Jednom smo imali krila i zaboravili da letimo...jednom smo znali za mesta spokoja i zaboravili gde se nalaze...

"Osnaženi blistavilom..."

Stajajući na vrhu planine, udišući spokoj i svež vazduh. Pomalo je hladno, vazduh vibrira, ježimo se i treperimo. Naše telo i duša lelujaju u čudnim ritmovima-čujemo stari zov! Nežni povetarac nas dodiruje, poziva da zaigramo. U potrazi smo za nečim što ne možemo da opišemo rečima...Odjednom počinjemo da trčimo sa ispruženim rukama...preskačući kamenite ivice. Nema straha od pada, jer znamo da ne možemo da se povredimo. Oluja vetrova nas uzdiže i... letimo. Osećamo radost. Ronimo u vihor boja i topline. Otplovljavamo sebe, poput goluba...meditirajući, promišljajući i vraćajući se unazad, pročišćeni. Nalazimo oazu u sumornom svetu koji ostavljamo iza nas.

"...Možda ne znaš da Mesec sanja..."

Najnoviji album Ataraxia-e zanemaruje njihov zaštitini znak, akustičnu gitaru. Po mom mišljenju nežne klavijature Đovanija Pagilarija i majstorski zvuci gitare Vitorija Vandelija nikada nisu bili tako moćno usklađeni. Svaka nota odgovara narednoj. Sjajno muziciranje u kombinaciji sa zadovoljstvom koje izaziva. Osnov svega i više od emocija su veoma raznovrsne interpretacije na bubnjevima talentovanog Rikarda Spagilarija. Pitam se koliko instrumenata je taj majstor upotrebio tokom snimanja.

I iznad svih osoben vokalni izraz - Frančeske Nikoli. Tokom godina evoluirala je, sve više i više, u "veliku damu" italijanske "Darkwave" scene. Njen glas je tako poseban. Preslušavajući "Wind At Mount Elo-Vetar na planini Elo" čućete prave muzičke virtuoze.

"..Spusti se do dubina svog sopstva."

Bilo je potrebno oko dve i po godine za stvaranje i snimanje ovog albuma. Očigledno da je snimak odraz realnog iskustva. Posle objavljivanja albuma "Spasms" bilo je glasina da će "Wind At Mount Elo" biti tradicionalnije delo, u odnosu na prethodno briljatno ostvarenje. Tradicionalan? Razmišljam o novom eterial-folk albumu kakvi su bili oni u ranijim fazama njihove karijere. Ali, to je samo delimično tačno. Kao na albumu "Spasms" može se čuti da Vitorio Vandeli koristi u većoj meri električne gitare i bas.

Koketirajuće i sferno, ali ispunjeno iskustvom i uticajima. Njegovo muziciranje evoluiralo je u sve većoj meri, njegovo umeće se razvilo tako da je postao izuzetan virtuoz. Njihova muzika je oduvek bila odraz njihovih života i interesovanja. Uz početak kao Dark-vejv grupa sada možete čuti iskre koje su postale lomača sadašnje faze njihove karijere. Puno su putovali, imali mnogo nastupa i potrebno vreme da razmišljaju, pričaju, komponuju...Čini se da je ovo veoma plodna faza njihove karijere. Naravno da je veoma emotivan proces stvaranja novog albuma u vezi kojeg su postojala velika očekivanja. Neizbežno je preispitivanje koncepata i uranjanje duboko u sopstvenu dušu. Očigledno je da je grupa to obavila. Uvek u traganju za Svetim gralom...ali u pracu ka cilju! Samo nekoliko reči je neophodno da prenese istine i osećanja. Neke beleške umeju da budu nezaboravne.

Interesovanja grupe su oduvek bila u skladu sa njihovom putem, misijom. On vodi kroz duboke doline i visoke planine. Njihov koncept bio je pogled okolo, uz impresije bez predrasuda. Što značajno obogaćuje njihova dela. Poetski to je njihov Joga album. Dok je "Spazmi" album koji je bio izraz njihove strastvenije, energičnije prirode, "Vetar na planini Elo" spada u meditativna ostvarenja. Bez obzira na to, ispunjen je energijom, koja izvire iznutra. Pozitivni energetski zraci grade veoma moćnu i dinamičnu strukturu, tako da i slušalac može da preuzme puno od tog sjaja.

Drugim rečima album "Spazmi" akomulirao je energiju zemlje, a

"Vetar na planini Elo" je povezan sa elementom vazduha, po mom skromnom viđenju. Ovaj element je sredstvo našeg preobražaja do dubokih uvida i sopstvene refleksije. Leteći ćilim preko koga posmatramo svoje postojanje i uzdižemo se do sledećeg nivoa. Više, dostižući dublje spoznaje. Kamen mudrosti je unutar nas. Neophodno je da sagledamo sebe do srži. U prirodnosti, u sebi?

Potrebno je samo da pustite ploču i pokušate da nađete svoj put ka istini. Ovaj album je izvanredan vodič...

"..Istinska radost je ozbiljna stvar."

Šta možete da očekujete od ove ploče? E, pa mom mišljenju, ona je kao "Best Of.." kompliacija svake faze njihovog razvoja. Zvuči paradokslalno? U stvari, ne. Različiti stilovi koji se sjajno uklapaju! Podnaslov albuma obznanjuje da je to "originalni saundtrek". To je zaista "saundtrek". Tako da poređenje sa zvučnim zapisom nije pogrešno. Tu su lebdeće numere poput "I am" (idealan uvod u ronjenje u njihov univerzum) ili "Grace Rhythm",, elektonski muzički zapis, ezoterične meditacije poput "She-He Renewed" i "In(k) Meditation" i čak Darkvejv himna "Absorbed".

Stari fanovi će odmah, u ovom potpuriju, osetiti da su kod kuće, a novi će pronaći perfektan ulaz u mikrokosmos grupe.

"...Održavam te snažnim svu noć..."

Samo još jedan kratak komentar: Srećan sam zbog prilike da otkrijem oazu kreiranu albumom "Wind At Mount Elo". Ploča zvuči tako sveže i bezvremeno tako da je zamišljam bez ikakvih vremenskih odrednica. Po mom mišljenju to je klasično ostvarenje u njihovom opusu! Oko sat vremena da ostavite brige iza sebe...Sanjiva, osećajna..ploča....nikada tako perfektno u skladu sa nazivom grupe!

Hvala Ataraxia!

ATARAXIA - Wind At Mount Elo (Ark Records, 2014) Released as limited Digifile and Jewel Case