Reč magija često ima konotaciju lošeg, tajanstvenog, mračnog, protiv Boga a sa đavolom... O čemu se ovde radi?

Magiju je teško jednoznačno definisati, jer su različiti ljudi u raznim epohama ovom terminu i pojmu davali različito značenje, tumačenje i smisao. To se i sada događa.

Tokom istorije, ljudi su se približavali nekad jednoj a nekad drugoj krajnosti - od toga da je magija božanska umetnost, pa do satanizacije svake radnje koja bi mogla da podpadne pod magijsku operaciju (ako nije u saglasju sa naukom, učenjem crkve ili tradicijom vladajuće klase). Slične oscilacije se dešavaju u odnosu između religije i magije.

U nameri da efikasno iskažu i ostvare svoje želje i ubeđenja, mnogi su tražili i nalazili razne načine delovanja. Pojedini ljudi su uočavali snagu i zakone nevidljivih duhovnih sila, pa su to znanje krili i pokušavali da ga iskoriste govoreći kako imaju podršku Boga ili Satane. Ove izjave su uzimane kao razlozi za neka vaša ubeđenja i podele. Sa vašim udaljavanjem od prirode, snaga i moć prirodnih sila, unutrašnjih zvukova i intuitivnog uma su sve brže i više odbacivane, pa su proglašavane za mračne sile podsvesti, crne i satanske.

Ljudi su uočavali da je u prirodi sve povezano, da slično privlači i izaziva slično i da misli o nekom događaju utiču na njegovu realizaciju, pa su i delovali u skladu sa ovim principima. Čak su i primitivni ljudi znali da za ostvarenje cilja pored magijskog delovanja treba da ulože i svoj lični napor, pa su posle magijskog obreda išli da nađu i ubiju životinju, pobede neprijatelja...

Delovanje na sliku, nokte, kosu ili neki predmet koji pripada određenoj osobi - utiče i na samu osobu - uočili su mnogi, ali nisu uvideli suštinu povezanosti svega, niti snagu uticaja svoje vere, mašte, ubeđenja, unutrašnjeg zvuka... i svog božanskog porekla. Pamćenje "bliskog susreta" predmeti čuvaju i posle mnogo vremena i na velikoj udaljenosti. Ovo je poznato pa se izvodi i dokazuje kao eksperiment u fizici i kvantnoj mehanici.

Čovek je često uspevao da privuče kišu prosipanjem vode, imitiranjem munje i grmljavine ili pevanjem pesama (u ovim krajevima ih nazivate dodole), ali sam princip nije do kraja razumeo, pa je sve polako tonulo u zaborav.

Magijski obred se sastoji u simboličkom imitiranju događaja i njegovom usmerenju prema željenom cilju. Ponašanje koje je u skladu sa unapred završenim željenim događajem, povećava mogućnost njegovog pojavljivanja.

Magija se nekada povezuje sa duhovima, višim silama i religijom, a nekada praktičar veruje u moć sopstvenog delovanja i radi "samostalno". Glavna razlika između magije i religije je u tome, što magija uglavnom ne pretpostavlja postojanje neke više sile, niti se onaj koji se služi magijom moli nekom božanstvu. On jednostavno upotrebljava (tajna) znanja i rituale sa ciljem da ovlada nefizičkim silama u čoveku i van njega.

Od vremena Haldeje i procvata njene magije, sve do pada Vavilona, pa preko magijskih tradicija Egipta, Grčke i Rima, magija je uvek razdvajana na dobru i zlu, na onu uz Boga i onu protiv Njegove volje, na crnu i belu...

Maje i Inke su zadržale u sećanju veliko znanje koje potiče od visokorazvijenih civilizacija iz Drugog ljudskog doba. Ono se najviše ogledalo u saglasju ljudskog života sa prirodom i njenim zakonitostima i u korišćenju ovih zakona za povećanje sopstvene moći.

Drevni Arijevci su upotrebljavali gljivu (Somu) u religioznim ceremonijama, ali i radi "dobijanja" magijskog znanja i moći (ova gljiva, niti bilo koja droga, nemaju nikakvu vrednost sa gledišta duhovnog razvoja ili sticanja znanja).

Celokupna magija je proglašena za "crnu" još u Zend-Avesti. Biblija i Koran osporavaju etičku vrednost magijskog čina, ali ne i mogućnost takvog delovanja. Pošto je Tajna bila u rukama crkve, svako bavljenje tajnim znanjem je bilo dopušteno samo u okvirima crkvene hijerarhije... Običan čovek nije mogao da doživi ili uradi nešto značajno, a da se ne posumnja da su u to umešane tamne sile. Čuda su "dopuštana" samo svecima, a crkva je nekada proglašavala za svece i one koje je za života proganjala kao otpadnike, kako bi prisvojila i na svoj način tumačila čuda koja su oni činili.

Mada ukupna tradicija ukazuje na postojanje svetaca koji su u Božje Ime i uz Njegovu dozvolu isceljivali, menjali vremenske prilike, uticali na useve... kao i na proroke koji su sa velikom preciznošću govorili o budućim događajima, ponegde još dominira shvatanje da svako isceliteljstvo, sagledavanje budućih događaja, vizije, kontakt sa Kosmičkom Inteligencijom ili svojim višim "Ja" -predstavljaju ispoljavanje tamnih sila i njihovih uticaja.

Mnogi ljudi koji su na svoj način tražili istinu i Apsoluta ili nisu bili zadovoljii ponuđenim modelima života, vere i znanja, proglašavani su za otpadnike i opsednute demonima. Ove demone su nekada isterivali oni koji su poricali postojanje i same magije.

Pojedine zloupotrebe i prevare su proglašavane za pravilo ponašanja svih "otpadnika i magijaša", pa su "u ime Božje" primenjivane drastične kazne. Zbog takvih stavova se uz naziv "srednji vek", najčešće dodaje epitet - mračni. Njegovi su sinonimi inkvizicija i lomača, kada je spaljeno mnogo naprednih ljudi i ideja. Ovakvi i slični stavovi se, uz odgovarajuće kazne, još uvek iskazuju sa različitim intenzitetom u "potrebno vreme" na pojedinim mestima.

U okviru podele svetac-veštac nije predvideno da svaki čovek može i treba da brine o svom duhovnom putu i razvoju, a Božje tajne, pa i Božja milost se negiraju ili se predaju u ruke pojedinaca ili grupa. Pobornici ovih shvatanja ne razmišljaju o jednakosti svih ljudi pred Bogom, a često zaboravljaju da su sve vere, pa i hrišćanska vera i doktrina, prepune obreda i rituala koji su preuzeti iz drevnih tradicija ili osmišljeni i prilagodeni u okviru magijskih principa. Ovo se odnosi na čin Bogosluženja, krštenja, opela, kao i na sve rituale u kojima se koriste promena ličnog imena, specijalna odela, reči, pokreti, zvuk, pesma, igra... voda, cveće, hrana, vino...

Svi vaši tradicionalni pozdravi i želje: dobar dan, srećna Nova godina, srećan rođendan... predstavljaju, na izvestan način, magijske činove. Ljubljenje ikona ili svetačkih moštiju je takode deo magijske operacije, gde se sila koja isceljuje ili pomaže, priziva pomoću takozvanog Drugog principa magije - dodirom.

Magija predstavlja skup aktivnosti, kojima se fizički ili nefizički deluje na objekat magijske operacije. Kada je cilj magijske operacije čovek, tada ona predstavlja niz instrukcija, formula ili rituala koji će pokrenuti neke sile van čoveka, ali i neke delove njegove ličnosti. Ove promene mogu da uslove i stvaranje novih veza i uticaja.

Magija se može shvatiti kao znanje i umeće, za čije korišćenje je potrebna duboka posvećenost. Nažalost, tokom istorije su se mnogi neposvećeni ljudi upuštali u bavljenje magijom, a posledice zloupotrebe ovog znanja su bile velike i nepoželjne ne samo za njih, već i za mnoge ljude koji su tada i kasnije živeli na Zemlji. Tako je kolektivno sećanje ljudskog roda prepuno ružnih i mračnih slika koje se odnose na magijsko delovanje pojedinaca ili grupa.

Međutim, nisu sami po sebi zli ili krivi ni magija niti bilo koja druga disciplina, nauka, znanje... već njihova zloupotreba. Danas je u mnogim vašim kućama struja gotovo neophodna i bez njene primene bi se život odvijao u otežanim uslovima. Ako žice koje provode struju ne bi bile izolovane, vaš dom bi postao izvor ogromne opasnosti. Na vatri se grejete, ali vam požar uništava imovinu; na povetarcu sušite veš, a orkan može da pokida i stabla između kojih je konopac razapet; voda je neophodna za život, vodena bujica uništava i nosi sve pred sobom, a vi težite da u hidroelektranama snaga vodene mase bude što veća... Ništa nije samo po sebi dobro ili loše, ali su vaša iskustva prijatna ili bolna u zavisnosti od toga sa kojim aspektom svojih ubeđenja se susrećete, odnosno, koju stranu pojavnog sveta uočavate i koristite.

Bela magija je skup aktivnosti kojima se na nefizičkom planu odvija promena kako fizičkih, tako nefizičkih objekta, ali se ona praktikuje uz ljubav i poštovanje svega stvorenog, uključujući i poštovanje slobodne volje ostalih bića. Nekada se magijski operatori služe i određenim fizičkim sredstvima koja treba da posluže kao materijalni nosilac nefizičkog dejstva.

Crna magija se praktikuje u okviru parcijalnih interesa, bez poštovanja slobode i slobodnog izbora svakoga bića. Crna magija operiše strukturama nebića i to onom vrstom koja svojom suštinom može da posluži kao nosilac zla. Onaj koji pristupa magijskoj operaciji, najpre formira određenu strukturu nebića, a onda, na neki način daje jednoznačnu vezu i usmerava "svoje delo" prema osobi protiv koje je operacija usmerena. Nekada se veza uspostavlja pomoću tela osobe na koju operator želi da deluje, a nekada posredstvom predmeta koji je ta osoba upotrebljavala, slike ili nekog simbola njenih karakteristika...

Operator nikada ne može biti siguran da je veza dobro, trajno i tačno uspostavljena. Ukoliko odaslato nebiće iz bilo kog razloga ne stigne na određenu adresu, ono će se u celini ili delimično vratiti ka pošiljaocu, izvršavajući svoj program unutar njegove ličnosti. Delovi "zalutalog" nebića mogu biti aktivni samo na određenom prostoru, u određeno vreme ili pri određenim uslovima, a ovo je uslovljeno parametrima njegovog nastanka.

Osoba koja se "uspešno" bavi crnom magijom često ima jako jezgro ličnosti, ali i dominantno dejstvo nebića koja nose kvalitet zla. Ovakve osobe najčešće nisu svesne postupka, načina dejstva niti posledica svoga čina. Ukoliko nastavi da se bavi ovom delatnošću i razvija u tom smeru, ukoliko ne dođe do osvešćenja i pokajanja, ličnost crnomagijskog operatora će pre ili kasnije doživeti transformaciju prema degradaciji.

Ponašanje osobe do koje je stiglo i sa kojom se povezalo odaslato nebiće je u skladu sa strukturom njene sopstvene ličnosti. Ukoliko napadnuta ličnost u svojoj strukturi već sadrži nebića koja nalikuju poslatom, doći će do njihovog spajanja i pojačavanja a odaslato nebiće za duže vreme ostaje satelit u strukturi takve ličnosti. Tada je (kao i uvek) najbolji lek - promena navika i ubeđenja.

Pod pojmom magijskih operacija ili formula, često se podrazumevaju komplikovani rituali, obredi puni neke stare i tajne simbolike, atmosfera koja odiše duhom davnih vremena... Međutim, najšire gledano, svaka misao sa ugrađenom namerom i adresom predstavlja vrstu magije. Želeći dobro svima i svemu, vi postajete neka vrsta belomagijskog operatora. Slično tome: ljutnja, mržnja, kletva i agresija na mentalnom planu - pretstavljaju vid crnomagijske operacije. Stoga, budite oprezni kada osetite da vas obuzimaju "crne" misli i ako su već odaslate, transformišite ih - pokajte se iskreno i (mentalno) zatražite oprost od onih kojima su upućene i kojima bi mogle da štete, ali ne opterećujte ni druge ni sebe stalnim razmišljanjem o tome.

U ovom vremenu je mnogo ljudi koji smatraju da su opsednuti nekom zlom silom, da su omađijani. Takođe je u porastu broj onih koji nude čudotvorno skidanje bačenih čini.

Šta treba da znamo i činimo u vezi sa ovim pojavama?

Veliki broj ljudi živi u vrtlogu sopstvenih želja, ambicija, strasti, zabluda... Mnogi ljudi često kao i da ne žive svoj život, kao da hodaju u transu vršeći tuđe direktive. Nekada one potiču iz rodnog doma, od roditelja i rođaka, učitelja ili od šefa, partijskog lidera ili verskog vode... koji su im, na razne načine, usađivali svoja (često pogrešna) ubeđenja. Potiskujući delove sopstvene psihičke strukture, ljudi bivaju sve više otuđeni od sebe i od svoje prirode... A sve što je potisnuto se povremeno projavljuje na površini sa snagom koja je srazmerna njegovoj relativnoj važnosti i uloženoj sili potiskivanja.

Čovek, na žalost, malo poznaje sebe i kada na površinu svesti ispliva neki psihički sadržaj koga nije svestan, on to doživljava kao dejstvo spolja, kao napad koji je usmeren ka integritetu njegove duševne strukture. On često zaboravlja da bude iskren i spontan, čime je još više udaljen od osvešćivanja i buđenja, od samorealizacije.

Gubeći istinski kontakt sa samim sobom i sa sopstvenim okruženjem, a u potrazi za nekim uzbuđenjem u svom besmislom i dosadom opterećenom životu, pored toga što izbegavaju ličnu odgovornost, pojedini ljudi traže i nalaze neadekvatne dokaze za lični značaj kroz ideju da se neko njima bavi na taj način što ih kleveta, kune ili baca čini. Umišljena važnost ili pretnja po opstanak mogu za neko vreme da mobilišu snagu čoveka i da mu pomognu da sačuva stabilnost ili integritet bar nekog dela ličnosti, dok se ne promene okolnosti ili ne iznadu adekvatniji načini za oporavak.

Čovek često pogrešno tumači upozorenja koja mu kroz bolesti, snove ili neke psihičke tegobe govore da hoda u pogrešnom smeru, pa kasnije, kada registruje probleme smatra da je sve pristiglo naglo i spolja.

Samo oni koji ulažu trud za rešavanje problema i ostvarenje samospoznaje i preuzimaju punu odgovornost za svoje misli, osećanja, dela i život u celini, mogu da se odupru ideji - da neko spolja vodi glavne konce njihove sudbine. Takvi ljudi neće tražiti krivce za sve ono neprijatno što im se dešava, već će svesno i sa verom raditi na sopstvenoj promeni i prihvatanju sebe u svakom trenutku i u potpunosti.

Postoje i ljudi koji kada im ide dobro s pravom sve smatraju svojom zaslugom, a kada im krene loše - optužuju druge, hule na sudbinu ili više sile i traže čudotvorca koji će im ponovo učiniti život srećnim. Njihove žalbe najčešće sadrže tvrdnju - da je sve počelo odjednom. Međutim, odjednom samo postajete svesni da nešto nije u redu, ali ceo proces traje mnogo duže, a nekada započinje još u najranijem detinjstvu, pa i pre rođenja.

Već smo govorili o postojanju crnomagijskih operacija, ali ponovimo osnovnu poruku: na čoveka se ne može lako nefizički uticati spolja, ako on u sebi već nema klicu sumnje u svoje sposobnosti, grižu savesti zbog nekih učinjenih ili neučinjenih dela, mnogo potisnutih emocija i verovanje da mu neko drugi može naneti zlo. Programu ličnosti nije moguće dodati neku novu do tada nepostojeću granu, ali je moguće uticati da se postojeća klica u čoveku aktivira ili da ubrza svoj rast. Vaše ponašanje uslovljavaju svesna i potisnuta uverenja i osećanja, želje i namere, svesna ili nesvesna sećanja na događaje iz prošlosti. Ovome treba pridodati i sadržaje koje dobijate kroz snove ili telepatski, jer svako prima i reaguje samo na ono o čemu misli i što se uklapa u lična ubeđenja, u sliku o sebi i ličnom okruženju.

Samoupoznavanje, spremnost na promenu i transformaciju onoga što se ne uklapa u lična ubeđenja su "vakcine" protiv ovakvih nevolja, a ljubav, molitva i oprost su najblagotvorniji melem.

Kako je u porastu broj onih koji izvore svojih problema vide u drugome, tako raste i broj "čudotvoraca" koji nude magičnu formulu za njihovo spasenje. Sve dok ima onih koji traže ono što im nije potrebno, biće i onih koji će im baš to nuditi. Nekada i bezvredna formula daje rezultate ako je napojena dobrom namerom onoga koji pristupa skidanju čini, ili verom onoga ko traži pomoć. Međutim, sve je to najlešče kratkotrajnog dejstva ako čovek ne preuzme odgovornost za svoje fizičko i nefizičko delovanje, ako ne odluči da menja sebe i uslove svoga života (vidi Kazivanje 53).

U stanju usahlih psihičkih tokova, teško je krenuti bilo gde, pa i prema Cilju. Kada ljubav usahne, ljudska psihička struktura će svojim koritima radije propustiti bilo kakvo osećanje, nego što će dopustiti zaustavljanje psihičkih tokova. Dok postoji psihičko kretanje, postoji telesni život i bar je donekle održan i psihički integritet. Za održanje vitalnosti duha je neophodno kretanje koje se, pojednostavljeno rečeno, svodi na razliku potencijala između psihičkih nadražaja i reakcije na nadražaj. Svaki pokušaj poricanja životne radosti ili zaustavljanja životne sile ima velike posledice i proizvodi patnju svake vrste.

Egocengričan čovek, pun mržnje i straha, nema potrebnu energetsku razmenu sa okolinom i deluje kao jedan zatvoren sistem, pa je njegov energetski omotač oslabljen, "pocepan" ili mu je narušena topološka struktura.

Ovde se nekada mogu pojaviti "rupe" ili "grbe", koje ne dozvoljavaju normalan protok energije, pa čovek gubi snagu a vremenom dolazi do oboljenja koje je u vezi sa energetskim poremećajem. Oštećenje biopolja (aure) se ne može popraviti medikamentima i u početku dolazi do različitih signala i problema-fantoma kada je vrlo teško utvrditi tačnu dijagnozu. Nekada ovakve probleme osećate kao delovanje crne magije, prokletstvo ili vampirizam.

Stvoritelj je subjektima svoje Ideje omogućio samostalni izbor, znajući da čak i stranputice izlaze na Glavni put. U vidu psihičkih i drugih patnji, mnogi dobijaju opomene da oslobode duh. Životna sila se ne može ukrotiti niti omeđiti i vi treba da budete svesni i sebe i matice života. Količina patnje je srazmerna jačini potiskivanja životne sile, odricanju od života i nedostatku ljubavi.

Spremnost na promenu često aktivira unutrašnje autoregulacione procese ili otvara put ka susretu sa lekarom, sveštenikom, terapeutom ili nekom drugom osobom koja ima Znanje. Takva osoba može da "popravi" vaš aurični omotač, da očisti, napuni i reguliše rad energetskih centara; ona misli i deluje na fizičkom i mentalnom planu u skladu sa ovim o čemu sada govorimo, pa željenu promenu može da aktivira ili ubrza.

Za promenu ubeđenja, pored znanja i ličnog iskustva, mogu dobro da posluže snovi i hipnoza, ako se koriste u pravo vreme i na pravi način.