Pre više godina izabrali smo kao moto ove Geteove reči: "Mudrost leži isključivo u istini". Naš izvor nije bio upravljan površnim kapricima koji često upravljaju takvim odlukama ovih dana. Izabrali smo ovaj moto imajući na umu da ljudsko biće treba biti pripremljeno celom svojom dušom, celom svojom prirodom, ako želi apsorbirati duhovnu nauku u svoju dušu na pravi način, čineći je pravom vodećom silom svog života. Široka priprema koju treba da bi prodro na ispravan način u duhovnu nauku danas, sadržana je u motu: "Mudrost leži isključivo u istini". Naravno reč "istina" mora biti gledana kao nešto ozbiljno i uzvišeno u vezi svih stvari. Čak i površno gledano nalazimo da nivo kulture koji smo danas dosegli - premda visoko hvaljen - i u Evropi i u svetu kao celini, pokazuje kako je malo duša pokrenuto sa onim što je izraženo ovim motom. Molim da ne pretpostavljate da mislim na naše antropozofske krugove posebno! To bi bilo potpuno neshvatanje. Duhovna nauka, naravno za početak, mora, u idealnom smislu, da prepozna svoju povezanost sa modernom kulturom u celini. Neizbežno moram spomenuti mnoge stvari koje pripadaju današnjoj kulturi koje je potpuno nemoguće povezati na ispravan način sa duhovnom naukom. Ali u ovome mislim najmanje na sve naše antropozofske krugove koji pokušavaju svesno prodreti u duhovne potrebe našeg vremena, i streme pronaći bilo što, što može doneti ozdravljenje bez potcenjivanja ičeg što se nalazi u biću. Postoje, naravno, temeljne unutrašnje potrebe koje nisu bile nepredviđene. Ali stavljajući ovo po strani, izvana smo ušli na vreme u kojem su, unutar tog duhovnog života koji se diže na površinu u meri u kojoj to svako može videti u svojoj duši, ljudi najmanje skloni da uzmu istinu u svom pravom smislu, u svom najosnovnijem značenju. Ni na koji način, čak ni iz razloga unutarnjih impulsa duše, čak ni u radosnim trenucima unutarnje osetljivosti, ljudi nisu osvešćeni punim svetlom istine koja ih najviše zanima. Umesto toga osvešćeni su - posebno u sadašnje vreme - svetlom koje izranja iz njihova članstva u pojedinoj naciji ili drugoj zajednici. Svesno i nesvesno ljudi danas rade procene u skladu s tom tačkom gledišta. Što je brža procena, što je manje stvarnog uvida koji je sačinjava, to je udobnija za duše današnjice. To je razlog zašto je danas tako mnogo sasvim nemogućih proceni koje se odnose kako na šira pitanja a tako i na pojedine događaje. Ove procene nisu bazirane ni na jednoj vrsti intimnog znanja; zaista nema težnje da ih se bazira na takvom znanju. Ljudi nastoje odvratiti pažnju od stvarnih problema i umesto toga gledaju na stvari koje uopće nisu bitne.

Možda mi ne uverimo sebe s razlogom, ali autosugestija nam često daje dobar razlog za verovati da su naše procene objektivne. Kada bi samo mirno priznali simpatije i antipatije, tada bismo prihvatili i istinu. Ali jer mi želimo prosuđivati "objektivno" mi ne priznajemo istinu već, umjesto toga, obmanjujemo se u pogledu istine. Zašto ljudi imaju ovu tendenciju? To je jednostavno zato jer, kada nastoje shvatiti stvarnost, lako se susretnu sa iznimnim kontradikcijama. A kada susretnu ove kontradikcije pokušaju se nositi s njima tako da prihvate jednu polovinu kontradikcije i odbace drugu polovinu. Često to znači potpuni nedostatak želje za razumevanjem istine. Dati ću vam primer kako možemo postati upetljani u ozbiljnu kontradikciju ako ne uspemo u razumevanju žive veze između kontradikcije i pune istine o stvarnosti.

U našoj antropozofskoj duhovnoj znanosti mi razumemo hrišćanstvo kao nešto što je ispunjeno značenjem Misterija na Golgoti, sa činjenicom da je Hrist bio proklet, umro, bio pokopan, ali također ponovno uskrsnuo u pravom smislu i živio kao Uskrsnuli. Ovo je ono što zovemo Misterij na Golgoti i mi ne možemo dopustiti pravo nikome da se nazove Hrišćaninom ako i on ovo također ne prepozna. Što se, zaista, moralo dogoditi da bi Hrist mogao pretrpeti, za ljudsku evoluciju, ono što sam upravo opisao? Juda ga je trebao izdati i on je morao biti pričvršćen na križ. Da oni koji su ga pričvrstili na križ nisu tako napravili, tada se Misterija na Golgoti ne bi dogodila za spas čovečanstva. Ovde imate strašnu, aktualnu kontradikciju, kontradikciju gigantskih razmera! Možete li zamisliti nekoga tko može reći: Vi Hrišćani dugujete Judi da se vaša Misterija na Golgoti uopće dogodila. Dugujete to krvnicima, koji su pričvrstili Hrista na križ, da vaša Misterija na Golgoti postoji! Da li je opravdano braniti Judu i krvnike, čak iako je istina da značenje zemljine istorije dugujemo njima? Da li je jednostavno odgovoriti na pitanje kao ovo? Zar nismo trenutno suočeni s kontradikcijama koje jednostavno stoje tamo i koje predstavljaju strašnu sudbinu?

Ovo što sam upravo rekao rečeno je samo zato da razmislite o činjenici da nije tako lako reći: Kada dve stvari protivreče jedna drugoj trebao bih jednu prihvatiti a drugu odbaciti. Stvarnost je dublja od bilo čega što ljudska bića obično žele obuhvatiti svojim razmišljanjem. Nije bez razloga da je Nietzsche, ludio, bio gotovo van pameti, kada je sročio reči: "Svet je dubok, dublji nego dan to može razumeti."

Jedan takav kontrast je taj koji postoji između Zapada i Istoka u evropskoj kulturi, i ja sam vam opisao što je razvijeno na Zapadu a također i što živi na Istoku kao narodni element za budućnost. To su stvarne sile koje su na delu. Istina je da većina ljudi ništa ne zna o ovim stvarnim silama, ali određeni pojedinci su uvek bili u stanju o njima nešto naučiti. Dve stvari su moguće. Jedna da ljudi ne znaju ništa o ovim stvarnim silama; u ovakvim slučajevima lako se može dogoditi da, kroz nedostatak svesti, bez mogućnosti da nešto naprave u uobičajenom smislu, oni postaju nesvesno oruđe koji dozvoljavaju drugima da ih koriste koji, sa svoje strane, su više ili manje odvedeni u struju i čije delovanje je vrsta kombinacije između regularnih struja i njihovog vlastitog egoizma, njihove vlastite ambicije. Ovi ljudi su sposobni da utiču, pomoću sugestije, na druge koji su nepažljivi.

Mi tragamo za istinom, i istina se mora naći po svaku cenu. Jer istina nikada ne može biti štetna ili raditi štetno!

Pogled može da bude i jednostran. Kako se uopće ovakvi pogledi pojavljuju? Što to znači da su oni lansirani publici? Pogledi ovakve vrste ostavljali su utisak na pojedince sa određenim stajalištem i postali deo impulsa koji danas rade. U ovakvim stvarima uvek je pitanje razjedinjavanja delova sveukupnog duhovnog znanja o čovekovoj evoluciji i sijanja njih u svet kada je potrebno ili se to želi. Uzimajući deo ukupne okultne slike razvoja čovečanstva moguće je postići određene stvari u službi određenih grupa i njihovog posebnog egoizma. Znanje cijele slike uvek služi cijelom čovečanstvu. Delovi izvučeni iz konteksta uvek služe egoizmu pojedinih grupa. Značajno je i važno uzeti u obzir da mnogo toga što je lansirano u javnost iz okultnih izvora nije neistinito, već polu istinito, četvrt istinito, osminu istinito, i baš zato što nosi u sebi deo istine može biti upotrebljeno za postizanje jednog ili drugog cilja na jednostran način. Zato oni koji mogu videti kroz ove stvari dobiju značajan utisak iz činjenice da je, u delu Amerike, dvadeseto stoleće predstavljeno lansiranjem određenih ideja u svet preko nekih kanala prodaje knjiga služeći određenim pokretima koji se koriste okultnim sredstvima.

Neophodno je kada radimo procene prema vlastitim osećajima - za nas, procene su činjenice - pogledati na same činjenice i koristiti ih kao temelj. Danas sam vam mogao dati samo nekoliko izoliranih činjenica da bi objasnio što mislim. Ali sam vam ih dao naročito u svrhu razvoja činjenica; ništa više. Budimo jasni oko svrhe uvođenja ovakvih činjenica: svrha je doći do istine. Istina, čak iako, paradoksalno, može biti štetna, ne može nikada biti štetna kao neistina. Oni koji razumeju činjenice znaju da su fabricirane beskonačne laži, od momenta kada je postalo moguće lagati, neskriveno, kao posljedica mogućnosti da se netko čuje iznad druge strane - to jest, potapanja druge strane različitim načinima koji su došli do izražaja na tako bolan način. Ali mi se brinemo o istini i pristupu istini. To sasvim izvesno nije istina ustrajati na tome da je ovaj rat isprovociran od Centralne Evrope. Možda ljudi ne mogu govoriti istinu jer je ne znaju. Očito, kada dođe do nečega kao što je ovaj rat, obično se delimično okrivljuju obje strane, ali na različite načine. Ali ja ne govorim o krivnji, govorim o beskorisnosti proceni koje su napravljene, koje ne uzimaju u obzir aktualnu istinu o stvarima. Naravno, ne očekujem da će se ovakve procene prestati raditi, jer očito znam što se događa u toku ljudske evolucije i da, posebno u naše vreme, nema sklonosti za temeljene procene na valjanim osnovama; jer ima toliko toga u naše vreme što sprečava da se prave procene na valjanim temeljima. Ali stvarno treba biti ispravan u onom što se govori.

Ono što je bitno je stajati na temeljima istine, čak i ako je istina možda štetna, čak i ako je sramotna. Neophodno je priznati ove stvari i ne anestezirati sebe sa praznim frazama poput njemačkog militarizma za koji netko ima mržnju koju ne želi priznati, čak ni sebi. Mora se priznati da se želi porobiti njemački narod, a ipak se ne može suočiti s tom željom. Možda je anestetik potreban; ali to onda nije istina! Najvažnije je stajati na temeljima istine. Imati snage suočiti se s istinom uvek vodi mali korak napred. Ali treba imati hrabrosti stajati s istinom.

Činjenica je da svaki narod, sam po sebi, ima misiju unutar cele evolucije čovečanstva. Svaki narod ima misiju, i sve ove različite misije zajedno čine celinu, naime, evoluciju čovečanstva. Ali jednako je tačno da određene osobe, posebno one koje su upoznate s misijom čovečanstva, imaju aroganciju staviti u voz određene stvari koje su u interesu ograničene grupe, i za ovo se koriste onim što leži u ljudskoj evoluciji.

Razmotrite sledeće: Mi smo postepeno sebi stvorili sliku evolucije čovečanstva i sada znamo kako proceniti činjenicu da su, za vreme određenog perioda evolucije, na scenu došli ratovi, ratovi koji su upalili čovečanstvo. Ali postojalo je vreme kada je čovečanstvo verovalo u rat. Što mislim kada kažem da je čovečanstvo verovalo u ratove? Što to znači: verovati u ratove? Dakle, vera u ratove je vrlo slična veri u duel, u borbu između dvoje. Ali kada duel ima pravo značenje? On ima značenje samo kada su oni koji su uključeni unutar sebe potpuno uvereni da, neće slučaj, već bogovi odlučiti rezultat. Ako oni koji su zauzeli pozicije da bi se borili potpuno veruju da će onaj koji je ubijen ili ranjen dobiti svoju smrt ili ozledu jer je bog bio protiv njega, tada je u tom duelu istina. Nema istine u duelu u kojem nedostaje ta uverenost; tada je, očito, duel izvorna laž. Ista je stvar u slučaju rata. Ako su pojedinci koji čine sukobljene strane uvereni da je rezultat rata božanski, da bogovi upravljaju s onim što će se dogoditi, tada ima istine u ratnim akcijama. Ali tada sudionici moraju razumeti značenje reči: Doći će do božjeg suda.

Upitajte se da li postoji ikakva istina u ovakvim rečima danas! Trebate se samo upitati: Da li ljudi veruju da ratne akcije izražavaju božji sud? Da li ljudi to veruju? Upitajte se koliko mnogo ljudi veruje da je rezultat rata božanski! Koliko ljudi zaista to veruje, koliko ljudi to iskreno veruje? Jer između mnogih laži koje danas zuje svetom su i molitve bogovima, ili Bogu, ponuđene - prirodno - od svih strana. Očito, u ovom materijalističkom dobu ne može postojati prava vera da će doći do božjeg suda.

Važno je stremiti razmišljanju o svim ovim stvarima koje odjekuju u skladu, u harmoniji. Samo čineći tako možemo doći do istine i širih horizonata. Jer istina nije dečja igra pa da se aranžira prema osobnim interesima. Čvrsto se držati istine je ozbiljan i svet čin obožavanja. To se mora osetiti i tihovati. Ipak danas je potpuna sklonost ništa drugo nego napraviti maju apsolutnom i proglasiti je za istinu.

Ono što je esencijalno je razviti volju da se vide stvari, da se vidi kako su ljudska bića manipulirana, da se vidi gde bi mogli biti impulsi kojima su ljudi manipulirani. To je isto što i težnja za osećaj za istinu. Često sam naglašavao da to nije nešto što nam dopušta da kažemo: Ali ja sam to stvarno verovao, to je bilo moje pošteno i iskreno mišljenje! Ne zaista. Onaj tko poseduje osećaj za istinu je onaj koji istrajno teži naći istinu o stvari, onaj tko nikada ne prekida tražiti istinu i koji preuzima odgovornost za sebe čak i kada kaže nešto neistinito zbog neznanja. Jer, objektivno, nije važno da li se nešto pogrešno kaže znajući ili ne znajući. Slično je beznačajno da li držite prst na plamenu sveće zbog neznanja ili sa svrhom; u oba slučaja ćete se opeći.

Na primer - ja ovo govorim da bih opisao istinu - bilo bi očito najsramotnije za široke krugove ako bi pažnju ljudi odvukli na činjenicu da se cijela invazija Belgije ne bi bila dogodila ako bi ta rečenica koju sam spominjao, koju je mogao izgovoriti Lord Grey - Sir Edward Grey je sada postao lord - ako bi ta rečenica zaista bila izgovorena. Cijela invazija Belgije se ne bi bila dogodila. To bi bio ne-događaj, ne bi se bio dogodio. Ali umesto govorenja o pravom razlogu, ukoliko je ovo razlog pošto je mogao sprečiti invaziju, očito je mnogo udobnije tratiti vreme ljudi pričajući o "belgijskim zverstvima". Ipak ona se, također, ne bi dogodila da je Sir Edward Grey poduzeo ovu, kratku meru. Da bi skrili jednostavnu istinu potrebno je nešto drugo, nešto što izaziva opravdane ljudske strasti i moralno ogorčenje. Ne govorim ništa protiv ovoga. Potrebno je nešto drugo. To je karakteristika našeg vremena, čak i danas kada je to posebno bolno, raditi sve da zatamnimo istinu, zaslepiti ljude za istinu. Ovo, također, treba biti pažljivo pripremljeno. Svaki procep u proračunu napravio bi to nemogućim. Cijela periferija, koja je pažljivo kreirana za ovu svrhu, bila je potrebna.

Nemojte misliti da nema smisla pitati se zašto se dozvoljava da se ovakve stvari dogode od strane mudrih vođa svetske evolucije - zašto su ljudska bića, u velikom stupnju, prepuštena ovakvim mahinacijama, opravdavajući se da nema šanse doći do dna ovakvih stvari. Jer, uistinu, ako ih se traži iskreno, ima mnogo načina za saznati što se dešava. Ali vidimo, čak i u našem vlastitom Društvu, koliko otpora daju pojedinci kada je u pitanju slediti jednostavnu stazu istine. Vidimo koliko mnogo stvari se koje bi trebalo uzimati objektivno u težnji za znanjem, kada bi najbolje služili dobrobiti za čovečanstvo, umjesto toga uzima subjektivno i osobno. Postoje - zar ne? - unutar našeg Društva grupe koje su vrlo pažljivo studirale esej od, verujem, 287 strana koji su uzeli krajnje ozbiljno i u vezi kojeg im je još zagonetno, da li je pisac - koji nam je dovoljno poznat - možda u pravu. Ukratko, unutar naših vlastitih krugova možemo ponekad otkriti zašto je tako teško videti kroz stvari. Ipak, u stvari, nije uopće teško videti kroz stvari samo ako se iskreno teži istini. Godinama je toliko toga rečeno unutar našeg Društva. Ako bi sakupili zajedno sve što je rečeno od 1902 videli bi da ima mnogo toga što nam može pomoći videti kroz veliki deo onog što se događa u svetu. Ipak naša antropozofska duhovna znanost nikada se nije predstavljala kao da spada u tajna društva. Zaista najvažnijim stvarima smo se uvek bavili na javnim predavanjima otvorenim svakom. Ovo je suprotnost koju treba primetiti.

Dakle ne smemo izgubiti iz vida ove stvari i moramo shvatiti da je do nas samih da se čvrsto držimo smera koji vodi do istine i znanja. Čak i kada govorimo o tekućim stvarima to sme biti samo kao težnja za znanjem i istinom. Moramo stvari gledati ravno u oči i tada svaki pojedinac može zauzeti svoju poziciju u skladu sa svojim osećajima. Svaka pozicija će biti razumljiva, ali mora biti temeljena na istini.

Kada su vremena ozbiljna najnužnije je praviti napore za gledati pravo u istinu, za udružiti snage s istinom. Ako ne želimo prepoznati istinu odstupamo od onog što može biti dobro za čovečanstvo. Prema tome neophodno je razumeti da upravo u ovim vremenima ozbiljne reči trebaju biti izgovorene. Jer danas smo u poziciji u kojoj čak i onaj tko je sedam osmina slep treba videti što se događa kada je poziv za mir utišan. Netko tko veruje da se možete boriti za stalni mir dok stišavate poziv za mir može, uverljivo, imati vredna mišljenja na nekim drugim poljima; ali ne može ga se shvatiti ozbiljno s obzirom na ono što se događa. Ako, sada kada smo suočeni s ovim, ne možemo se posvetiti istini, tada su izgledi za svet veoma, zaista veoma loši.

Ne brinem se oko toga da politički kritikujem neku meru koju je poduzela jedna ili druga strana. Moja namera je bila naglasiti važnost principa istine u svetu, naglasiti da do karme koja se ispunjava u čovečanstvu često dolazi pošto pažnja pridavana činjenicama, pažnja pridavana istorijskim i drugim vezama u životu u našem materijalističkom dobu, nije prožeta istinom. Kada istina nije na delu, kada je iznimna suprotnost istini, naime, nedostatak sklonosti za traženje istine, na delu, kada je malo čežnje za istinom - sve to je povezano s karmom našeg vremena. To je ono što moramo proučavati.

Čovek za sada nije daleko napredovao na putu postizanja širih horizonta u svom pogledu na svet. Nekako ne želi šire horizonte u svom pogledu na svet. U isto vreme, danas znanost namerava sve više i više ograničiti horizont. Jer se nauka potajno boji onog što je stvarno istina. Strah od istine koje čovečanstvo ima se pojačava, i u svakodnevnim stvarima i u širem kontekstu. Zaista, kada to ne bi bio slučaj u širem kontekstu, ne bi došlo do toga ni u svakodnevnim situacijama. Na primer, ljudi ne bi dalje nastavili izvlačiti rat samo zato jer se boje jer ako bi došlo do razumevanja pomoću odgovarajuće diskusije , tada bi se otkrile određene stvari kojih se - dakle, kojih se boje.