Te sudbonosne noći, usred novembra, 1898. godine, ovaj dvadesettrogodišnji pesnik se našao odeven u crnu odoru, sa crvenim papučama na nogama, prekrivenih očiju (tesna maska navučena preko lica), i belim užetom triput vezanim oko struka. Iz jednog predsoblja, u kući u ulici Grejt kvin strit, oficir znan kao Hegemon, onaj čija "služba simbolizuje one uzvišenije težnje duše koje usmeravaju njene aktivnosti" uveo ga je pored stražara u prostranu sobu koja je služila kao hram. Dok je prolazio preko praga, zavezanih očiju, nije teško zamisliti koliko je veliko bilo njegovo uzbuđenje, napetost i iščekivanje.

Mora da je bio veoma uzbuđen. Zar to nije bilo ispunjenje svih njegovih snova? Da li on to uistinu biva primljen u veličanstveno društvo onih uzvišenih bića o kojima je fon Ekarthauzen pisao? Činilo mu se da je bilo previše dobro da bi bilo stvarno, da je u roku od samo par meseci nakon što je pročitao tu knjigu, po Vejtovom savetu, ušao u takvu svetu školu. Ali, to jeste bilo stvarno.

Dok je tako tapkao po mraku, začu glas kako lagano recituje sledeće reči:

"Neka bude primljen Alister Krouli, koji sada gubi svoje svetovno ime i koji će od sada pa nadalje biti znan među nama kao Perdurabo." Prvosveštenik (Hiejrofant) je bio taj koji je dao odobrenje, ofi cir koji stajaše na uzvišenom podijumu, čije sedište "je na Tronu Istoka na mestu gde se Sunce rađa, i ja sam Vladar velikog Suda, koji njime upravlja u skladu sa Zakonima Reda, kao što Onaj koga Ja predstavljam, jeste Vladar svih onih koji teže Tajnom Znanju."

Čak i za one cinične i hladnokrvne, ovakva predstava mora biti doživljaj koji pokreće. Ja lično sam ušao u tako nešto nakon mnogo godina proučavanja. Uvek je tinjala nada da ću verovatno biti u stanju da doživim iskustvo inicijacije te vrste. Istina, u svojoj mašti čovek teži da a priori preceni takvo iskustvo, očekujući možda previše od njega. Ali, čak i ako je tako, to postaje intenzivno emocionalno iskustvo, pojačano iščekivanjem, strašću, težnjom ka najvišim, najplemenitijim idealima.

Mora da je isto tako bilo i sa Kroulijem, jer on je bio vatren, snažan mladić, sposoban za najuzvišenije ideale i najplemenitije težnje. Šta je on osetio kada je, nakon što je dobrano zašao u portale odaje, začuo melodičan glas, koji je dozivao: "Nasledniče Umirućeg Sveta, uzdigni se i uđi u Tamu. Majka Tame oslepila te je svojom Kosom. Otac Tame skrio te pod svojim Krilima. Njegovi udovi još su umorni od bitaka koje su se vodile na Nebesima." Budući i sam pesnik i proučavalac Biblije, na takve uzvišene reči njegovo biće odgovorilo je snažnim uzbuđenjem.

Ali, nešto je takođe lebdelo u vazduhu. To je poticalo od nečeg različitog od jezika ceremonije, nečeg što je nadilazilo njegov neosporno nadahnjujući i oplemenjujući karakter. U jednom od uvodnih dokumenata Zlatne Zore, Meters se obraća svakom od ofi cira, učesnika u ceremoniji, sledećim rečima:

"Ovako treba da postupi. Neka on upamti konkretno kojeg Boga predstavlja. Uzdižući svoj um u kontemplaciji, neka zamisli sebe kao gigantsku fi guru, kako stoji ili kreće se u skladu sa stavom ili kretanjem tog Boga, koji je ogroman, dok mu je glava izgubljena među oblacima, obasjana svetlom od ukrasa na glavi Boga (istovremeno, njegova stopala su na Zemlji, okružena mrakom, olujom i oblacima, a čitavo njegovo obličje ovijeno je bljeskovima munje), dok vibrira Ime odabranog Boga. Tako stojeći, neka se on napregne da čuje glas Boga koga predstavlja kao i glasove božanskih oblika drugih ofi cira, kako je prethodno objašnjeno.

Neka tada započne govor, ali ne kao da se obraća saboru smrtnih, već saboru Bogova. Neka njegov glas bude tako usmeren kao da se valja univerzumom sve do krajnjih rubova svemira. Neka kandidat pred njim bude, takoreći, predstava sveta kojeg on počinje da vodi u susret spoznaji njegovog vladajućeg Anđela. Kao što je napisano: "Upravo kao što munja zasvetli sa Istoka i obasja nebo sve do Zapada, neka takav bude i dolazak ovog Sina Čovečjeg."

Krouli je najpre bio pročišćen vodom, a zatim je, zapahnut vazduhom zasićenim mirisom i dimom zapaljenog insensa, posvećen vatrom - dvaput, onda treći put, i konačno četvrti put. On je zatim bio paradno sproveden kroz hram, povremeno zaustavljan i suočavan sa neopozivim izazovima, da bi nakratko, kada bi mu na tren skidali povez sa očiju, smotrio sjajne, u odore odevene prilike, sa kukuljicama i skiptarom u rukama, mačevima i barjacima, kako recituju znamenite odlomke. "Svetlo što sviće u Tami je tvoje Ime, Svetlo Zlatnog Dana." Bilo je i molitvi poput "Pazi s milošću na ovog Neofita koji u ovom času stoji pred Tobom, i pruži Pomoć najvišim težnjama njegove duše."

U takvoj dramatičnoj atmosferi, nije nemoguće da se iznenada doživi neko moćno unutrašnje iskustvo. Okolnosti su pogodne, i ako je kandidat svojim životom i načinom ponašanja dovoljno pripremljen da se buđenje može pojaviti, može doći do iznenadnog bleska svetlosti, koje nagoveštava skori nailazak predivnih stvari. Prisetih se jednog izvrsnog odlomka u knjižici Mejbel Kolins (Mabel Collins)1:

Gledaj kako se cvet rascvetava u tišini nakon oluje; ne pre toga.

On će rasti, iznići, obrazovati grančice, listove i pupoljke, a oluja će se nastaviti, bitka će se i dalje voditi. No, sve dok se čitava ličnost čovekova do kraja ne rastopi i ne izgubi - sve dok se ne pripoji božanskom fragmentu koji ga stvori, kao puki predmet dostojanstvenih iskustava i doživljaja - dok se čitava priroda ne preda i ne prepusti svom višem Sopstvu, cvet se ne otvara. A tada dolazi mir, kao u tropima nakon velikih kiša, kada priroda dela tako žestoko da njena akcija postaje vidljiva. A u dubokoj tišini pojaviće se misteriozan događaj, koji će biti potvrda da je put nađen.

Nazovite to kako god želite, ali to je glas koji govori kada nema nikoga da progovori - to je glasnik koji dolazi, glasnik bez oblika ili suštine; to je cvet duše koja se otvorila.

Kada Sajmonds pokuša da shvati ovu mogućnost, njegov prezir dolazi do izražaja (možda samo-prezir više nego išta drugo) što ga čini nesposobnim da pošteno prihvati Kroulijevu priču. Od prve do poslednje strane u svojoj knjizi on piše u podrugljivom tonu a, bio on toga svestan li ne, takav način pisanja samo dokazuje pomanjkanje objektivnosti i nesposobnost suočavanja sa očiglednim činjenicama. Njegovo pripovedanje je snažno obojeno ličnim frustracijama.

Tako, Sajmonds piše: "Uprkos zvučnom nazivu njihovog reda, članovi Zlatne Zore sastajali su se u nekakvim sumnjivim i neuglednim prostorima u Čelziju i centralnoj zoni Londona." A gde drugde su mogli da se sastaju? Da li Sajmonds misli da je ceremonije trebalo izvoditi u Vestminsterskoj palati?

Lično mislim da bi to bilo divno - i stimulativno. Ali, gde za ljubav Božju, gde drugde?

"Oni koji su to mogli priuštiti uplaćivali su prilog za troškove nabavke papira i ostale kancelarijske robe, zakupninu kao i za vanredne potrebe." To je samo bio dokaz da Red nije bio usmeren na eksploataciju ljudi, poput nekih bratskih organizacija kakve je Sajmonds propustio da pomene. Red je, u neku ruku, funkcionisao na humanitarnoj osnovi - štaviše mogla bi se uputiti kritika na račun toga što se nije zahtevala neka pristojna članarina ili taksa za pokrivanje troškova službe. A ja bih još podsetio Sajmondsa da su u prvom veku ove ere, novo preobraćeni hrišćani održavali sastanke u mračnim pećinama i katakombama, te otrcanim straćarama, daleko manje impresivnim nego što su bile sporedne prostorije u Čelziju.

"Krouli je opisao svoj prvi susret sa članovima Reda, među kojima su bili Artur Mejhn (Artur Mahen), pisac, i Florens Far (Florence Far), glumica, kakvog li šoka za njega - oni su činili jedan skup nikogovića." Ovde Sajmonds oponaša, odnosno prosto ponavlja Kroulijeve vlastite zgražavajuće stavove.

Artur Mejhn, Vilijem B. Jejts, Brodi-Ines, Aldžernon Blekvud i ostali ljudi tog tipa nisu baš nikogovići. Krouli ih, može biti, nije baš uvažavao (ne više nego što su oni njega), ali to su bili ljudi aktivno angažovani u životu i sticanju književnog ugleda. Njegovo sopstveno samoljublje sigurno je bilo do te mere naglašeno da bi, u slučaju da veličina njegovog genija nije odmah prepoznata i slavljena, njegova reakcija automatski bila potcenjivanje i prezir.

I tako, u ovom hramu u zabačenom delu Čelzija, gde je primio svoj stepen Neofi ta, on je pokrenut na neki čudnovat i suptilan način. Nesvesni arhetipovi, govoreći jungovskim jezikom, aktivirani su pomenutom ceremonijom, i svaki delić njegovog bića bio je u stanju pobuđenosti. A Prvosveštenik, dok je silazio sa podijuma na Istoku, držeći u rukama zastavicu i žezlo, svečano je deklamovao, istovremeno skidajući Krouliju povez sa očiju:

"Baštiniče Umirućeg Sveta, pozivamo te u Živu Lepotu. Skitnico u Svetu Bezumne Tame, pozivamo te u Ljupku Svetlost. Dugo si boravio u Tami. Izađi iz noći i tragaj za danom."2

Ove reči možda nisu vrsta jezika koji bi Sajmondsu naročito prijao, ali su mnogo bolje od proze koju je on pisao.

Izuzev dramatičnog davanja zaveta i prihvatanja obaveze Reda, ovaj deo predstavlja krunski momenat ceremonije. Kandidat se kreće putevima koje on teško može razumeti. Tu ima previše kretanja - kako prema unutra, tako i prema spolja.

Keruks, neka vrsta stražara, personifi kuje sposobnosti rasuđivanja. On je oficir koji vodi kandidata, u pratnji Hegemona, do različitih sedišta hrama.

On predstavlja racionalni deo uma, koji funkcioniše po nalogu Volje - u Kabali, to je ruah. Te sudbonosne noći ulogu Keruksa je obavljao Džordž Sesil Džouns. Dok je vršio svoju službu, na njega je prstom pokazao Prvosveštenik, koji se obratio Krouliju: "Pri svim tvojim lutanjima u tami, Lampa Keruksa sjala je pred tobom, iako je nisi video svojim očima. To je simbol Svetla Tajnog Znanja."

Viši deo uma, produhovljena, senzitivna i intuitivna svest, Nešamah, predstavljen je Hegemonom, koji uvek traga za rađanjem Svetlosti, dok delatnu i svesnu čovekovu volju označava Hiereus, zaštitnik od zla. Hijerofant, u ovoj inicijalnoj ceremoniji Neofi ta, deluje u ime višeg duhovnog Sopstva, tog božanskog Sopstva kojeg toliko retko, ako uopšte i postajemo svesni. To unutrašnje Sopstvo jeste suštinsko stanje prosvetljenja, Oziris uzdignut kroz iskušenje i usavršen kroz patnju, i njega simbolizuje Hijerofant na pijedestalu.

On obično sedi na tronu, okrenut Istoku, na mestu izlazećeg Sunca, i uz dva ili tri izuzetka, nikad se ne pomera sa tog svog boravišta u hramu.

Prema učenju Reda, večno stanište višeg Sopstva nalazi se u nebeskom svetilištu Drveta Života, iznad bezdana, u višem svetilištu neprekidno čuvanom od haosa plamtećim mačem, koji štiti granice Bezdana. Iz te uzvišene duhovne tvrđave ono upire pogled dole, na čoveka koji evoluira prema duhovnom iskustvu - koji više nije vezan za svoje životne probleme i nevolje, a ipak, sa druge paradoksalne tačke gledišta, doživljava akutnu patnju. I retko taj Genije napušta svoju palatu zvezda izuzev kada se, svojevoljno, niže sopstvo otvori za više, činom najiskrenije težnje ili samožrtvovanja. Jedino tada je moguć silazak Svetlosti u srca i umove ljudi.

Stoga, kada Hijerofant napusti tron Istoka, on tada predstavlja to Više Sopstvo u akciji, a kao Oziris on označava aktivni silazak nebeskog sjaja; jer, napuštajući svoj pijedestal, sa uzdignutim štapom u ruci, on progovara: "Dolazim u Moći Svetlosti. Dolazim u Svetlu Mudrosti. Dolazim u Milosti Svetlosti. Svetlost nosi isceljujuću moć u svojim krilima."

Donevši Svetlost aspirantu, on se tada vraća do svog trona, na pijedestal, kao taj božanski Genije, čiji je on simbol i posrednik u hramu, koji priželjkuje nameran i voljan povratak samog aspiranta u večno stanište Svetlosti.

U jednom od komentara na ovu ceremoniju, Meters primećuje da "Više Sopstvo ostaje u sedištu Harpokrata, i na toj tački, u duhovnoj viziji će se očitovati blistavi beli trougao, formiran nad kandidatovom glavom... Dok prolazi pored Hijerofantovog trona, iznad astralnog belog trougla na njegovom čelu će se astralno formirati crveni kalvarijski krst, pa tako, dok god pripada Redu, on može nositi taj moćni i dostojanstveni simbol kao vezu sa njegovim Višim Sopstvom i kao sredstvo za stupanje u kontakt sa silama božanskog Svetla - ako mu je volja." To su simboli Zlatne Zore, krst gore, koji uravnotežuje beli trougao dole.

U A.A., reformisanom Redu koji je Krouli osnovao 1909. godine, simbol Trećeg Reda, Srebrna Zvezda sa okom smeštenim u središtu (što predstavlja simbol duhovne percepcije i stanje samadija), formirao se astralno na čelima njegovih inicijata. Po teoriji, inicijacija zauvek ostavlja svoj pečat na svakog kadidata. Svaki vidovnjak može da opazi taj naročiti simbol koji plamti u okružju kandidata.

Na Kroulija je verovatno delovalo vrlo uznemirujuće to što je nakon tako uzbudljive epizode u njegovom ritualu inicijacije usledilo uobičajeno buržujsko presipanje iz šupljeg u prazno, formalno davanje znakova i stiska ruke, i slično, sve u stilu tajnih društava. Ali, mnogo godina kasnije, kada se našao u prilici da rekonstruiše rituale inicijacije za Red Istočnih Hramovnika (Ordo Templi Orientis odnosno O.T.O. - prim. prev.), on je takođe uvrstio takve slične trivijalnosti. Tek tada je shvatio da i takve stvari imaju svoje mesto, i da za sve to postoji objašnjenje u kontekstu potrage za Svetlom, kao što su to znali i oni koji su pre njega pisali ritual za stepen Neofi ta Zlatne Zore.

Različita grupisanja ofi cira i njihove ritualne kretnje nisu tek slučajna pomeranja, već imaju svoje značenje. Na oltaru, na primer, tri glavna ofi cira oko kandidata obrazuju trijadu, simbolišući opet nebesko Svetlo višeg Sopstva, a svi oni su simbolizovani istim brojem kruženja. Beli konopac triput omotan oko struka povezuje se sa sličnim skupom ideja, tj. sa pokoravanjem nižeg od strane višeg. Čak i simboli na oltaru ukazuju na uspon Svetlosti - to su već pomenuti krst i trougao. Uprkos činjenici da, u momentu njegove inicijacije, čitav taj simbolizam teško može biti shvaćen od strane kandidata, njegova prava vrednost se ogleda u tome da je on nesvesno opaža kao svojevrsni katalitički agens.

Sa jedne tačke gledišta, ofi ciri koji učestvuju u ovim ritualima predstavljaju psihičke projekcije koje Jung objašnjava u Tajni zlatnog cveta. Oni simbolizuju, poput likova u snovima, različite aspekte čoveka samog, personifi kacije apstraktnih psiholoških principa sadržanih u ljudskoj psihi. Primenom veštačkih ili konvencionalnih sredstava dramske projekcije ovih duhovnih principa u dobro organizovanoj ceremoniji dolazi do određene reakcije u svesti. A ta reakcija se ogleda u buđenju iz stanja uspavanosti onih dotad latentnih mogućnosti koje u činu ceremonije objektivno simbolizuju oficiri.

Kao i Jung, magijska fi losofi ja takođe zauzima gledište prema kojem ceremonijalni čin samo stimuliše ili budi ono što je u inicjantu već prisutno ili se nalazi u stanju latentnosti.

Ovaj dramski sklop psihičkih događaja pokreće nesvesnu struju osećanja dovoljno snažnu da ispuni istinsku svrhu ceremonije ili rituala bez ulaganja i najmanjeg svesnog napora od strane aspiranta. Samo estetski poziv upućen imaginaciji kandidata (a da ne pominjemo ono što bi se moglo nazvati unutrašnjim radom obučenih sveštenika) pokreće ili obnovlja aktivnost njegove unutrašnje sfere. Celokupna aktivnost ovog tipa dramskog rituala inicijacije smera ka tome da duša otkrije samu sebe, uskovitlanu u zanosu, u težnji ka najvišem, kao i da tokom tog mističnog uzdignuća, doživi i prihvati neizbežno spuštanje Svetlosti. Ovo poslednje se u okviru Reda izražava kao Konx Om Pax.

Uspeh ovoga u velikoj meri zavisi od stanja duha ili spremnosti samog kandidata. Ako je on inače pripremljen svojim unutarnjim rastom, zrelošću koju nameće sam život, ako je on rođenjem dobio odgovarajuću senzitivnost i umetničku imaginaciju, tada inicijacija može da podstakne niz unutarnjih promena koje mogu rezultovati iluminacijom. A to, nakon svega, predstavlja krajnji cilj misticizma i samog inicijatičkog sistema Zlatne Zore.

U tom preliminarnom ritualu koji faktički nagoveštava sve druge formule i magijske procese, Krouli je prvi put čuo iskaz koji je kasnije odigrao vitalnu ulogu u njegovom sveukupnom filozofskom razvoju. "Postoje dve suprotstavljene sile i jedna koja ih uvek ujedinjuje." I opet: "Neuravnotežena Moć je isticanje života. Neuravnotežena Milost je slabost i predstavlja iscrpljivanje Volje. Neuravnotežena Strogost je okrutnost i predstavlja osiromašenje Uma." Ova fi losofska dijalektika postala je integralni deo njegovog konačnog filozofskog sistema. Ona jeste nadopunjena njegovim vizionarskim iskustvima, ali suština je ista. 1909. godine, kada je dobijao vizije trideset etira Enohijanskog sistema, rečeno mu je: "Svi simboli su međusobno zamenljivi, jer svaki sadrži u sebi svoju suprotnost. A ovo je velika misterija nebeskog trojstva iznad Bezdana, jer iznad Bezdana kontradikcija je Jedinstvo. I nijedna stvar ne može biti istinita ako u sebi ne nosi svoju suprotnost."

Norman Braun (Brown) u svojoj knjizi "Život protiv Smrti", piše elokventno o raznolikosti ideja i pristupa koje nalazimo u psihoanalizi, misticizmu, poeziji, te učenjima koje se popularno nazivaju um-duh-telo. Međutim, sve njih povezuje zajednički način spoznavanja, koji se može nazvati dijalektički, tj. aktivno spoznavanje koje se bori da zaobiđe ograničenja nametnuta formalno- logičnim zakonima kontradikcije. Prihvatanje supstancijalnog identiteta poetske logike i logike snova potvrđuje povezanost između poezije i dijalektike.

Nakon što je primio prvu inicijaciju, on je iskusio jedno od prvih i najvećih razočarenja u Red. Da nije bio tako silovitog karaktera, zasigurno bi zapao u ponor očajanja, kako samo pesnici mogu. Bio je sasvim spreman da primi velike istine i otkrije duboke misterije, koje nikada neće biti otkrivene profanima. Sve knjige koje je dotada pročitao ukazivale su da je bilo nečeg iza, upozoravale su na skrivene mogućnosti i krupna obećanja, koja su mogla da se ostvare, ako samo stvari krenu u željenom smeru.

Alister Krouli u punoj magijskoj opremi

Umesto toga, rečeno mu je da pre nego što uopšte pređe na sledeći stepen mora odgovoriti na ispitna pitanja u vezi određenog materijala, koji će mu blagovremeno biti dostavljen i koji će morati da prouči. Sve to nije bilo nimalo besmisleno, ali, na njegov užas i zaprepašćenje, umesto neizrecivih misterija, uručili su mu hebrejski alfabet i nekoliko hebrejskih reči iz Kabale. Kakvog li razočaranja! Sa tim suvoparnim činjenicama bio je upoznat već duže vreme. Ničeg novog - ili tajanstvenog - nije bilo u vezi sa tim materijalom. Ove informacije, pa i mnogo više od toga, bile su dostupne u knjigama koje su spremno čekale svakog studenta, potpuno nevezano za inicijate Reda. Bio je van sebe od ljutine koja ga je obuzimala. I Džon i Bejker pokušali su da ga smire, objašnjavajući mu razložno da će vremenom, kako se bude dokazivao u Redu, dobijati sve napredniji materijal. To što je on dobio bili su rutinski podaci automatski predavani novoprimljenim i iniciranim neofitima. Kada dokaže svoje sposobnosti pred autoritetima, dobiće i druge vrste podataka. To ga je, bez sumnje, donekle opustilo, tako da je nastavio sa proučavanjima, svim svojim mladalačkim žarom, kao što je bio navikao. Tih dana njegova energija je bila na vrlo visokom nivou, gotovo neiscrpna. Nema nikakve sumnje da je on, ma šta da je činio, činio to intenzivno. Ništa nije radio sa pola snage. I srcem i dušom i telom bacao se bez ostatka na svaki novi zadatak. Mesec dana nakon toga, dobio je pomenuta ispitna pitanja, sa uspehom ih prošao, tako da mu je bilo odobreno da pređe na sledeći stepen u decembru 1898. godine.

Pet stepenova koji slede odmah iza ceremonije Neofi ta, u koju je on upravo bio primljen, predstavljaju stepenove potpuno različitog reda. Osnovna tema rituala Neofi ta odnosi se na "uvođenje u Svetlost." Drugim rečima, njegova teza je iluminacija, mistično iskustvo. Upravo na početku njegove karijere u Zlatnoj Zori, to je bila poruka koja mu je data. Kasniji rituali su samo reafirmisali tu tezu.

Međutim, između su bili elementalni stepenovi koji se odnose na Zemlju, Vazduh, Vodu i Vatru. Njihov cilj je buđenje nesvesnih arhetipova, elementalne osnove onoga što se mora razviti u instrument višeg. Probuđeni i integrisani u krug Sopstva, oni moraju biti posvećeni Velikom Delu tako da mogu služiti kao dostojna vozila za prenos Svetlosti. Najpre je, svakako, bilo neophodno da se oni probude. Jer, ako se njihovo prisustvo ne produhovi, transmutacija se ne može postići. U svom raskošnom sjaju i bogata simbolikom, ceremonija svakog stepena priziva "bića" ili sile koji pripadaju tom određenom elementu. I kao što čelik, ako se nađe u neposrednoj blizini magneta, razvija u izvesnoj meri sopstveni magnetizam, što se može uporediti sa električnim fenomenom indukcije, tako i prisustvo moći indukuje moć.

Kontakt sa odgovarajućim tipom elementalne sile proizvodi identičan tip reakcije unutar biopsihološke sfere kandidata. Na taj način dolazi do rasta i napredovanja.

Govori nekolicine prisutnih ofi cira gotovo isključivo se odnose na znanje koje je povezano sa datim stepenom i elementom. Odlomci iz nekih kabalističkih tekstova i ritualni fragmenti drevnih Misterija umnogome doprinose impresivnoj atmosferi.

Element koji se odnosi na rad transmutacije u stepenu Zelatora, 1=10, jeste zemljani deo kandidata. Ritual simbolički potvrđuje njegovu pripadnost prvom stepeniku moćnih lestvica, čiji vrh se gubi u Svetlu svevišnjeg. Prvi stepenik predstavlja najnižu sferu konvencionalnog Drveta Života u Kabali - Malkut, koji je Sanctum Regnum. Njemu je pripisan prvi stepen i element Zemlje.

Tako je Krouli uveden u hram, ponovo vezanih očiju, ponovo podstaknut predosećanjem, kada je začuo preteći glas: "Ako sam Adonai nije izgradio kuću, trud onih koji je izgradiše izgubljen je. Ako Adonai nije čuvao Grad, stražar je uzalud bio budan..." To su glavne reči kojima je obeležen čitav ritual. Zatim je bio opomenut: "Pripremi se da kročiš u predeo Beskonačnog." I tako i učini. Bio je ceremonijalno sproveden, a ovaj ulazak je simbolički predstavljao ulazak u više predele uma - tri staništa, od kojih prva dva behu onaj od Zla i od Božanskog. Kod svakog od tih staništa, Čuvari su odbili da ga puste dalje, prislonivši mu na telo vrh mača. Odlučno su ga primorali, tako nepripremljenog, da se vrati odakle je i došao. Mnogo toga je trebalo da uradi pre nego što se probije dalje. Njegov treći pokušaj da prođe dalje postavio ga je u uravnotežen položaj, na stazu ravnoteže, na Srednji put, gde je konačno bio primljen. Put je za njega očistio Hijerofant, koji, opet, predstavlja božansku Dušu svih stvari. Tada je on započeo da izgovara prekrasne i nadahnute reči:

"Tetragramaton smesti na Istoku Rajskog vrta Kerubine i Plamteći Mač, čije vitlanje će čuvati Put Drveta Života, jer On sazdade Prirodu tako da Čovek koji je izbačen iz Raja ne može pasti u Prazninu. On veza Čoveka Zvezdama, kao lancem. On ga opčini rasutim delićima Božanskog Tela, u liku ptice i zveri i cveta, i On ga oplakivaše na Vetru i na Moru, kao i u pticama. Kad se vreme bude svršilo, On će dozvati Kerubine sa Istoka Vrta i sve će tada biti satrto i postaće Beskonačno i Sveto.

Za vreme ovog putovanja u različita staništa u hramu, u njemu se bila utvrdila stabilnost Zemlje, pa je time konačno mogla potvrditi neprekidni hram svetog duha.

Ima jedan vrlo lep odlomak kod Virdžinije Mur u vezi sa ovim3:

"...svi (elementalni rituali) koriste simbolizam Egipta, Palestine i Grčke; svi navode drevne Misterije, kao što je to i sa Starim i Novim Zavetom; svi podvlače nužnost uravnoteženja suprotnosti suštinski dualističkog sveta; svi govore o demonima kao o "obrnutim bićima" od anđela, i kao primere onog zla, koje, budući neravnoteža, na kraju može biti iskupljeno; svi se dosta oslanjaju na Kabalu, naglašavajući njen veliki središnji lik Drveta Života koje obrazuju Deset Sefi rota - Drvo uz koje se uspinje Zmija Prirode, koja povezuje ali ne dotiče Sefi rote, i niz koje, kroz Sefirote, seva munja Duha; svi "se bave" sa dvadeset i dva aduta Tarota, koji simbolizuju dvadeset i dve "staze" na tom Drvetu; svi navode različite forme krsta: svastiku, kalvarijski, grčki, tau, kabalistički, ansata (egipatski), i rozenkrojcerski; svi koriste četiri Kerubina, četiri kardinalne tačke, četiri elementa, i četiri enohijanske table zajedno sa njihovim "anđeoskim jezikom"; svi se pozivaju na visoke standarde ponašanja; svi vide Trojstvo ne samo kao Oca, Majku i "dete", to jest kao Keter, Binah i Hokmah, već takođe i kao arhetipsku ideju - "trostruku kreativnu ideju koja deluje u svemu"; svi veličanstveno hvale Gospoda, koristeći Njegova "tajna imena"; svi govore o ljudima kao o potencijalnim bogovima, koji znače nešto uzvišenije od ljudskog ili "za materiju vezanog", premda daleko ispod Gospoda, njihovog stvoritelja; svi kažu da svesno postajanje "bogom" čini Veliko Delo; i svi glasno kliču: "Odbaci materijalno i tragaj za Duhovnim "."

Sav ovaj materijal obezbeđivao je središnju tačku oko koje je mladi inicijant Krouli mogao da organizuje ogromnu masu komparativne religiozne i mitološke građe, koju je tada počeo da sakuplja. Tu središnju tačku činilo je kabalističko Drvo Života, sa svojih deset Sefi rota povezanih sa dvadeset i dve staze. Nekoliko godina posle toga, kada se njegova misao skristalisala, bio je spreman da izrazi stanovište po kojem strukturisanje ovih elemenata Drveta nalikuje na ređanje podataka u deset glavnih fi oka jednog ormana. U ove fi oke mogle bi se klasifi kovati različite vrste znanja, unifi kovane na bazi opšte osnovne numeričke šeme:

"Knjiga 777 za svoj primarni cilj ima izgradnju magijskog alfabeta. Jedna od najvećih poteškoća koje student može da iskusi - poteškoća koja se sa njegovim napredovanjem u znanju pre uvećava nego što se umanjuje - je sledeća: on nalazi da je nemoguće steći bilo kakvu jasnu ideju o značenjima izraza koje koristi... Pretpostavimo za trenutak da smo nekim čudom stekli jasnu ideju o značenju reči. Nevolje su tek tada počele, jer se trenutno javlja pitanje o odnosima jednog izraza prema drugima...

Sistem Kabale...je savršeno pouzdan. Mi možemo lako odbaciti dogmatska tumačenja rabina. Sve što postoji u univerzumu možemo staviti u odnos sa sistemom čistog broja, čiji će simbolizam biti jednako razumljiv svim racionalnim umovima. A odnosi između tih simbola su prirodno ustanovljeni...

Takva je priroda razmatranja koja me je dovela do konačnog prihvatanja Drveta Života kao osnove magijskog alfabeta. 10 brojeva i 22 slova hebrejskog alfabeta, zajedno sa njihovim tradicionalnim i racionalnim korespondencijama (uzimajući u obzir njihove numeričke i geometrijske međuodnose), pruža nam dosledan sistematski kostur, dovoljno čvrst za naš temelj i dovoljno elastičan za našu nadgradnju.

Lepo! Ali sa kojim ciljem je sve ovo zamišljeno?

"Blažen, blažen, blažen si Ti, o moj višnji ljubavniče, o Sopstvo moje.

Jer ja sam Te našao, kako u Meni tako i u Tebi;
nema razlike, o moj predivni, moj željeni!
U jednom i u Mnoštvu sam Te našao; o da, našao sam Te."

U inicijaciji u Zelatora dodeljeno mu je počasno zvanje Pereclinas de Faustis, Lutalica u divljini, i podučila ga molitvi duhovima Zemlje:

"O Nevidljivi Kralju, koji si, uzevši Zemlju za svoj Temelj, prokopao njene dubine kako bi ih ispunio Svojom Svemoćnom Silinom. Ti čije Ime potresa Lukove Sveta, Ti koji sedam metala nagoniš da teku žilama stena, Kralju sedam svetala, Ti koji plaćaš podzemne poslenike, vodi nas u željeni Vazduh i u Carstvo Sjaja.

Mi bdijemo i radimo neprestano, tragamo i nadamo se, zakleti nad dvanaest kamenova Svetog Grada, zakopanim Talismanima, Magnetskom Osom koja prolazi kroz središte Zemlje - O Gospode, O Gospode, O Gospode!

Imaj Milosti prema onima koji pate. Povećaj naša srca, odveži i uzdigni naše umove, proširi naše prirode...

Ti koji se skrivaš ispod Zemlje u Kraljevstvu Dragulja, čudesno Seme Zvezda! Živi, caruj, i budi Večni Udelitelj Blaga, od kojeg si nam stvorio Čuvare.

Pre nego što je preuzeo svoj sledeći stepen 2=9, u januaru 1899. godine, u toku mesec dana on je morao da proučava uobičajene lekcije znanja. Ove lekcije sam u celosti prikazao u prvom tomu Zlatne Zore. One nisu mnogo inspirativne, uglavnom su didaktičkog karaktera i predstavljaju tradicionalni materijal koji se morao memorisati. Bilo je opet malo toga što već nije znao.

Nešto alhemijskih informacija, ne neke velike vrednosti, uglavnom kabalističkih interpretacija arhaičnih simbola; smislenih pri proučavan primitivnih tekstova, ali dosadnih ako ste već izvukli neku vrednost iz njih. Uz to, dobijao se nekakav osnovni materijal o sedamdeset i osam Tarot karata i njihovim atribucijama sa Drvetom Života. Za ovaj materijal se on iz prve veoma zainteresovao, možda i zato što je do tada proučavao sub rosa sa Alenom Benetom i naučio neke od dubljih primena tog sistema.

Jedna od njegovih poslednjih knjiga koje je objavio pre smrti, skoro pola veka kasnije, jeste "Egipatski Tarot" (The Tarot of the Egyptians). Ona pokazuje malo od njegovog nekadašnjeg žara. Stvaralački plam se odista lagano gasio. No, nezavisno od sjajnog umetničkog rada lejdi Fride Haris, koja je vrlo jasno i prekrasno uspela da uhvati veličanstveni duh njegovih interpretacija karata, priča čitave knjige zasnovana je na osnovnim informacijama o Tarotu, koje su mu ostale kao nasleđe iz Zlatne Zore. Te informacije su bile sistematizovane, asimilovane, inkorporirane u samu srž njegovog bića, prosvetljene njegovim ogromnim duhovnim iskustvom, integrisane sa svim drugim što je spoznao u međuvremenu. Tako su one bile transformisane na način koji ni on, ni njegovi učitelji u Zlatnoj Zori, nisu bili u stanju da predvide u vreme kada je bio prolazio kroz te stepenove, krajem devetnaestog veka.

Ja jako volim njegov pronicljivi esej o odnosima između studenta i samih karata, koji se nalazi u gore navedenoj knjizi. Tu je napisao:4

"Budući da je sada, na kraju ovog eseja, utvrđeno da su Tarot karte živa bića, red je da se posvetimo razmatranju odnosa koji vladaju između njih i učenika.

Dopustite mi analogiju sa devojkom koja dolazi na svoj prvi bal, na kojem treba i zvanično da bude uvedena u društvo. Redom je predstavljaju sedamdeset i osmorici odraslih ljudi. Ako pretpostavimo da je ona izuzetno inteligentno devojče, vrlo širokog obrazovanja, sasvim je moguće da su joj poznati društveni položaj i glas koji bije svakog od tih pojedinih ljudi.

To, međutim, ne znači i da ona stvarno zna nešto o njima. Nema načina da bude sigurna kako će bilo koji od njih reagovati na nju. U najboljem slučaju, može joj biti poznato tek nekoliko činjenica iz kojih može da izvuče izvesne zaključke. Na primer, vrlo je malo verovatno da će se zamenik sudije Vrhovnog Suda sakriti od straha u podrum ako posumnja da je u kući provalnik. Još je manja verovatnoća da će Biskup sebi dopuštati iole bučnije izlive sočnih psovki.

Onaj ko proučava Tarot nalazi se u sličnom položaju. U ovom ogledu i na crtežima izložena je analiza opšteg karaktera svake pojedine karte. Ali do istinskog razumevanja svega u vezi s njima može doći tek nakon što u toku dužeg razdoblja bude proučavano njihovo ponašanje. Tarot se može shvatiti jedino iskustvom. Neće biti dovoljno da se samo prione na proučavanje karata kao objektivnih predmeta. One se moraju upotrebljavati. Sa njima se mora živeti, i one moraju živeti sa nama. Nijedna karta nije usamljena i izdvojena od svojih drugova. Reakcije karata, njihov međusobni uticaj, sve to mora da postane neodvojivi deo života svakog učenika."

Stepen posle ceremonije Zemlje naziva se Teorikus, 2=9, i odnosi se na devetu sefi ru na Drvetu Života, Jesod, ili Temelj. Njoj su pripisani sfera Meseca i element Vazduha. Krouli je zaključio da on ima sasvim drugačiju atmosferu i osećaj od prethodnog rituala Zemlje. Ovde je ponovo bio sprovođen do različitih staništa, razmeštenih unutar hrama, nakon što je najpre morao da se zakune na čuvanje tajnosti, kao i ranije, pomoću "Moći Vazduha", koje svedoče njegovoj svečanoj obavezi. U ovom ritualu čuvari strana sveta, odeveni u odore, nosili su simbolične maske, i primoravali ga da s vremena na vreme zastane, kako bi naučio osnovne formule:

"Sveštenik sa maskom Ozirisa zatim reče: "Ne možeš proći Kapiju Istočnog Neba ako mi ne kažeš kako je moje Ime." Ti si Nu, Boginja Nebeskog Svoda koji pripada Vazduhu. Ti si Hormaku, Gospod Sunca na Istoku."

I tako dalje, od staništa do staništa, od maske do maske, od simbola do simbola. Ta imena i ideje nikada ga nisu napustili. Tokom godine 1904., kada je došao čas da "Knjiga Zakona" (Th e Book of the Law) bude zapisana, opisao je Nu predivnim, posvećeničkim atributima, koje su morale imati velikim delom nesvesno značenje za njega. Sajmonds, mislim da je on, izneo je stav da u Kroulijevom sistemu, generalno, Nu ili Nuit korespondira sa Devicom Marijom Rimokatoličke crkve. Moguće je da ima neke vrednosti u tom iskazu, jer on je bio sposoban da se emocionalno i duhovno saživi sa ovim konceptom kao sa možda ničim drugim:

"Sada me, dakle, znate po mom imenu Nuit....Budući da sam Beskonačni Prostor, i Bezbroj Zvezda u njemu, činite i vi tako....Tada sveštenik odgovori i reče Kraljici Prostora, ljubeći njene ljupke obrve, a rosa njenog svetla kupa čitavo njegovo telo slatkastim mirisom znoja: O Nuit, ti kontinuitetu Neba, neka to uvek bude tako; da ljudi ne govore o Tebi kao Jednoj već kao Nijednoj; i neka ne govore o tebi uopšte, jer ti si kontinuitet!"

U tom ritualu Teorikusa, dato mu je počasno zvanje Paroais de Rejectis, koje je bilo preneseno od strane onih koji su odbačeni, u čemu je sadržano značenje obimne mitologije koja se odnosi na ugaoni kamen što su ga graditelji odbacili. Osim toga, on je čuo još jednu od važnih opomena prisutnih u nekom od rituala Reda:

"Lepeza, Lampa, Putir i So predstavljaju četiri elementa, čiji su stanovnici Silfi , Salamanderi, Nimfe i Gnomi. Budi stoga okretan i aktivan kao Silfi , ali izbegavaj lakoumnost i ćudljivost. Budi energičan i snažan kao Salamanderi, ali izbegavaj razdražljivost i okrutnost. Budi prilagodljiv i prijemčiv za slike, kao Nimfe, ali izbegavaj lenjost i promenljivost; budi marljiv i strpljiv kao Gnomi, ali izbegavaj grubost i pohlepu. Tako ćeš postepeno razvijati moći svoje duše."

Prava šteta što ove savete nije primio više k srcu!

Završetak rituala predstavlja "Molitva silfa", koju ovde prenosim u delovima, jer sadrži dosta prelepih slikovitih opisa:

"Duše Života! Duše Mudrosti! Čiji dah daje i uzima obličje svim živim stvorenjima; Ti, pred kojim je život svih Bića samo senka koja se menja, samo isparenje koje iščezava; Ti, koji hodiš po oblacima i na krilima vetra; Ti, na čiji dah beskrajni Prostor oživi ljudima; Ti, na čiji udah sve što je proisteklo iz Tebe, Tebi se vraća; Ti, neprestano kretanje u Večnoj stabilnosti, Budi blagosloven zauvek!"

Neka Zrak Tvoje Inteligencije i toplota Tvoje Ljubavi prodru do nas; tada će to što je isparljivo biti postojano, senka će biti telo, Duh Vazduha će biti duša, san će biti misao. I više nećemo biti oduvavani Olujom, već ćemo držati uzde Krilatih Konja Zore, i usmeriti Večernji Povetarac da leti pred Tobom!"

Još jednom se pokazalo da nove lekcije znanja nisu predstavljale nikakav nepremostiv problem za njega, jer je prošao kroz njih bez i najmanjih teškoća, te tako postao spreman za naredni stepen. U februaru iste godine, 1899., uveden je u sledeći stepen, stepen praktikusa, 3=8, koji odgovara elementu Vode, i planeti Merkur. Na prvi pogled, veći deo ovog rituala izgledao mu je opskurno, budući da se sastojao od navoda iz "Haldejskih proročanstava" - bombastičan, jednoličan, mada melodičan, koristeći titule pozajmljene iz samotračkih misterija, poput Aksierosa (Axieros), prvog Kabira, Aksiokersosa (Axiokersos), drugog Kabira, i Kasmilosa (Kasmillos), samog kandidata.

Pored toga, u ovom stepenu upoznat je sa prvim od dva dijagrama, dok mu je drugi bio prikazan u narednom stepenu 4=7, što je predstavljalo rezime većine fi losofi je Zlatne Zore. Dodeljena mu je počasna titula Monoceris de Astris - Jednorog sa Zvezda, a u dodatnom dokumentu koji se prilagao uz uobičajene lekcije znanja, dobijano je obaveštenje:

"Shvati pre svega - o Praktikusu našeg drevnog Reda, da je istinska Uravnoteženost temelj Duše. Ako ti sam nemaš siguran temelj, na čemu ćeš onda stajati da bi upravljao silama Prirode?"

Po mišljenju mnogih, prava je šteta što ga ove reči nisu malo više dotakle. Mogle su mu uštedeti mnogo ekscesa u njegovom kasnijem periodu života, i ukazati mu da su egzibicionizam i ravnoteža dva polariteta.

Međutim, postoje neke olakšavajuće okolnosti koje bi trebalo pomenuti. Iako je to strasno prikrivao, kao da je to bila samo maska stida, on je bio vrlo stidljiv i bojažljiv kao dečko. Kada je odrastao, njegove neurotske karakteristike su postale površne, da bi onda bile eliminisane. Nisam baš uveren da je tako bilo. Kao sastavni deo njegovog pokušaja da ostvari nekakvu vrstu ravnoteže, moguće da je njegova kompenzacija bila preterana i da je tako razvio neke agresivne stavove, u stilu "neka ide sve do đavola", kao i otvoreni egzibicionizam o kome sam govorio. Možda je to bilo njegovo shvatanje ravnoteže. Ako jeste, onda mu je donelo mnogo nevolje.

Pred zatvaranje ovog rituala praktikusa, čuo je uobičajen završni govor, ovog puta je to bila "Molitva Nimfama":

"Silni Kralju Mora, Ti koji čuvaš ključeve nebeskih ustava, i koji držiš zatvorenim podzemne Vode u šupljinama Zemaljskih jama. Kralju Potopa i Prolećnih Kiša. Ti koji otvaraš izvore Reka i fontana; Ti koji naređuješ vlagi, što je poput Krvi Zemlje, da postane sok bilja, obožavamo Te i prizivamo!...

Kroz razumevanje i ljubav dovedi nas do istinskog života! Kroz žrtvu nas dovedi do besmrtnosti, da bismo jednoga dana mogli biti dostojni ponuditi Tebi Vodu, Krv i Suze, za Oprost Greha! Amen."

Ukratko, moćni simbolizam ovog stepena sažimao se u glavnim amblemima Reda i načinu na koji su oni bili položeni na oltaru, tako da je "krst" bio postavljen "nad vodenim trouglom". Ovakav raspored takođe je ukazivao na zadatak koji je stajao pred kandidatom. Dijagrami, kao što sam ukazao, ovde preuzimaju neobično značenje, i premda je njihova poruka očito biblijskog karaktera, uz objašnjenja data čudnovatom konsonantskom frazeologijom, ipak su prilično sugestivni. Oni sadrže ostatke jedne prefi njene psihologije.

Na dijagramu nazvanom "Edenski vrt" (Th e Garden of Eden) bio je prikaz personifi kovane predstave triju fundamentalnih principa u čoveku. Svaki od tih principa očigledno je zaseban, i funkcioniše nezavisno na sopstvenom nivou, bez kontakta sa višim ili nižim planovima. U osnovi, ta slika predstavlja čoveka u času rađanja ljudske rase, u prvim momentima njegovog evolutivnog napora, kada samosvest još uvek nije bila probuđena i kada su mir i sklad vladali, kako unutra tako i spolja, po pravu nasledstva, a ne po ceni ličnog nastojanja. Taj dijagram se pojavljivao u stepenu praktikusa, koji pripada elementu Vode, budući da je Voda simbol koji se uklapa u ovaj mir i spokojstvo.

U vrhu dijagrama stoji žena Apokalipse, odevena u Sunce slave, krunisana sa dvanaest zvezda, dok je kraj njenih nogu prikazan mesec. Njen simbolizam se odnosi na uzvišenu prirodu uma, i na taj način ona predstavlja vrstu i simbol blistajućeg Augoeidesa, odnosno Nešamaha. "Ona je", primećuje Jung, objašnjavajući analogni koncept u " Tajni zlatnog cveta ", "put ili životni princip koji teži ka razvoju nadčoveka, dosezanju veličanstvenih vrhova slave."

Uporedimo sada ovo tumačenje sa aktuelnim dinamičkim iskustvom, koje je doživeo Krouli, negde 1909. godine, kada je u društvu Viktora Nojburga hodao kroz Severnu Afriku, primivši materijal za koji se može reći da je psiho- duhovne prirode, koji je kasnije uvršćen u njegovu knjigu "Vizija i Glas":

"Došli smo u palatu čiji je svaki kamen dragulj, okružen milionima meseca. A ova palata nije ništa drugo do telo žene, ponosne i nežne, tananije nego što se može zamisliti. Ona je poput deteta od dvanaest godina. Ima veoma dugačke kapke i trepavice. Oči su joj zatvorene, ili poluzatvorene. Nemoguće je reći bilo šta o njoj. Ona je gola; čitavo njeno telo prekriveno je finim zlatnim dlačicama, koje su električni plamičci, a to su koplja moćnih i strašnih Anđela čiji su prsni oklopi pore na njenoj koži. A njena kosa, koja joj pada sve do stopala, presvetle je boje samoga Boga. ....Vidovnjak je zanesen divotom, koja je Mir....

To je Kćer Kralja. To je Devica Večnosti. To je Ona koju je Sveti oteo od Diva Vremena, i nagrada za one koji su prevazišli Prostor. To je Ona koja je postavljena na Tron Razumevanja. Sveto, Sveto, Sveto je njeno ime, i među ljudima se ne sme izgovarati. Jer zvali su je Kora, i Malkah, i Betulah, i Persefona.... To je Ona koja je u kosu uplela sedam zvezda, sedam Božjih dahova koji pokreću i talasaju njen sjaj. I ukrasila je kosu sa sedam češljeva, na kojima su sedam tajnih imena Boga, koja nisu znana ni Anđelima, ni Arhanđelima, niti Vođi Vojski Gospoda.

Sveta, Sveta, Sveta si ti, i neka je zauvek blagosloveno tvoje ime, za koje su Eoni tek damari tvoje krvi..."

U podnožju Drveta, na dijagramu, stoji Eva, nefeš, koja, nasuprot božanskoj Ženi, označava "taman, zemljorodni, ženski princip, sa svojom emocionalnošću i instinktivnom prirodom, koji seže daleko u dubine vremena, i u koren fiziološkog kontinuiteta," kaže Jung. No, ovako Krouli dalje tumači njen simbolizam:

"Neka Magičar ne zaboravi ni za jedan sekund šta je njegov jedini zadatak. Njegovo neinicirano "sopstvo" (kao što ga on apsurdno zamišlja) je rulja divljih žena, histeričnih usled neshvaćenog i nezasitnog životinjskog instinkta; one hoće da rastrgnu Penteusa, običnog ljudskog kralja koji se usudio da ih satre pretvorivši ih u puke komade mesa; njegova sopstvena Majka, Priroda, prva je koja bi mu presekla grkljan! Niko osim Bahusa, Svetog Anđela Čuvara, nema dovoljno svetosti da bude Bog nad ovom pobunom nasilnika; on sam može preobraziti haotičnu gomilu u svečanu povorku usklađenih koraka, naštimovati njihove životinjske urlike u simfoniju peana, a njihov nerazgovetni bes u samokontrolisani ushit..."

Između dve ženske fi gure nalazi se Adam, podržavan iskonskom snagom Eve, a ruah ili Ego još nije osvestio mogućnost realizacije svoje gotovo beskonačne moći i mogućnosti. Sa šire tačke gledišta, on predstavlja čovečanstvo kao celinu, neosvešćeno, boreći se još uvek za dostizanje mentalnog i duhovnog oslobođenja - jednom rečju, čoveka, uspavanog džina. Na ličnom planu, on predstavlja pojedinačnog kandidata na Putu, tik pred buđenje "uspavanih pasa" skrivenih unutar njegovog bića.

Ispod ovih triju figura spava sklupčani mnogoglavi zmaj, tih, neprobuđen, miran. Niko nije svestan te latentne snage, titanske i prometejske, sklupčane negde u nutrini, delatne magijske moći usredištene u čoveku, libida, neutralnog, niti dobrog niti zlog po sebi, ali sposobnog da se aktivira u bilo kom pravcu.

Prošlo je tako tri meseca, do tada najduža pauza između stepenova, a vrlo dug period za nestrpljivog Kroulija. Ipak, bio je još zauzet, pod nadzorom Alena Beneta, tako da je prolazak vremena ostao skoro neprimećen. Uz Alenovu pomoć u treningu, preuzimanje stepenova u Redu bila je čista formalnost, zvanično potvrđujući ono što se događalo izvan granica Reda. Ali u maju 1899. godine, on se latio proučavanja teoretskog materijala, te mu je tako odobreno da bude unapređen u stepen fi losofusa, 4=7. Ovaj stepen je pripisan elementu Vatre i planeti Veneri.

Nakon uobičajenog zaveta, ponovo je bio suočen sa ofi cirima koji su nosili maske Bogova. Oni su preprečavali put kojim su išli, recitujući predivne melodične odlomke iz drevnih tekstova:

"Rekoh - Tama sve Tame - nije li Spokoj Tame pao sa Kraljevima? Izdržavaju li Sinovi Noći Vremena zauvek? Zar oni još nisu počinuli? Pre svega behu Vode i Tama i Kapija Zemlje Noći..."

Za ovim slede opet neki energični i dinamični odlomci iz Biblije, od kojih se, ako se pravilno izgovaraju, ledi krv u žilama. To mora da se desilo i sa Kroulijem, jer je kasnije napisao mnogo pesama u kojima su sadržane ove ideje i izrazi.

"Proklet bio, Meroz, reče Anđeo Gospoda - proklet strašno, i prokleti tvoji žitelji, jer ne priskočiše u pomoć Gospodu, u pomoć Gospodu protiv moćnih. Reka Kišon ih je sprala - ta drevna reka, reka Kišon. O, dušo moja, ti si Snagu stavila pod noge!... Gospod zagrme na Nebu a Najviši objavi svoj Glas - nastupi grad i sevanje ognja! On odasla Svoje strele i raseja ih posvuda. On hitnu Svoje munje i razori ih..."

Čak i u ovim ranim godinama Krouli je bio dovoljno pesnik i mistik da ga ovi retorički pasusi snažno potresu. Kada je dostigao svoj puni razvoj kao mistik, shvatio je da efi kasnost molitve ili priziva ne zavisi toliko od njihovog sadržaja, koliko od snage koju kandidat ili sveštenik unosi u nju. U stvari, jednom prilikom, kada je 1906. godine u krajnjem zanosu recitovao "Sa ledenih visova Grenlanda", za njega je to, u tom trenutku, imalo puni efekat.

U zavisnosti od toga koliko se može održati raspaljenost bića u molitvi, a to stanje se ne razlikuje puno od mahnitog oduševljenja, duša će, na talasu tog emocionalnog naboja, preskočiti ponor svakodnevne kompulsivne "normalnosti" da bi kročila u čistu noetičku duhovnu oblast, iznad granica uma u kome vladaju protivrečnosti.

Nakon što mu je dodeljena počasna titula pharos illuminans, u prevodu "Prosvetljujući Toranj Svetla", začuo je poslednju od takozvanih elementalnih molitvi:

"Besmrtni, Večni, Neopisivi i Nestvoreni Oče Svega... pomozi nama, Tvojoj deci, koju si voleo još pre nego što se začeše Vekovi!....O Ti Plamteći Ognju, Ti prosvetljavaš sve stvari Svojom Neodoljivom Slavom, sa mesta sa kojeg teku nepresušne struje Sjaja koje hrane Tvoj Beskonačni Duh....

Ti si stvorio nas, treće po rangu unutar našeg Elementalnog Carstva. Tu mi stalno slavimo i obožavamo Tvoje Žudnje; tu mi neprestano plamtimo neprestanom težnjom ka Tebi, O Oče! O Majko nad Majkama! O Arhetipu večnog Materinstva i Ljubavi! O Sine, Cvetu svih Sinova! Obličje svih Oblika! Dušo, Duše, Skladu i Brojnosti svih stvari! Amen!"

Tako je ovaj četvrti stepen filosofusa uzdigao Kroulija jedan korak dalje na stazi. Od elemenata sa kojima se susretao bili su uglavnom Voda, za staze koje povezuju sefi rote na Drvetu, i Vatra, koja pripada sefi ri ili samom stepenu.

Ovi elementi su bili identični onima iz prethodnog stepena, ali ovde su njihov redosled i snaga bili sasvim obrnuti. U prethodnom stepenu, Voda je bila dominantna. Sada, Vatra besni i kovitla u užarenoj oluji, dok je Voda samo komplementaran element u kojem se ona manifestuje da bi se održala odgovarajuća ravnoteža. Ta dva elementa su primarni zemaljski elementi, koji, ako se razumno kontrolišu i kreativno koriste, mogu trenutno dovesti do obnove Zlatnog doba. Njihovom transmutacijom, novi raj može biti ponovo stvoren iz tame i haosa u koje je čovečanstvo prethodno upalo. Jer Svetlo ne može biti ispravno dozvano, da se spusti na čoveka odnosno nastani u njemu, dok god haos ne bude preokrenut u ravnotežu potpune realizacije i prosvetljenja. Dokle god red ne bude vaspostavljen i u nižim elementima njegovog zemaljskog kraljevstva, ni mir ni unutarnja sigurnost ne može biti njegova kob.

U svojim "Pismima Iskušenicima" (Post-cards to Probationers), objavljenim u docnijim brojevima "Ekvinoksa", Krouli je pokušao da se uhvati u koštac sa ovim problemom na malo drugačiji način, za dobrobit svojih vlastitih studenata. On ih savetuje:

1. Kako je Čovek konačno biće, on nije u stanju da pojmi beskonačno. No, ni njegovo ujedinjenje sa beskonačnim bićem (bilo da je ono istinsko ili lažno) ne može da izmeni ovu činjenicu.

2. Stoga neka se student suprotstavi svakoj viziji i neka odbije da uživa u njoj; najpre, zbog toga što sigurno postoji neka druga vizija čiji karakter je upravo suprotan prvoj; drugo, iako on jeste Bog, on je i čovek na jednoj beznačajnoj planeti.

3. Budući tako uravnotežen, bočno i vertikalno, postaje moguće da on, bilo pomoću potvrđivanja bilo opovrgavanja svih ovih stvari zajedno, postigne vrhunski trans.

Veliki dijagram Pada koji mu je pokazan bio je po mnogo čemu sličan onome koji mu je prikazan u prethodnom stepenu. To uistinu i jeste nastavak teme. Pošto je mir Edena bio pokazan pre toga, sada, u stepenu fi losofusa, pokazana je moć Vatre, koja doziva katastrofu. Godinama nakon toga, u knjizi nazvanoj "Magika", Krouli je mogao da primeti kako "aspirant na pragu inicijacije zatiče sebe opsednutog kompleksima koji ga nagrizaju, mučeći ga svojim pritiskom da izbiju na površinu, a njegovo bolno protivljenje njihovoj eliminaciji baca ga u takva iskušenja da izgleda (kako sebi tako i drugima) da se od plemenitog i čestitog čoveka pretvorio u neopisivu ništariju."

Radi se o iskustvima i događajima koji se dešavaju svakom aspirantu kada inicijacija pred njega postavi nužnost realizacije, kroz aktiviranje skrivenih sadržaja njegove sopstvene psihe, da "sve je patnja". Faktički, kriterijum ili obeležje uspešnosti inicijacije predstavlja pojava ovih ili sličnih iskustava. To se može uporediti sa opštim pravilom psihoterapeutske prakse da, kada se proces psihoanalize valjano obavlja, pacijent neumitno biva uvučen u patnju. Ako se ništa ne javlja, psihoterapija nije efi kasna. Čini nam se kao da se čitav univerzum, pod uticajem stimulacije magijskih elemenata i unutarnje analize, ruši pod nogama, kao špil karata. To je onaj deo alhemijske formule solve et coagula koji se naziva solve. Analiza prethodi sintezi. Truljenje je primitivni princip iz kojeg se izlučuje čisto zlato duha.

Onoliko koliko to dopuštaju priroda okruženja i stvaralačka snaga ličnog sopstva, zadatak impliciran delom formule nazvanim coagula sastoji se u spajanju razdvojenih elemenata sopstva i njihovom ponovnom modelovanju u skladu sa željom srca.

Zmaj sa više glava, na prethodnoj slici prikazan kako leži sklupčan pod Drvetom, na ovom dijagramu je ponovo zauzeo pređašnji položaj. Njegovih nekoliko rogatih glava uspinje se uvis, gradeći poznatu strukturu Drveta Života. Ova vrsta aktivnosti rađa novu sefi ru, nazvanu Daat. Ona je dete Mudrosti i Razumevanja, jedinstvo Hokmaha i Binaha na Drvetu - Znanje.

Ona se odnosi na simboličku sferu obrazovanu unutar ili iznad ruaha, uma, i to posredstvom iskustva, koje, asimilovano, biva preobraženo u intuiciju i uvid. Međutim, u suštini se radi o uzdizanju Zmaja, ili, ako želite, privremenoj opsednutosti ličnosti usled izbijanja na površinu nesvesnih sadržaja, što omogućuje funkcionisanje Daata.

Namamljena dole, ka drvetu znanja (mudro je upamtiti u kom smislu Biblija pominje glagol "znati") prema "mračnom, divnom svetu u kome večno počivaju prevrtljive krajnosti", Eva, simbol nižeg sopstva, prestaje da daje podršku Adamu. Ona se podaje strašnim čarima psihe koja se budi. Daleko je lakše pasti nego uspeti se - do udaljenih visova. Ipak, Pad je katastrofalan samo sa jedne tačke gledišta. Svest o uzdizanju Zmaja takođe daruje čoveku svest o moći - a moć je život i napredak. Zmaj je simbol neprijatelja koga treba nadići, kao i, kada bude konačno osvojen, velike nagrade koja se dobija na kraju. To je tema koju konstantno izlaže Jung; vredi čitati ga u vezi sa ovim pitanjem.

Značaj svega toga je ukazati na viši tip svesti, početak duhovnog preporađanja.

To deluje kao samorazvijena veza između višeg Sopstva, koje prebiva u tišini u svom višnjem staništu, i ljudske duše, vezane svojim padom za svet iluzije, straha i patnje. No, dok god ta samosvest i stečeno znanje ne budu preokrenuti ka višim i iniciranim ciljevima, tuga i patnja će biti neizbežni rezultati. Drugim rečima, adeptu ne ide u prilog odvajanje od njegovih korena.

On mora ujediniti sve komponente svog sistema um-telo i integrisati svaki element na Drvetu, svoj sopstveni organizam. On mora stalnim korišćenjem razviti titanske snage svoje nesvesne psihe, tako da one mogu postati moćna ali poslušna zver, na kojoj može jahati. Čitava ličnost mora biti reorganizovana na potpuno novoj osnovi. Svaki njen element zahteva uravnoteženje, tako da iluminacija, koja proizlazi iz magičkog rada, ne sme dovesti do rađanja fanatizma i patologije, namesto adeptstva i integriteta. Ravnoteža je ono što se zahteva za ispunjenje Velikog Dela. "Ravnoteža je osnova duše."

Otuda, četiri stepena Zemlje, Vazduha, Vode i Vatre treba da posade seme mikrokosmičkog pentagrama, a na njih, u ceremoniji Portala, postavlja se Kruna kvintesencije, tako da se može pripremiti elementalna sila, i da svi oni mogu zajedno funkcionisati u jednom skladnom rasporedu.

Zato ovi stepenovi predstavljaju važan i integralni deo procesa inicijacije, uprkos neprijateljskim kritikama. No, njihovo poređenje sa onima koji im prethode i koji ih slede, simptom je mentalne konfuzije u pogledu funkcija.

To je isto kao kada se mešaju babe i žabe! Pa ipak, kad su u pitanju magijske i mistične stvari, slična poređenja se konstantno prave. Različite kategorije se ne mogu upoređivati. Svrha ritula neofi ta je sasvim drugačija od one zelatora, i upoređivanje to dvoje je u startu pogrešno. Ono što se možemo zapitati jeste da li zelator i drugi elementalni stepenovi zaista ispunjavaju svoju svrhu. U celini, iskustva govore da ispunjavaju - mada se možda mnogi pitaju ka čemu je onda bila usmerena Kroulijeva magijska karijera. Još uvek nisam uveren da je većina njegovih kritičara u pravu, kao što, s druge strane, ne mogu sasvim prihvatiti ni njegove sopstvene sudove.

Jedan od poslednjih naloga koji su mu dati na kraju stepena fi losofusa bio je sledeći:

"Da se posvetiš temeljnom proučavanju Misterija koje su ti bile otkrivene u tvom napredovanju od početne pozicije neofi ta, tako da tvoje znanje ne bude samo površno, kakvo karakteriše tašte i neuke ljude, već da budeš u stanju da istinski i savršeno razumeš ono što tvrdiš da znaš, a ne da svojim neznanjem i ludošću osramotiš ovaj Red koji te je dosad počastvovao slavom i dostojanstvom.

E sad, trebalo je da sačeka sedam meseci pre nego što je mogao biti unapređen u sledeći stepen. Čekanje je za njegovu žestoku narav predstavljalo mučenje. Ali, on je i dalje bio zaokupljen. Fuler nam govori da se upravo nakon osvajanja tog stepena, po prvi put sastao sa MekGregorom Metersom.

Za Kroulija, ovaj čovek je bespogovorno bio veoma važna osoba. U svojim Ispovestima, Krouli je napisao da je "smatrao Metersa naučnikom i džentlmenom, i bez sumnje, magom izvanrednih sposobnosti. Imao je tu vrstu autoriteta koji uliva poverenje jer nikada ne sumnja u sebe sama. Čoveku koji iznosi takve tvrdnje kao on ne može se suditi prema konvencionalnim normama i kanonima. Običan moral važi samo za obične ljude." Veliki deo tog osećanja koje je gajio prema Metersu nesumnjivo je preneo na samog sebe i sopstvenu misiju. "Metersovo ponašanje u celini," n?stavlja Krouli, "bilo je neprekidno testiranje. Njegov pristup sastojao se u tome da pita adepte da li su skoncentrisani na duhovnu situaciju ili da li zauvek odustaju od svih svojih predrasuda."

Tada, sledeći gornje primedbe, on dolazi do svog piece de resistance, bez čega bi malo toga u Kroulijevom ponašanju bilo razumljivo. "Bilo kako bilo, dok god sam ja bio u pitanju, Meters je bio moja jedina veza sa Tajnim Vođama, pred kojima sam se bio obavezao." Tokom perioda iščekivanja, Krouli je krstario Britanskim ostrvima uzduž i popreko, tražeći kuću pogodnu za magijski rad, odnosno za povlačenje. U novembru 1899. godine, pronašao je jednu takvu u Škotskoj.

Moramo se podsetiti da se Alen Benet bio uselio kod njega, da je u njegovom apartmanu proveo osamnaest meseci, i da su zajedno naporno radili na svakoj fazi magijske veštine. Alen je bio dobar učitelj, tako da je u praksi, mnogo pre nego što je primio svoj stepen Portala, u decembru 1899. godine, Krouli već bio prilično dobro obučeni magus. To se dešavalo otprilike u doba kada je Alenu bilo omogućeno da napusti Englesku. Hladna, vlažna klima je bila preteška za njega. Uputio se na Istok, prema Cejlonu. Učitelj i učenik sreli su se tamo ponovo, mnogo kasnije, ali ovog puta to je u suštini bio kraj prijateljstva. Za obojicu je to bilo dobro.

NAPOMENE:

1. Mabel Collins: "The Light on the Path", Adyar, Theosophical Publishing Co., 1936., str. 22.Back

2. Svi navodi iz rituala inicijacije su iz "The Golden Dawn", vol. II, St. Paul, Llewellyn Publications, 1969.Back

3. Virginia Moore, op. cit., str. 142.Back

4. "Aleister Crowley: The Book of Thoth", London, O.T.O., 1944. Ova knjiga je nedavno doživela reprint, u izdanju Weiser-a, Njujork, 1969., kao i u izdanju Shambala Publications, Berkli, Kalifornija, 1969.Back

Iako je plamen doista zgasnuo, moram da modifikujem svoje ranije reakcije, nakon što sam bio u prilici da ponovo pročitam tu knjigu (novembar 1969. g.). Da bi se shvatila njena dubina i filosofska veličanstvenost, treba je uporediti sa drugim knjigama koje se odnose na isti predmet. Posebno imam na umu jednu od njih, koju je napisao eminentni autoritet o Tarotu. To je zaista odlično delo, i za početnika tvrdim da nema ništa bolje. Ali, porediti ovu, ili bilo koju drugu knjigu, sa Kroulijevom "Knjigom Tota" nalik je poređenju udžbenika aritmetike za četvrti razred sa raspravom koja uvodi četvorodimenzionalnu matematiku.

Poglavlje iz knige "Oko u trouglu" Izraela Regardijea

OKO U TROUGLU - Izrael Regardije

Izrael Regardie, rođen kao Frensis Israel Regudi (17 Novembar 1907 - 10 Mart 1985) je bio jedan od najznačajnijih popularizatora okultizma u dvadesetom veku. Posebno se istakao kao vodeći ekspert za inicijatički sistem Zlatne Zore. Zlatna Zora je čuveni hermetički red nastao u doba okultnog preporoda krajem devetnaestog veka u Britaniji, na čijem čelu se nalazio najveći okultista toga doba u Britaniji i šire, škotski adept Semjuel Mek Gregor Meters.

RANI ŽIVOT

Izrael Regardije je rođen kao Izrael Regudi u Londonu, kao dete Barneta Regudija, radnika u tvornici cigareta i njegove žene Febe Peri, siromašnih jevrejskih emigranta iz Rusije. Njegova porodica promenila je prezime u Regardije, nakon što je njegovom bratu greškom promenjeno prezime prilikom regrutacije u britansku armiju. Regardije je sa svojim roditeljima emigrirao u Sjedinjene Države u avgustu 1921. i nastanio se u Vašingtonu. Studirao je umetnost u Vašingtonu i Filadelfiji. Uz svog jevrejskog tutora stekao je znanje hebrejskog jezika koje se pokazalo neprocenjivim u njegovim kasnijim izučavanjima hermetičke kabale. Zahvaljujući slobodnom pristupu u Kongresnu biblioteku, imao je na raspolaganju veliki izbor knjiga, pa se zainteresovao za teozofiju, hinduističku filozofiju i jogu. Negde u to vreme se takođe pridružio Rozenkrojcerima.

KARIJERA

Nakon što je pročitao Magiku I deo, koju je napisao slavni okultista Alister Krouli, Regardije je posle dosta pokušaja uspeo da ga pronađe i započne korespodenciju sa njim, da bi se u svojoj 21. godini vratio u Evropu (najpre Pariz), na Kroulijev poziv da bude njegov sekretar, 1928. godine. Kada su se nakon četiri godine zbog izvesnih nesuglasica rastali, Regardije se lično distancirao od Kroulija, ali je i dalje imao puno respekta prema onome što je Krouli napisao. Nedugo potom, napisao je svoje remek-delo Drvo života, u kome se u velikoj meri oslanja na Kroulijev rad, kao i Vrt narova, priručnik o kabali baziran na beleškama koje su nastale tokom njegovog rada sa Kroulijem.

HERMETIČKI RAD

1934. godine, Regardije se pridružio okultnom redu Stela Matutina, nastalom na ruševinama hermetičkog reda Zlatna Zora. Kada se i ova grupa rasturila, Regardije je došao u posed dokumenata reda i kompilirao delo Zlatna Zora, nakon čijeg objavljivanja je navukao gnev bivših članova reda i stekao reputaciju prekršitelja zaveta. Ovo je, međutim, dovelo do procvata hermetičkih grupa koje su se oslanjale na ove materijale. Regardije je kasnije izjavio: "Bilo je važno objaviti ovo delo kako ne bi bilo izgubljeno za čovečanstvo. Jer to je nasleđe svakog muškarca i svake žene - njihovo spiritualno pravo stečeno rođenjem."

Godine 1937., kada je imao 30 godina, Regardije se vratio u SAD, upisavši se na Kiropraktički koledž u Nju Jorku. Uz to, studirao je psihoanalizu i psihoterapiju. Otvorio je kiropraktičku i psihoterapeutsku ordinaciju, naslanjajući se na Rajhovu, Frojdovu i Jungovu psihoanalizu.

OKO U TROUGLU

Nakon personalnog razlaza sa Kroulijem, koje se završilo neprijatnom prepiskom, uvredama i ćutnjom koja je potrajala više decenija, Regardije nije više mogao mirno da posmatra senzacionalističke i lažne napise o Krouliju u novinama i biografijama koje su izlazile posle Kroulijeve smrti. Džon Sajmonds, koji je nasledio prava na Kroulijevu literarnu zaostavštinu nije se libio da dobro unovči interesovanje publike za Kroulijevo delo nakon njegove smrti, ali je sa druge strane napisao u svojim biografskim delima (Velika zver, (1952), Magija Alistera Kroulija (1958), Kralj područja senki (1989) i Zver 666 (1997) o Krouliju gomilu laži koje i danas istrajavaju. Regardije je na sve to odgovorio u svojoj biografskoj knjizi o Krouliju Oko u trouglu. Pored toga što predstavlja neprocenjiv izvor mnoštva okultnih informacija - knjiga pruža po mnogima najrealniji prikaz Kroulijeve ličnosti sa svim njegovim manama i vrlinama, uporedo sa majstorskim opisom njegovog okultnog i duhovnog rada.

SMRT

Regardije je umro od srčanog udara u prisustvu bliskih prijatelja za vreme ručka u jednom restoranu u Sedoni, Arizona, 10 marta 1985. godine, u svojoj 77 godini.

NASLEĐE

Po opštem mišljenju Regardije je najveći autoritet i najpouzdaniji izvor za sve što je poznato u vezi reda Zlatna Zora. Njegove knjige, i knjige njegovih učenika, predstavljaju temelj savremenog zapadnjačkog okultizma. Osim što je sačuvao hermetička znanja, Regardije se takođe potrudio da, kao priznati adept reda očuva validnu inicijatičku liniju Zlatne Zore u Americi. Njegov okultni moto u redu je bio A.M.A.G. Ad Majorem Adonai Gloriam, što znači "Ka većoj slavi Adonaja".