Da li bi mogao da nešto kažeš o sebi i svom umetničkom razvitku?

VV:Od detinjstva sam doživljavao stvari na drugačiji način od svih drugih. Bio sam više povezan sa svetom mašte nego sa realnošću. Mislim da sam ostavljao utisak odsutnog deteta, nešto slično tome. Nisam slušao muziku. Imao sam strogo obrazovanje i zbog toga sam muziku smatrao sporednom. Jednog dana moj ujak je je zaboravio u mojoj kući dve trake sa Betovenovom petom i devetom simfonijom, tog dana sam otkrio koliko puno mogu da osetim muziku, kakve velike emocije ona može da izazove kod mene. Kasnije mi je prijatelj preporučio da slušam novi talas i prva grupa koju sam slušao bila je Tones on Tail i shvatio sam da nije neophodno biti veliki muzičar da bi se izrazilo ono što osećate. Sa prijateljem sam oformio bend i jedini instrument koji je nedostajao bila je gitara, pa sam počeo da je sviram. Vittorio, kao muzičar, stvoren je tog dana. Još uvek mislim da je muzički instrument samo sredstvo da se stvori spona između spoljnih i unutrašnjih svetova. Fasciniran sam svakim zvukom, ventilator ili mašina za pranje mogu da izazovu emociju, ponekad. Moj umetnički razvitak zasnovan je na potpunom odsustvu namere, to je rezultat sudbine.

Tvoj album se zove "Dan tople kiše na nebu" (Day Of Warm Rain In Heaven). Da li možeš nešto više da kažeš o tom ostvarenju? Gde si snimao album i koliko je to trajalo? Kako si došao u kontakt sa etiketom Equilibirum?

VV:Album je inspirisan poemom S.T. Coleridge-a "Rime drevnog mornara (The Rhyme of the ancient mariner)", koja pripoveda o bolnom putovanju preko mora, suočavanju sa grehom i spasenju. Na kraju putovanja protagonist je tužniji ali i mudriji, nagnan da pripoveda o svim ljudima koje je sreo na putovanju, uzrocima i posledicama koje su ga tu dovele. More je takođe protagonist albuma (i poeme), more je metafora života, uvek je isto, ali konstantno promenljivo. Putovanje "Dana..." je pre svega spomenik obmani, laži, izgubljenoj ljubavi, do ludosti i postizanja očiglednog preobražaja ljudskog bića. Imam utisak da je Kolridž doživeo nešto slično tome, verovatno se osećao kao žrtva tipično ljudskih, okrutnih postupaka i, identifikovao se sa mornarem, žrtvom samog sebe.Album je sniman u mom malom studiju. Proveo sam godinu dana u radu na aranžmanima, doterivanjima zvuka i dodavanju nekih instrumentalnih snimaka i na kraju sam otišao u veći profesionalni studio da to uklopim i definitivno oblikujem u celinu. Equilibrium će uskoro objaviti akustični album Ataraxie i Autunna et Sa Rose, i tako su došli u kontakt sa mnom slušajući moje snimke, dopali su im se i kada je kompletan posao miksovanja i montiranja završen producirali su ga.

Zašto si odlučio da snimiš solo album posle više godina rada sa Atarxiom? Kako to da je Francesca Nicoli uzela učešće, kao fantastičan vokalni solista na tvom albumu?

VV:U Ataraxi zajedno živimo različita osećanja koja stvaraju balans i međusobno nas povezuju. Giovanni, klavijaturista je, moglo bi se reći, došao direktno iz doba francuskog baroka, sa svim tim raskošnim palatama i zlatnim dvoranama , on voli te divne aranžmane i rafiniranu orkestarsku atmosferu. Frančeska deluje kao da je došla direktno iz drevne Grčke donoseći duh i osobenosti tih mesta, Vittorio kao da je stigao iz Pesoine knjige i portugalske suadade (nostalgije za izgubljenim stvarima). Svi te različitosti stvaraju živopisnu boju Ataraxie.Vittorio Vandelli kao solista i kompozitor pojačava tu svoju tipično nostalgičnu stranu, čak i kad ne znači da sam odbacio nadu. To je glavna razlika između dva projekta, prvi je susret različitih kultura, drugi ekspresija osećajnosti samo jednog čoveka.Kada se radi o Frančeski, ona je posredno doživela neprijatne doživljaje onakve kakvi su inspiracija albuma, bila je u mojoj blizini kao prijateljica i pomogla mi je da vidim slabašnu svetlost koja sija na kraju tunela. Tako da je ta muzika takođe osmišljena i komponovana za njen vokal.

Tvoj stil mi deluje kao smeša tradicionalnih i modernih instrumenata i stilova sa neo-klasičnim pristupom. Zašto si odlučio da stvaraš takvu muziku?

VV:Ja u stvari ne znam kako da opišem ono što mi se dešava u kreativnim trenucima, samo znam da kada mi je instrument u rukama, bilo koji muzički instrument, vreme u meni staje, dok eksterno vreme teče sve brže i brže. Često se desi i ubrzo posle toga primetim da je proteklo puno sati. Takođe se dešavaju momenti u kojima nisam u stanju za kretivnni proces, nemam šta da izrazim, potpuno sam mentalno premoren. A onda se magija ponovo vraća. Prsti počinju da se kreću po strunama i melodija struji, čak i kada to ne primećujem.

Dok sam preslušavao "A Day Of Warm Rain In Heaven" činilo mi se da tišina takođe jedan od tvojih instrumenata. Meni tvoja muzika zvuči vrlo tiho i misaono. Da li je tvoja muzika refleksija tvog života?

VV"Dan." je unutrašnje putovanje adekvatno životnom iskustvu koje me je duboko prosvetlilo. Putovanje starog mornara ubzo postaje surovi niz tragedija i ludorija. Nije moguće pronaći ključeve za razumevanje i suočavanje sa tim, ljudsko biće je nemoćno pred sudbinom koja uzrokuje bolne konflikte i borbu u kojoj moramo da istrajemo. Korak po korak, uz pomoć vremena, moguće je suočavanje i prevazilaženje tih konflikata i teškoća, one vas čine mudrijim: na kraju puta moramo biti tužniji, ali i mudriji.

Tu na albumu je pesma koja mi se veoma dopada "Ubio sam albatrosa ("I Killed The Albatross"). Koja je poenta te pesme. Koja je tvoja omiljena pesma na tvom albumu?

VV:To je ključni momenat na albumu i u Kolridževoj poemi, trenutak kada je albatrost, koji predstavlja nevinost ubijen:ubijen bez razloga, radi zabave, šale, ublažavanja dosade, radi prkošenja sudbini. Od tog trenutka sve se menja, taj čin donosi teške posledice u životu porotagoniste. Savest stalno ponavlja: "ubio sam albatrosa", sve postaje crno, nebo, more, mornareva duša. I ispaštanje počinje.

To je moja omiljena pesma uz "Obala je bela u tihoj svetlosti" (The bay is white in silent light), koja opisuje trenutak u kojem, posle svog tog bola i borbe, protagonist sluša melodični glas i vidi obalu osvetljenu belom aurom punog meseca. Njegova duša konačno nalazi mir.

Tvoj CD zvuči spontanije i mračnije nego ranija izdanja Ataraxie. Da li si želeo da snimiš album koji će zvučati drugačije od narednih radova Atraxie? Reci nam nešto o procesu snimanja pesama. Gde si nalazio ideje za pesme?

U Ataraxiji svi se poznajemo veoma dugo, mi smo očvsla porodica i uživamo u radu ostalih. Bliska saradnja sa Atarxijom i njenim članovima se nastavlja, što je očigledno. Moj solo projekat je nastao jer, s vremena na vreme, osećam poriv da potpuno slobodno izrazim ono što osećam. Iako smo čvrsto povezani, u Ataraxiinom domu koegzistira nekoliko različitih tipova osećajnosti, ukusa i načina izražavanja, jedna Ataraxiina pesma je skup višeslojnih načina doživljavanja i elaboriranja života i muzike dok " Dan." reflektuje životno iskustvo koje sam samostalno sakupio, u samoći, teško iskustvo kojem je Frančeska svedok, kada mi je slala puno poruka koje su mi, kada sam ih konačno primio, pomogle da stignem do sigurnog kopna.

O kojim temama govori tvoja muzika u načelu? Da li ima određenih poruka u tvojim pesmama? Da li želiš da nešto poručiš ljudima tvojom muzikom? Da li si poput protagoniste?

VV:Ovaj album i Kolridžova poema su paralelna putovanja, metaforični putevi istraživanja našeg unutrašnjeg okeana. Počevši u vrlo povoljnim okolnostima to putovanje prerasta u mizernu, tužnu borbu sa okolnostima nastalim zbog ludosti protagoniste koji izgubivši kontrolu nad brodom, ostaje prepušten milosti sudbine. Zatim, zahvaljujući nebeskoj kiši koja najavljuje spasenje, uspeva da povrati moralnu snagu i snagu duha da bi se borio protiv svoje slabosti i postigao duhovnu ravnotežu. Sve to ima cenu: to deluje samo ako on neprestano obelodanjuje svoje lično bolno iskustvo onima koji bi mogli da budu pozvani na slično putovanje.

Koliko je tvoj muzički angažman značajan za tebe?

VV:Ja sam prilično rezervisana osoba i moj način komunikacije je preko muzike.Kada sam preplavljen morem negativnih misli jedini način da se oslobodim tog bola je komponovanjem muzike. Svaka pesma odnosi deo teškog tereta, sve to je sublimirano i stavljeno na CD. Izdanje nije lični testament.

Da li ćeš nastupati u Evropi ove godine?

VV:Radim na tome da izvodim neke pesme sa albuma uživo, tako da sviram sve instrumente prisutne na njemu. Potreban mi je dobar bend da bi svirao uživo, tako da to ne zavisi samo od mene. Sa Ataraxiom ću biti na turneji po Južnoj Americi tokom narednog proleća. Zatim dolaze evropski i koncerti u Italiji. Nema problema jer ću izvoditi neke od mojih pesama.

Imaš li u planu buduće projekte kao što bi bilo novo izdanje ili neki povezani projekti? Da li se očekuje novi album Atarxije u skorijoj budućnosti?

VV Novih ideja za predstojeće projekte nikada ne manjka, u samoći smo u prilici da razgovaramo sa sobom. Mislim da će moj projekat i moji samostalni napori biti veoma korisni u pogledu mog kreativnog rada u bendu. Svaki lični napredak, u bilo kom smislu, donosi svežu krv i, naravno, svi imaju dobrobiti od toga.

Kada se radi o novim izdanjima Ataraxia u decembru objavljuje album "Arcana Eco" sa knjigom fotografija u digitalnom formatu. To je hodočašće koje počinje od kamena i vode, prolazi kroz dimenzije sna i kontemplacije da bi se stiglo do svetlosti. Oko pedeset fotografija koje je Livio Bedeschi napravio u Italiji, Grčkoj, Turskoj, Francuskoj, Portugalu i drugim zemljama ilustrovaće ta poglavlja. Te fotografije su sačinjene tokom putovanja koja su inspirisala konceptualne albume Ataraxie. Novinar magazina Grind Zone Ferruccio Filippi uredio je poglavlja, napravio intervju i detaljnu biografiju benda. Frančeska je napisala uvod i poetske segmente. Knjiga će biti objavljena sa CD-om koji sadrži sedam ekskluzivnih numera koje su na tragu raznovsrnih uticaja kroz koje smo prolazili svih ovih godina(od flamenga do folk balada, dark-wave pesama, mediteranskih arija, baroknih divertismana, liturgijskih arija, ekperimanetalnih numera). Digitalna knjiga će biti objavljena od strane italijanske etikete Ark Records i predstavljaće početno izdanje u serijalu posvećenog značajnim alternativnim italijanskim grupama (kao što su Kirlian Camera, Camerata Mediolanense, Argine i druge).

Drugo izdanje biće "Odos eis Ouranon", dupli živi album sa dva akustična koncerta održana maja 2003. jedan naš, i drugi italijanskog neoklasičnog ansambla Autunna et sa Rose. Biće limitiran na 200 kopija. Tu smo prearanžirali, odnosno napravili nove verzije najvažnijih pesama. Zvuk će biti esencijalan, ogoljen i čist. Klavir, klasična gitara, klarinet i vokali oslikavaju intimne trenutke borbe i zadovoljstva dok se senke i svetlost prelamaju na zidovima crkve Svetog Mihajla u Rovigu. Počinje od vodenih kraljvstva undina, tragovima opere Bal pod maskama, perskog teatra iz Pariza, još jednim istraživanjem zaboravljenih kopna Atlantide i Mu, uz dah dirljive verzije pesme "Orlando", inspirisane Virdžinijom Vulf, igrivim francuskim valcerom progonjene duše,uz trk pod osvežavajućom kišom u Veules Les Roses, da bi konačno stigli do instrumentalne numere, arije inspirisane fadom odsvirane samo tada. Taj koncert je bio inauguracija saradnje sa Angelo Zanellom, italijanskim umetnikom koji izrađuje enigmatične bakarne maske inspirisane karmom osoba koje sreće. Taj ritualni koncert nazvali smo "Čudesna svetla".

Da li bi još nešto želeo da kažeš:

VV: Poštovanje osećanja drugih bi trebalo da bude osnovni cilj svakog ljudskog odnosa. Dugoročnije, sebičnost može više naškoditi onome ko je ispoljava nego onome na koga je usmerena.

Puno hvala za ovaj intervju i napreduj ka zabavi i uspehu. Tvoje poslednje reči za naše čitaoce:

VV Nadam se da ću uskoro imati neke koncerte u Nemačkoj. Iako u Italiji nema puno prostora za nezavisnu muziku, nastavljam da se nadam da će se stvari promeniti...

I Killed The Albatross
With my cross-bow I shot the Albatross
That made the breeze to blow.

With my cross-bow I shot the Albatross
That made the breeze to blow.

With my cross-bow I shot the Albatross
That made the breeze to blow.

With my cross-bow I shot the Albatross
That made the breeze to blow.

All in a hot and copper sky,
The bloody Sun, at noon,
Right up above the mast did stand,
No bigger than the Moon.

But where the ship's huge shadow lay,
The charmed water burnt alway
A still and awful red.

All in a hot and copper sky,
The bloody Sun, at noon,
No bigger than the Moon.

And it would work 'em woe:
For all averred, I had killed the bird
That made the breeze to blow.

Napomena: Postavljanje ovog intervjua u aprilu 2010. nije posledica kašnjenja, ni činjenice da Vandelli nije do sada objavio drugi album, već je isključivo uzrokovano pravilom da za remek dela vreme objavljivanja  nema nikakav značaj.

Back