Predavanje Rudolfa Štajnera u Berlinu od 23.10. 1905

Ono o čemu hoćemo danas da govorimo, nije do sada govoreno pred ženama. Ovo je u stvari hrabrost što ja vama danas govorim o tome. Određena okultna strujanja to čine neophodnim.

Tom Bagshaw - Mystic Beauty

Unutar tih struja postoje određene stvari intimnije vrste koje do sada nisu smele da se govore pred ženama, iz razloga što su ta okultna bratstva, a čija je svrha bila da te intimne stvari neguju, imale strogu zapovest da ne primaju ženske članove. Ono što su oni trebali da rade u svetu, nisu trebali da čine uz saradnju ženskog elementa. Do skoro je ta zapovest tačno održavana. Danas je data upravo jedina mogućnost da se stvori neko poravnavanje između dva pola samo u teozofskom društvu. Ovde je takođe jedino mesto gde se o tim stvarima govori pred ženama.

Zašto se desilo to razdvajanje polova, koje je u slobodno zidarskim ložama dovelo do tako preteranog izraza? Ako želimo da shvatimo, zašto je to razdvajanje negovano, moramo to da izrazimo nešto preteranim upoređenjem: Ako dve sile zarate, bilo bi veoma glupo ako bi jedan zapovednik hteo da izda drugom zapovedniku svoj ratni plan pre nego što je rat počeo. To bi tačno značilo, da se neprijatelju isporuči oružje, ako bi se žene privukle slobodnom zidarstvu. Kod slobodnih zidara se radi o ratu, doduše o ratu protiv ženskog duha, o oštroj suprotstavljenosti ženskom duhu kao takvom. Zato je bila neophodna borba, baš, okultno slobodno zidarstvo je upravo u tom smislu osnovano. Zbog toga je bio običaj da se o okultnim stvarima pred polovima govori odvojeno. Prvo je trebao da se pronađe neki oblik u kome bi se o tim stvarima moglo govoriti pred ženama.

U daleku prošlost ide osnivanje slobodnog zidarstva. Ono je nastalo na početku četvrte podrase naše sadašnje pete korenske rase. U isto to vreme bio je napisan i Stari zavet, koji nam objašnjava te stvari. Kazano je da su visoki duhovi dali Mojsiju otkrovenje, koje je zatim on zapisao. Ali, to znanje o višim činjenicama postojalo je još mnogo ranije i bilo je usmeno predavano od roda do roda, od sveštenika do sveštenika, sve dok Ezra nije to sve zapisao i pismeno dokumentovao. Kada Stari zavet preko sveštenstva postaje moć, nastala je u bratstvu slobodnih zidara velika suprotstavljenost protiv te svešteničke knjige, protiv Biblije. Ta suprotstavljenost je sigurno uvek bila tu i bila je neophodna. Moramo sebi da objasnimo zašto?

Složni smo u tome, da sve što se dešava na fizičkom planu, pre svega na neki određeni način ponavlja ranije činjenice. Stalno se dešavaju događanja na Zemlji koja predstavljaju ponavljanja ranijeg. Čovek mora pre rođenja da prođe stadijume koje je on ranije prošao u svojoj prigušenoj životinjskoj svesti. Na primer, renesansno vreme srednjeg veka je bilo neko ponavljanje starog grčkog vremena. Takva ponavljanja mi nalazimo kod planetarnih kretanja. Pre nego što je Zemlja postala ono što je danas, morala je prvo da prođe ponavljanja ranijih stanja, pre nego što je u četvrtoj rundi postala samostalna planeta kao naša Zemlja. Uvek se ponavljaju raniji stepeni u nekom novom obliku, kada nove činjenice treba da stupe u svet. Čovekov duh je takođe prošao u petoj korenskoj rasi neko ponavljanje lemurske rase, kada je čovek još uvek bio jednopolan, a onda postao dvopolan, i što je imalo velikog uticaja na njegov duhovni razvoj. U vavilonsko-egipatskom vremenu, u trećoj podrasi pete korenske rase, ponavljalo se postepeno na području duhovnog života sve ono što se u lemurskom vremenu desilo s fizičkim čovekom.

Muško i žensko su bili sjedinjeni pre nego što su se dva pola zatim razdvojila jedno od drugog. Istu stvar imamo mi u petoj korenskoj rasi u odnosu na duhovni razvoj.

3. korenska rasa: cepanje fizičkog razvoja na muško i žensko, na dva pola.

5. korenska rasa: cepanje duhovnog razvoja na muški duh i ženski duh; na Jehovinu službu ili sveštenstvo i slobodno zidarstvo.

U indijskoj kulturi, u vreme prve podrase, sve je još uzdignuto iznad fizičkog plana. Prastara indijska mudrost koja potiče iz prve podrase pete korenske rase, nije povezana duhovno s današnjim fizičkim planom, nego sa stanjima ranijeg vremena gde je čovek još bio muško-žensko. Zato se tada nikako nije pozivalo na činjenice polova. U njoj nema govora o nekom dualističkom principu, jer je on nastupio tek u sledećoj podrasi. Vede su iz mnogo kasnijeg vremena. A kod druge podrase nastupa već silovito cepanje. To u čemu se manifestovalo to cepanje, predstavlja nam Stari Zavet u jednoj divnoj slici. To piše u Postanju veoma lepo: Pre nego što je Jahve stvorio čoveka, stvorio je na Zemlji plodove, životinje i tako dalje i na kraju je stvorio čoveka, Adama i onda ga je podelio na dva pola.

Taj prikaz počiva na okultnoj spoznaji fizičkih činjenica. Dakle, razumljivo je da sva okultna mudrost predstavlja nekakvu povezanost između fizičkih činjenica i kasnije duhovne mudrosti. Fizičke činjenice su proistekle iz božanske mudrosti, a mudrost kasnije opet proizlazi iz fizičkog života, proizlazi iz čoveka. Tu postoji povezanost između mudrosti, saznanja i fizičkog života. Sva oplođujuća snaga i sva snaga koja donosi plod, koje stvaraju novog čoveka, bile su ranije sjedinjene u jednom polu. Posle toga je čovek podeljen na muško i žensko. Kome polu je dodeljen zahtev za snagu rađanja? Ženskom polu. Zato je u grčkoj mitologiji Zevs koji je poštovan kao otac čovečanstva predstavljen ženskom bistom. Zevs kao natčulno biće bio je bliži ženskom polu. Dakle, ženski rod je bio prvi, raniji, i imao je tada snagu da proizvede kompletni ljudski individuum. Ta stvaralačka snaga postojala je u tom jednopolnom čoveku, koji je u svojoj fizičkom spoljnom obliku bio više bliži obliku žene. U jednopolnom čoveku oplođujuća je bila mudrost, čisto duhovno, a kasnije ponavljanje toga predstavlja oplodnja ženskog duha inspirisanom mudrošću. Taj čovek u vreme jednopolnog vremena bio je rezultat supstance u ženi i oplodnje s božanskim duhom.

Šta je bilo to, čime je žena mogla da stvori čoveka? Imamo mi fizički ženu, koja biva oplođena odozgo, a ono što je bilo oplođene, bio je božanski duh u ženi. Cepanjem na polove, nastupilo je razdvajanje tako da su se pre svega za ženski pol duhovni oplodni organi preobrazili u organe mudrosti. Muška snaga koju je žena imala u sebi, preobrazila je stvaralačku snagu u organe mudrosti. Ženi je tako ostala polovina proizvodne snage a muškarcu je ostala stvaralačka fizička snaga.

Kroz to razdvajanje nastali su fizički kičmena moždina i mozak s nervnim vlaknima, predstavljeni u drvetu života i drvetu saznanja. U kičmenim pršljenovima s kičmenom moždinom i njenim produženjem u mozak obrazovan je organ mudrosti. Od tada postoji dvojnost u čoveku. To su dva drveta u biblijskom svedočanstvu, drvo saznanja i drvo života.

Biblija to predstavlja veoma tačno. Kao što je poznato dvopolnom čoveku je zabranjeno da jede s drveta saznanja. Snaga koju je Jehova položio u čoveka bila je: da svoju mudrost pusti da deluje u ženi. "Ti ne treba da jedeš s drveta saznanja", što znači: Ti ne treba da otkineš oplođujuću snagu i da je učiniš samostalnom. Jer time žena gubi Jahveovu snagu, gubi oplođujuću snagu. Ali žena je jela s drveta saznanja, i pojavio se razlog za to da postane samostalna u mudrosti i time je prestala da bude neko samostalno oruđe Jehove, kao što je to on imao u planu. Tako je žena s Jehveovom snagom, izgubila snagu da sama sebe oplodi s mudrošću. Predala je tu snagu iz sebe time što je jela i dala muškarcu od te jabuke. Tako je žena (zbog drveta saznanja) postala zavisna od muškarca. Lucifer je bio taj koji je čoveka doveo na taj put da bi ga osamostalio. Njemu se suprotstavio Jehova i zato je izdao zabranu jedenja s drveta saznanja. Ali, žena jede i daje muškarcu. On takođe jede i onda sledi kazna izrečena od Jehove. Nastaju nova tela koja iznose karmu prethodnog života, smrt i rođenje dolaze u svet. Žena više nije plodna kroz samu sebe, već je postala neplodna. A pošto oplođenje dolazi spolja, došla je u svet mogućnost smrti.

Biblijska legenda o raju predstavlja nam tu duboku povezanost. Stare svešteničke tradicije postale su sadržaj tih slika, a stara sveštenička mudrost bila je očigledno utelovljena u tim slikama. Žena je postala neplodna na račun duhovne mudrosti jer je zahtevala fizičko saznanje. Dala je muškarcu, a on je takođe jeo, te su bili krivi i zbog toga proterani iz raja za čiji nastanak nisu ništa učinili. To je stara sveštenička tradicija o nastanku polova. U njoj se nalazi duboko znanje o povezanosti stvarnih dešavanja.

Šta se desilo time što se žensko otcepilo od muškog? U kom polu se senka produktivne duhovne snage mudrosti više sačuvala, u muškom ili ženskom? Videli smo da ženska mudrost ima muški karakter: to je ono što stvara, produktivno, intuicija, ono što je originalno, ono što rađa. Ista božanska snaga, koja je ranije oplođavajuće delovala u ženi da bi stvorila fizičkog čoveka, deluje oplođujuće sada na saznanje božanske klice u čoveku. Da bi podržale taj proces, deluju religije preko reči i slike.

Žensko biće postaje neplodno i ono iz sebe, ne može više da rodi, nikakvog potomka kao pre toga. Muško, pasivni duh je ono što je duhovno neplodno, ali muškarac je sada taj koji može da oplodi fizički. On pušta da bude oplođen duhovno preko svega što je u svetu. On biva sada duhovno oplođen, da bi mogao fizički da oplođava. Ceo svet pre svega navali na njega. On biva oplođen duhovno, žena fizički. Naprotiv žena je duhovno samooplođujuća a muškarac biva duhovno oplođen. Muška mudrost biva oplođena svim onim što se spolja skupljalo i kombinovalo. Tako je nastala muška mudrost koja je smišljena na tome da skuplja svetsku mudrost. Ona stvarno pre nije postojala, kao ona što se ranije ulivala odozgo. Ona je morala da bude sakupljena iz saznanja fizičkog sveta. Naprotiv, ženska mudrost je stvarno prešla na sveštenstvo. Sveštenička mudrost je bila dobro, koje je izvorno poteklo od stare ženske mudrosti. Time što je rascepio ljudski rod na dva dela Jehova je sačuvao ljudski rod. Nastale su dve suprotstavljenosti: Slobodno zidarstvo i vladavina sveštenstva, koje simbolizuju Kain i Abel.

Dakle, postoji neka razlika između ženske svešteničke mudrosti i muškog stremljenja. To nam je predstavljeno u legendi o Kainu i Abelu. Abel je bio pastir; on se bavio životom koji je već bio tu: On je simbol izvorne božanske snage, koja u čoveku deluje kao mudrost, koju on ne stiče sam, već se ona u njega uliva. Kain stvara novo iz onoga što mu svet nudi: On reprezentuje pasivnu mušku mudrost, koja prvo mora da bude oplođena od spolja; koja izlazi u svet da bi skupljala i stvarala iz skupljene mudrosti. Kain je ubio Abela; to znači: muška mudrost odbija žensku mudrost, jer oseća da mora da osvoji i preoblikuje fizičku mudrost.

Da prime tu opoziciju, postavili su sebi kao ideal Slobodni zidari. Oni su hteli da ženskoj mudrosti, koja je prešla na sveštenstvo, suprotstave mušku mudrost. Bibliju u njenim velikim slikama trebalo je gledati kao na sveštenstvo prenesenu intuitivnu žensku mudrost; njoj su hteli da suprotstave od muškarca samostalno osvojenu mudrost. Ta borba protiv svešteničke mudrosti, bila je izraz opozicije Slobodnih zidara. Morali su pri tome oni koji su sarađivali da budu slobodni od bilo kakvog uticaja ženske mudrosti.

Ta borba imala je veze s fizičkim razvojem i zbog toga je bilo neophodno za Slobodne zidare da se drže podalje od svakog saobraćanja s ženskim polom s obzirom na njihov rod. Oni su znali da njihova opozicija protiv ženskog duha samo onda može biti sprovedena, ako oni ne budu ometani kroz ženske misli. Moralo se zamisliti ono pozitivno i uopšte izbegavati da neki ometajući element dođe tu između.

Slobodno zidarstvo je stvorilo kao suprotnost biblijskoj legendi legendu o hramu. Ona je trebala da predstavlja borbeni mač protiv sveštenstva. Tu legendu o hramu voleli bismo sad da stavimo pred dušu. Ona ima sledeći sadržaj:

Izvorno je jedan od Elohima stvorio Kaina, time što je sebe spojio s Evom. Elohim Jahve je njemu nasuprot postavio Adama. Taj se spojio s Evom i iz toga je proizišao Abel. Kain je ubio Abela, a Jehova učini posle toga Kainov rod podanikom roda Abela.

To znači: izvorno se svetska mudrost okrenula protiv svešteničke mudrosti i bila pobeđena, jer je u Setu bio nastavljen Abelov princip i sva svetska mudrost bude potčinjena svešteničkoj mudrosti.

Zatim se priča kako su potomci Kaina osvojili Zemlju, kako su se oblikovale umetnosti. Oni su negovali muziku, umetnost i nauke. Tubal-Kain (1. knjiga Mojsijeva 4, 21-22) majstor za bronzu i gvožđe, Jubal od koga potiču gudači i svirači, Hiram graditelj Solomonovog hrama (1. knjiga o carevima, 7, 13), smatraju se Kainovim potomcima.

Tu - s Hiramom - mi bismo bili na granici između treće i četvrte podrase (Egipatsko-Grčka epoha) gde je sveštenička vladavina prešla u vladavinu kraljeva. Nastalo je kraljevstvo božije milosti čiji je reprezentant bio kralj Solomon. Solomon svoju moć nije dobio kroz rad na fizičkom planu, nego preko onog što je došlo od božje milosti. Sveštenička mudrost je prešla na kraljevsku vladavinu. Tako se na ovu gledalo kao na naslednicu svešteničke vladavine koja je bila nesposobna da iz sebe same učini ono neophodno za čovečanstvo i napredak Zemlje. Od Kainovih potomaka morao je da se pozove onaj koji je trebalo da sagradi hram, jer je on posedovao samostalno izgrađene misli.

Legenda priča dalje da je kraljica od Sabe, Balkis bila verena s kraljem Solomonom. Došla je kod njega i zadivila se građevinom hrama, a on njenom mudrošću. Zahtevala je da vidi graditelja, jer nije mogla da shvati da uz pomoć ljudske mudrosti može da nastane ta čudesna građevina. Hiram je došao i učinio je već samo svojim pogledom moćan utisak na nju. Zatim je takođe zahtevala da vidi radnike koji su gradili hram. Kada je Solomon rekao da to ne ide, Hiram učini mistički Tau-znak u vazduhu i ubrzo radnici krenu k njemu. U mističnom Tau-znaku nalaze se snage kroz koje Kainovi sinovi rade na fizičkom planu.

Hiramova tri pomoćnika su nezadovoljna zato što ih nije unapredio u majstorski stepen. Oni se dogovore da naude Hiramu i hoće da unište njegovo glavno delo. On pokušava da izgradi bronzano more: to je veliko umetničko delokoje treba da se izlije iz nekog tečnog elementa, iz istopljene bronze. To je simbol velikog dela u kome treba da bude prerađeno čitavo mineralno carstvo: zadatak naše Manvantare. Tri pomoćnika čine sledeće: Oni dovode u nered liv bronzanog mora. Hiram pokušava dodavanjem vode da ponovo dovede u red liv: međutim sve se rasprši u nekakvu vatrenu kašu. Hiram u očajanju veruje da je izgubljen, ali ga jedna prilika u kojoj prepoznaje Tubal-Kaina vodi u središte Zemlje. Tamo mu se kaže: Jehova ili Adonai nije ništa drugo, nego neprijatelj duhova vatre. On hoće da uništi duhove vatre. Ali, tebi će se roditi sin, kojeg ti doduše nećeš videti, koji će međutim doneti Zemlji neki novi rod. - Sad, Tubal-Kain mu daje jedan čekić, čime on može da završi liv bronzanog mora. Ali, tri pomoćnika ga ubijaju. Pred svoju smrt izgovori on još neku Reč, koju napiše na zlatnom trouglu, a ovaj sakrije. Ta reč se ne razume. Ona predstavlja izgubljenu reč Slobodnih zidara. Hiram bude sahranjen, a na njegovom grobu zasađena bagremova grančica. Trougao se još jednom iskopa, ali niko ne zna da to ceni. Ponovo je stavljen u zemlju, a na njega postavljena kocka na kojoj su napisane deset zapovesti. Šta upravo znači: Jehova mrzi sinove vatre? To su oni ljudi koji su rođeni na putu jednopolnosti (Kain). Mudrost je u njima pomešana s Kamom, zemaljskom kamasijskom vatrom. Oni. Koji su se okrenuli ženskom sveštenstvu su Abelovi sinovi. Hiramu je obećano: Ti ćeš imati sina, koji će zasnovati neki novi rod. Doduše, ti ga nećeš upoznati. - Taj novi rod će doći, kada izgubljena Reč ponovo primi svoju snagu ako nastane na novi način. Dozvoliti toj Reči da se ponovo pojavi je rad okultne tradicije koja je utelovljena u Slobodnom zidarstvu. Ono radi na tome da u muškom elementu pasivnom može da priđe aktivno, da samo opet postigne oplođujuće u duhu, da iz pasivnog načini aktivno i da time Kainovi sinovi iz samih sebe nešto mogu da proizvedu.

Obrazovala se sledeća tradicija: Žensko je bilo izvorna snaga. Ono je dalo svetu sve što je u svetu bila mudrost. Ali, ono je izgubilo deo fizičke produkcione snage i prenelo na muško. Sada se opet sve produhovljava i pri produhovljavanju traži muška snaga da osvoji vlast za sebe. Muški element mišljenja traži da nadživi ono žensko. Ali, doći će neko vreme kada će ponovo nastupiti bespolnost i u ovoj borbi radi se o tome, koji će od oba pola najpre da osvoji tu bespolnost. Slobodno zidarstvo teži k tome da muški pol, bolje reći muški duh, nadživi ono žensko i da osvoji bespolnost.

- NASTAVIĆE SE -