| |
Achtung! Achtung! Apparatchik!
|
U poslednjih nekoliko godina, primetan je porast muzičara na beogradskoj, pa i srpskoj sceni koji, kao glavno sredstvo svog izražavanja, koriste elektronske instrumente. Međutim, malo je umetnika iz ovog miljea koji tehnološke i tehničke novotarije upotrebljavaju za odašiljanje snažnih poruka, kao što je to slučaj sa bendom Apparatchik. Jedan od onih sastava koji je shvatio značaj reči u savremenoj elektronskoj muzici, u kojoj autori mahom izbegavaju tekstove, ili iz komercijalnih pobuda, ili zbog toga što jednostavno nemaju šta da kažu.
Formiran 2005. godine od stane Predraga Petrovića (ex Daizinghell) i Ivana Novakovića (ex Monoton), ovaj duo je veoma brzo privukao pozamašan broj simpatizera kako na trenutno veoma vitalnoj electro dark sceni, tako i u nešto prefinjenijoj cold wave, industrial i new wave ekipi.
Prvi nastup Apparatchika je održan u martu 2005. godine, nakon čega slede nastupi na Exitu, u klubovima "Plastic", i "Kocka", kao i gostovanja u Hrvatskoj: Sisak i popularna zagrebačka "Močvara". Tokom maja iste godine, bendu se pridružuje Tamara, poznatija po svom angažmanu u grupi Ilegalne Emocije, a nešto kasnije Apparatchik biva pojačan bubnjarem Sinišom (alias Ziggy Barbarossa ). Time se zaokružuje zvuk i formira jezgro benda. Međutim, posle koncerta u "Kocki", Ivan napušta grupu ali se ipak vraća za put u Hrvatsku i ostaje stalni član do danas.
Kako osnivači Apparatchika kažu, glavni uzori za njihovo stvaralaštvo su post-punk i body beat bendovi poput Gang Of Four i DAF, kao i dosta drugih HC i industrial bendova tipa Godflesh ili Ministry. Kada sve ovo uzmemo u obzir, najkraći opis muzike Apparatchika bi glasio: elektronski hardcore-punk. Svoje tekstove pišu i izvode na srpskom, ruskom, engleskom a neretko i na nemačkom i hebrejskom.
Što se filozofije i misije sastava tiče, one su zaista uzvišene, ako se ima u vidu iskrena namera da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Naime, osnivači benda su uvereni da je rušenje svih postojećih institucija jedino moguće rešenje za formiranje novog, boljeg društva i sve to u duhu prosvećenog nihilizma. Nihilizma koji se ne odriče metafizike i priznaje da je za svo zlo u svetu kriv Sotona, kao mračni poriv u zatiljku pripadnika ljudskog roda, ali i biće sa sopstvenom inteligencijom - anđeo mržnje.
Osim temama iz oblasti misticizma, pažnja Apparatchika je zaokupljena i socijalnom nepravdom. Tvrde da će uskoro doći dan kada će prosvetljeni tj. ljudi sa nižih društvenih lestvica zbaciti laž o klasnoj svetlosti koja sja samo za bogate, moćne i političare. Ali ovaj uzvišeni cilj podrazumeva prethodno uništavanje nevernika u svakom od nas. Taj novi, osvešćeni čovek će verovati ali istovremeno i delati, jer je vera bez dela ništavna. Ovde se misli na veliko delo - opus magnum alchemicum. Dakle, spoznaja slepila i neosetljivosti čovečanstva na duhovno siromaštvo i degradaciju, navela je ovu dvojicu muzičara da pokušaju da probude auditorijum iz sna i učmalosti.
Dvadeset drugi novembar 2007. godine je bila prilika da se lično uverimo u ove tvrdnje, jer je Apparatchik, nakon izvesne pauze, ponovo nastupao pred beogradskom publikom. Koncert je održan u klubu "Mamolo", ne baš najprikladnijem mestu za ovakvu vrstu dešavanja. U vremenu predviđenom za "zagrevanje" svoje umeće i znanje su prikazali disk džokeji organizacije Parafin (Parafin je iz Beograda), koji su i omogućili ovo dešavanje. Apparatchik su za svoje mašine i instrumente stali negde oko ponoći. Odmah primećujemo izvesne promene u izboru instrumenata - Ivan je ostavio gitaru u korist basa, čiji zvuk, zbog lošeg ton majstorisanja nismo uspeli da čujemo u punom sjaju. Sa druge strane, moguće da je problem bio u akustici samog prostora. To ih naravno nije omelo da svoje pesme izvedu najbolje što mogu. Tamara je gostovala na tri stvari, a Peđa je pevao, uz manipulaciju neizbežnim kompjuterom.
Autor ovog teksta je imao prilike da ih vidi samo jednom i to u vidu DVD zapisa koncerta iz 2005. godine. Izgledalo je da su u odnosu na taj nastup prilično sofisticirali zvuk i prednost dali elektronici, na uštrb žičanih instrumenata tj. gitare. Osim toga, Ivan je tada znatno energičnije pevao. Sve je to odavalo utisak potpune polifonije, slojevitosti i besa koji kao da upozoravaju o nepomirljivosti sa ugnjetavačima i onima koji istinu menjaju za laž a neznanje za moć.
Nepredviđeni softverski problemi su iskrsli pred sam kraj koncerta, koji mnogi, srećom, nisu ni primetili. Greške su moguće a savršenstvo nećemo dostići ukoliko ne ujedinimo snage i pridružimo se Apparatchiku na sledećem zavereničkom okupljanju tj. narednom koncertu koji će, nadamo se, uslediti u najskorije vreme.
Bez obzira na formalne razlike u odnosu na pređašnje koncerte, poruka i suština njihovog stvaralaštva nije izostala ni na poslednjem nastupu. Borba se nastavlja. Problem postojanja zla je uvek aktuelno pitanje koje ne može i ne sme biti zapostavljeno.
Željno iščekujemo prvi oficijalni nosač zvuka sastava Apparatchik sa nadom da Peđa i Ivan neće pokleknuti i da će nastaviti sa tzv. "in your face" nastupima propovedajući svoju plemenitu filozofiju.
"Materijalizam se suviše dugo držao na pozicijama moći. Dolazi vreme njegovog rušenja."
1) Parafin, neprofitno udruženje kreativnih ljudi, koji su postavili sebi za cilj da kroz sopstveni napor i kreaciju stvore takvu klimu u svom okruzenju, u kakvoj ce postojati normalan, otvoren pristup, te mogucnost izbora kvalitetne umetnicke, intelektualne i kulturne ponude. Parafin se organizovano bavi prezentacijom onog dela savremene kulturne produkcije, koja je zbog neprofitabilnosti i neetabliranosti, a uprkos svom kvalitetu, nedostupna beogradjanima. Back
|
|
