9. Dragulji patnje

Redovnica, pripadnica reda Svetog srca, želi gornji deo biskupove odeće za služenje mise da izveze i ukrasi dragim kamenjem, koje bi simbolizovalo stradalo telo Isusovo. Da bi završila svoje delo nedostaje joj dragulj karbunkul, kojim bi na biskupovoj odeći obeležila mesto Svetog srca, reda kome je bila posvećena.

Nakon što se traganje za tim dragim kamenom završi neuspešno, redovnica odlučuje da ponudi Gospodu svu svoju krv iz tela u zamenu za tajanstveni tamnocrveni dragulj, koji bi bio nagrada za njenu žrtvu...

Kako sam već primetio, Lugones je u svojim pričama voleo da se poigrava i da izokreće određene prihvaćene stvari (kao što je u priči Crno ogledalo obrnuo teozofski i spiritistički koncept poricanja pakla, ili kao što je u priči Isur umesto teorije evolucije koristio regresivnu teoriju), ali priča Dragulji patnje predstavlja poseban i veoma redak slučaj, sa kojim se prvi put srećem kako u žanrovskoj, tako i u književnosti uopšte.

Naime: poznat, prihvaćen i ustaljen postupak predstavlja prodaja duše Đavolu, ali ovde je Lugones zarotirao taj čin za 180 stepeni, pa redovnica prodaje dušu hrišćanskom Bogu u zamenu za dragi kamen.

Upoređivanjem uzroka koji u književnosti dovode do sklapanja nagodbe sa Đavolom, poput bogatstva, moći, znanja, mladosti i zdravlja u npr. Faustu, ili pak dragulja koji kao uzrok u priči Dragulji patnje dovodi redovnicu do sklapanja pogodbe sa Bogom, te upoređivanjem samih posledica nagodbi sa Đavolom/Bogom koji kao svoje krajnje ishodište imaju gubitak duše/smrt, dolazi se do zaključka da su prodaja duše Đavolu i prodaja duše hrišćanskom Gospodu - apsolutno ista stvar (odnosno jedan te isti đavo).

Priča Dragulji patnje je prepuna hrišćansko/rimokatoličkog simbolizma i mistike: od simbola ljiljana i spominjanja mističarke Svete Tereze, kao i stigmatičarke i vizionarke sestre Emerik; do simbolički prikazanog tela staradalog Isusa pomoću dragog kamenja, kao i nevidljivog goluba koji predstavlja simbol Duha Svetoga (ali i Semiramidinog simbola), i koji se može posmatrati kao izvršalac pogodbe što uzima dušu redovnice u zamenu za dragulj.

Obzirom da u antologiji Fantastične priče nisu prikazane godine u kojima su pisane priče koje se nisu našle u Lugonesovim zbirkama, već su objavljivane po časopisima i novinama, mogu da pretpostavim da priča Dragulji patnje datira iz njegovog najkasnijeg perioda, u kome je potpuno okrenut katoličanstvu.

Neko će u ovoj Lugonesovoj priči videti samo iskazanu ljubav redovnice prema hrišćanskom Bogu, ali meni priča Dragulji patnje razgolićuje hrišćanski fanatizam, koji je najviše izražen u redovima koji funkcionišu pod okriljem Svete stolice. Red, ili bolje rečeno kult Svetog srca, odnosno Svetog srca Isusovog i neporočnog srca Marijinog, koji se spominje u priči Dragulji patnje je vezan za papsku kaluđericu Mariju Margaretu Alakok koja je živela u 17. veku.

Kult Svetog srca se održao do danas i njega podržavaju jezuiti, a pape su pokrovitelji tog kulta, dok srce kao simbol ima svoje daleke i duboke okultne korene, pa se tako pominje kao jedan od Semiramidinih simbola, zatim se dovodi u vezu sa navodnom nordijskom Majkom zemlje, Majkom rase, čudom ljubavi nordijske Majke duše, od koje poreklo vode srca koja se vide na jezuitskim prikazima "device" Marije.

Upravo u zapadnom hrišćanstvu/rimokatolicizmu, srce uživa kultni status, pa tako navodno "Sveto srce" predstavlja neraskidiv deo "duhovnosti" zapadnog hrišćanstva/rimokatolicizma.

1. Sila Omega

2. Crno ogledalo

3. Praktična Kabala

4. Isur

5. Ognjena kiša (Sećanja duha jednog pokojnika iz Gomore)

6. Kip od soli

7. Konji Abdere

8. Čudo Svetog Vilfreda

9. Dragulji patnje

10. Rogata žaba

11. Dušice

12. Otkriće kružnice

13. Konačni

14. Pokojnik

15. Ipalija

16. Luisa Fraskati

17. Ideja smrti

18. Leptir?

19. Alabastarska čaša

20. Oči kraljice

21. Nuralkamar

Knjigu je objavilo izdavačko preduzeće Agora

http://www.agora-books.co.rs/