Nina (Catharina) Hagen je rodjena 11. marta 1955. u Istočnom Berlinu. Otac joj je bio poznati dramaturg, a majka veoma poznata i popularna glumica u Istočnoj Nemačkoj. Kada je Nini bilo 11 godina, njena majka, tada već 9 godina rastavljena od njenog oca, udala se za Wolf Biermann-a,   pevača koji se protivio sistemu. Zbog toga Nina je sa 12 godina  izbačena iz omladinske organizacije, a nekoliko godina kasnije je napustila i školu. Pošto nije uspela da se upiše u državnu školu glume otišla je u Poljsku gde je nastupala sa svojim bendom koji je   izvodio pesme zapadne rok standarde autora poput Janis Joplin i Tine Turner.Po povratku u Istočnu Nemačku radila je sa nekoliko nemačkih bendova,  a 1974. je proglašena za najbolju novu pevačicu te godine.

Iste godine majka joj je pomogla da dobije uloge na filmu i snimila je film ABC der Liebe, a sledeće godine i film Junge, heute ist Freitag.  No, sledeće godine zbog problema sa režimom njen očuh je morao da napusti Istočnu Nemačku i Nina je sa njim i sa svojom majkom prebegla na Zapad. Obrela se ubrzo u Londonu gde je upoznala tamošnju punk scenu i ženski bend The Slits. I to je bio početak jedne karijere koja će, Nininim formiranjem The Nina Hagen Banda koji je napravila  skupa sa bivšim članovima političkog rok kabarea Lokomotive Kreuzberg, rezultovati brojnim albumima i epitetom Majka punka koji joj su joj dodelili novinari i publika.

Većina ljudi ne bi punk povezala sa duhovnošću, no to zapravo i nije tako nemoguća i nepostojeća veza, o čemu lepo svedoči baš primer same Nine Hagen.. Roditelji su joj bili ateisti, no ona je od malih nogu, možda i kao vid bega od vrednosti koje je režim zastupao,  tražila Boga. Iako su joj svi oko nje govorili da nema Boga ona se kao mala, nedeljom dok bi joj još roditelji spavali, iskradala iz kuće i odlazila u Crkvu gde bi slušala kako se tamo peva. Mnogo godina kasnije, sa njenih 19 godina, jedan njen prijatelj iz Poljske je putovao u Zapadni Berlin ne bi li prošvercovao nešto hašiša preko granice, no vratio se sa LSD-em. i to iskustvo joj je zauvek izmenilo život. Nina je imala viziju umiranja i pakla. Bila je jako uplašena i pozvala je Boga, nakon čega je imala viziju i drugih dimenzija i postojanja onoga što je ona doživela kao Boga. Bog odgovorio na njen poziv za pomoć,  u njenoj viziji sedeo i gledao je sa Ljubavlju koju nije nikad do tada bila osetila. Bog joj je objasnio da nije stvarno umrla i da će morati da se vrati normalnom životu, nakon čega joj je pokazao četiri velika svetlosna kruga, objasnio joj da posle smrti ljudi bivaju privučeni jednom od tih krugova. Svuda okolo čula se nebeska muzika horova i ona ga je pitala kako mu je ime? On je klimnuo glavom i čula je hor kako peva neko ime kojeg ona nije posle mogla tačno da se seti. već je nakon toga, kad je vizija prošla i kad je krenula da traži po svetim knjigama, pomislila da je u pitanju bilo ime Mihael.

Ali njena percepcija religije bila je čudna, naime od početka sreću se elementi indijske religije kod nje. Tako je recimo ćerci, koju je dobila 1981. dala ime Cosma Shiva.  Zanimljivo je da je iste te godine, dok je još bila trudna,, Nina Hagen na Malibu Beachu u Americi potpuno čiste svesti jasno videla NLO što je ostavilo prilično jak utisak na nju.

No, trebalo je da prodje dosta godina da se kockice slože.  Dakle, iako je Ninu Hagen očigledno indijska mudrost zanimala dugo vremena, tek 1987. su se, kada je srela neke jogine kako pevaju, ponovili segmenti njene vizije na javi. Konkretno čula je mantru koju pevaju i setila se imena koje joj je onaj koja je ona u viziji videla i koga je zvala ON. To što je čula kao odgovor na svoje pitanje o imenu bila je mantra Om Nama Shivaja. Na posteru iza joginakoji su pevali pisalo je Babadji, poruka sa Himalaja. A lice na posteru bilo je lice koje je ona videla u viziji.

Kasnije je u Evropi srela svog Učitelja, to je bio Šri Muniraji, jedan od najbližih  učenika  misterioznog himalajskog jogija Babadjija za kojeg se tvrdi da je postigao fizičku besmrtnost. Nina Hagen je 1993. i otišla u njegov ašram u podnožju Himalaja i tamo ostala tri meseca.  Nina je čula poziv i odazvala se. Danas se često može videti u ašramima u Americi gde peva badjane, a svako proleće za vreme Navaratrija odlazi u Indiju gde učestvuje u verskim svetkovinama i bavi se krija jogom.

1999. je snimila  i album Om Namah Shivay!  sa mantrama (konkretno u pitanju su Shank Invokacija, Ganesha Mantra & OM, 700 Imena u slavu Majke Durge, Shri Siddha Siddeshvari Mata Haidhakandeshvariji Aarati, Mrityunjaya Mantra, Jai Mata Kali Jai Mata Durge, Hare Krsna Hare Rama, He Shiva Shankara, OM Namah Shivay, Gayatri Mantra, Oh Mata Haidhakandeshvari, Sankirtana,  Hara Hara Amarnatha Gange i Shanti Mantra), čiji je prihod od prodaje išao u dobrotvorne svrhe u Indiji, budući da je Nina Hagen veoma aktivna i na planu hunmanitarnog rada.

Omot  Om Namah Shivay ! albuma Nine Hagen

Dve godine kasnije režirala je i snimila je i dokumentarni film "Om Gottes Willen - Om Namah Shivay" o svom odlasku na Himalaje i o njenom  bavljenjem jogom. U njemu se mogu videti i takve scene kao što je ona u kojoj Nina Hagen sveže obrijane glave peva božićne pesme sa indijskom decom, tako da taj film u trajanju od nepunih sat vremena predstavlja jednu sasvim drugačiju Ninu Hagen od onoga što bi većina njene punk i alternativne publike očekvbala da vidi, jer  Nina Hagen je možda Majka punka i ogromno ime u istoriji aletrnativnog roka i umetnosti, ali danas je i ona vegeterijanka koja se bori za prava životinja i bavi humanitarnim radom, širenjem ideja harmonije i joge, što je definitivno jedna jako lepa i pozitivna poruka za mnoge mlade ljude koji slušaju njenu muziku.