Gledam iza sebe i vidim lice pesnika,

Plamtećih očiju koje ne poznaju granice,

Onog koji razume tajne zemlje, mora i neba,

I jezik ptica,

Koji može da čuje poruku u kriku galeba,

U zvuku talasa,

I u hladnoći i tami zemlje,

Gledam ispred sebe,

I vidim moj odraz,

I glasove koji pevaju priče o zemlji,

I starog Druida koji mi šapuće,

Iza drveća, reke, iz zemlje drevnih.