Iz ruku ti ispada žezlo skiptar
Dok se na pozornici purpurnoj
Koloseuma novog previjaš i valjaš
Pod nekom već novom maskom
Kao i uvek u takvim prilikama
Loš si glumac Nerone
Samo ti to niko ne sme reći
Neobične lire čudesne laute
Poskakuju pod tvojim drhtavim
Nauljenim prstima
Previše slonovače rubina i zlata
Po njima
Glas kojim ih pratiš vokal
Kao da dolazi iz bunara negde u
Donjoj Meziji kraj Timoka podignut
Bunar koji će nakon dve hiljade godina
Kad nas više ovako ludih ne bude
Pronaći i možda načiniti spomenik
Kao i sve musave dečake iz Rima
Tebe je takođe spopala graditeljska ekstaza
Opijen vinom obnaženim telima
Krvlju onih što umiru u bolu
Naređuješ da se lik tvoj tamo ili ovde
Iskleše ureže Rim Sirija Galija

Judeja tvoje lice nas poput Sunca obasjava
Tvoje nemirne oči svuda prate
Šteta za toliki mermer srebro
Koji nestaće nakon tebe uništeni
Neupotrebljivi za druge koji će doći
Rekao si
Dragi moji daću vam
Novi Rim novo i bolje carstvo
Porušimo li stari lakše ćemo
Podići novi On će se izdignuti
Spalimo ga zajedno sa smrdljivim hrišćanima
Tim sektašima što se vešto skrivaju u njemu
Kajem se što ti verovah
Sve tvoje velelepne građevine
Nas tako skupo koštaju Nerone
I to ne samo blaga i dukata
Tvoji podanici senatori šarlatani
Zabavljači (porodice prijatelje poodavno nemaš)
Ovo ti ne smeju reći zato ti i pišem
Ja tvoj učitelj Seneka koji te izgleda
Ničemu nije naučio dok evo opijen
Vinom i kalkutom prerezanih vena
U rukama one koju volim ogorčen umirem

Pesma je originalno objavljena u autorovoj zbirci " Mitovi i senke "