu i vrlo lepu ženu u zelenoj haljini...

Iako u priči Nuralkamar to nije objašnjeno, opis tamnopute i vrlo lepe žene u zelenoj haljini je opis koji odgovara Šait Ator.

Postavlja se pitanje zašto ona, od svih komada nakita, krade baš narukvicu koja na sebi ima ugraviran Solomonov pečat?

U priči Oči kraljice je kazano da je Šait Ator reinkarnirana Hatšepsut, pa zato kao i sve egipatske kraljice ona mora da nosi određeni nakit da bi se zaštitila od zlih sila, a u taj nakit spadaju i narukvice.

Međutim, to su narukvice od pet dragih kamena, a Albertijev nakit uopšte ne sadrži drago kamenje.

O čemu je onda reč?

Po mom mišljenju, imajući u vidu u kom vremenu je nagovešteno, u pitanju je nešto fantastično.

Naime, Lugones daje određene naznake da su kraljica od Sabe i kraljica Hatšepsut u stvari jedna te ista osoba, i to mnogo pre prvih teorija koje su se o tome pojavile.

Prvi zastupnik te teorije je bio Imanuel Velikovski, koji je tvrdnju da su kraljica Hatšepsut i kraljica od Sabe jedna te ista žena obelodanio u svojoj knjizi Ages in Chaos, objavljenoj 1952. godine, a u novije vreme takvu teoriju zastupaju škotski i australijski istoričari Emet Svini i Demijan Maki.

Prema takvim teorijama, legendarna biblijska priča o poseti kraljice od Sabe kralju Solomonu bi bio izveštaj o poseti vladarke jedne zemlje vladaru susedne države, kao i da je ime kraljice od Sabe pogrešno protumačeno, te da je u pitanju kraljica Hatšepsut, jer za kraljicu od Sabe niko više, nakon njenog navodnog boravka kod kralja Solomona, nije čuo.

Po njima je ekspedicija kraljice Hatšepsut u Punt (Zemlju aroma) u stvari bila ekspedicija u Jerusalim, kod kralja Solomona.

Ta tvrdnja se potkrepljuje time što niko od istoričara ne zna tačan položaj navodne države Punt, dok egipatski natpisi govore da se Punt pre nalazi u Palestini nego u Africi.

Slični nagoveštaji su se mogli naći kod jevanđeljiste Matije koji spominje kraljicu juga koja dolazi kod kralja Solomona, zatim u knjizi proroka Danila koji kaže da se odrednica jug koristi da se označi vladavina nad Egiptom i Etiopijom, dok istoričar Josif Flavije, u delu Jevrejske starine, kaže da je kraljica Egipta i Etipije došla u Jerusalim kad je čula za Solomonove vrline i razboritosti.

Problem koji se javlja sa tumačenjem da je kraljica Hatšepsut posetila kralja Solomona je hronologija, jer je ona po zvaničnim istorijskim podacima živela 500 godina pre njega, ali službena istorijska hronologija je puna rupa, za koje su masoni (hermetičari, teozofi) kojima je Lugones pripadao očigledno znali.

U priči Nuralkamar se nalazi i istoimena poema/kasida, koja je zanimljiva iz dva razloga.

Prvo, Lugones je tako spojio svoju prozu sa svojom poezijom i pokazao da je i odličan pesnik.

Drugo, Lugonesova poema/kasida Nuralkamar, koja opisuje ljubav muškarca prema ženi, odnosno Albertija prema Nuralkamar, se može posmatrati kao posveta biblijskoj Pesmi nad pesmama, koju hermetički krugovi veoma poštuju, i koja po takvim tumačenjima opisuje iskrenu ljubav muškarca prema ženi, odnosno ljubav kralja Solomona prema Sulamki, za koju isti krugovi veruju da je u pitanju kraljica od Sabe.

U vezi sa tim, Lugones je takođe u svojoj priči istakao: Sulamka je nastala od kraljice od Sabe, i to bi značilo da i po njemu, kao hermetičaru, Pesma nad pesmama opisuje ljubav Solomona prema kraljici od Sabe, koja se desila u toku njene navodne posete Jerusalimu.

Tu leži i odgovor zašto Šait Ator krade baš narukvicu sa ugraviranim pečatom kralja Solomona.

Naime, ako bi kraljica od Sabe i kraljica Hatšepsut bile jedna te ista osoba, onda je jasno da Šait Ator, kao reinkarnirana Hatšepsut, krade baš narukvicu sa ugraviranim pečatom kralja Solomona, svoje ljubavi iz prethodnog života.

Takođe, u priči Nuralkamar Lugones kroz nagoveštaj da je Alberti reinkarnacija drevnog draguljara koristi, kao i u priči Oči kraljice, polni i progresivni princip reinkarnacije.

Isto tako, u priči Nuralkamar se pominje i don Huan Vusetić, kao i njegova daktiloskopska metoda identifikacije pomoću otisaka prstiju, i taj detalj predstavlja naučnu crtu datu ovoj priči.

Inače, don Huan Vusetić, odnosno Ivan Vučetić je rođen na Hvaru, otišao je u Argentinu, i bio je jedan od začetnika daktiloskopije.

Njegov sistem za klasifikaciju otisaka prstiju radi identifikacije, nazvan ikonofalangometrija je bio prihvaćen u policiji u Buenos Ajresu, a zatim i u celoj Južnoj Americi.

1. Sila Omega

2. Crno ogledalo

3. Praktična Kabala

4. Isur

5. Ognjena kiša (Sećanja duha jednog pokojnika iz Gomore)

6. Kip od soli

7. Konji Abdere

8. Čudo Svetog Vilfreda

9. Dragulji patnje

10. Rogata žaba

11. Dušice

12. Otkriće kružnice

13. Konačni

14. Pokojnik

15. Ipalija

16. Luisa Fraskati

17. Ideja smrti

18. Leptir?

19. Alabastarska čaša

20. Oči kraljice

21. Nuralkamar

Knjigu je objavilo izdavačko preduzeće Agora

http://www.agora-books.co.rs/