Okvirno govoreći, postoje dva načina spiritualnog razvitka i učenja. Uslovno volim da ih nazivam - Put Prirode i Put Ljudi.

Put Ljudi podrazumeva da se uči posredno, preko ljudskog autoriteta, koji je sebe disciplinovao putem određenog (ljudskog) kalupa. Pošto svaki čovek može imati samo ograničen broj informacija, i ograničen broj iskustava, otuda je niklo puno različitih okultnih pravaca, a pripadnik svakog pravca će smatrati da je upravo njegov sistem najsavršeniji. To je ujedno i prirodna posledica autoglorifikacije koja je svojstvena ljudskoj prirodi.  Put Ljudi je takav da se (okultne) pojave oko nas, i mikro promene u nama ne posmatraju holistički, već parcijalno, i isključivo kroz prizmu "okultnog sistema" kome osoba pripada. Otuda postoji puno nesaglasja i protivrečnosti, i različitih tumačenja i nivoa tumačenja i shvatanja - baš zato što je ljudsko razumevanje ograničeno.

S druge strane postoji Put Prirode - kao način okultnog učenja i napretka. To nije linearan vid napretka, već  difuzan, baš kao što u Prirodi ne postoji sistematičnost na kakvu je navikao svakodnevni ljudski um. Kada se uči od same Prirode, a ne od ljudskog predstavnika koji je manje ili više napredan - onda se uči bez posrednika, a kosmički tokovi se posmatraju u "sirovom" stanju. I samo od lične uložene energije i ličnog preobražaja zavisi koliko ćemo znanja dobiti od Prirode.

Foto: Kosmaj © Ksenija Nikolić

Na koji se način uči od Prirode?

1. Posmatranjem

Posmatranje Prirode u okultnom smislu se ne odnosi samo na obično "razgledanje" i odmaranje očiju na zelenilu (premda je dakako bilo kakav boravak u prirodi i što dalje od urbane zone blagotvoran). Posmatranje u svrhu učenja podrazumeva da se posmatra kako se priroda transformiše - kako menja svoje obličje, kako "reaguje" na promene i kojim intenzitetom. Daću vam primer: od prirode se može naučiti kako je jadikovanje beskorisna ljudska osobina, jer ako pažljivo posmatramo kretanje životinja, videćemo preciznost koncentracije, borbenost ili pasivnost u svrhu prikupljanja energije, i tako dalje. i videćemo jedno odsustvo osobina koje čoveka čine degradiranim (a to je, recimo, jadikovanje).

Posmatranjem prirode videćemo: preciznost, bujnost, nekad i brutalnost, i to su sve tokovi iz kojih se može naučiti ne samo o Prirodi, već i o sebi. Posmatranjem Prirode može se naučiti i koje su naše, ljudske, osobine bliske Prirodi iz koje smo potekli, a koje su posledica dekadencije, i stoga ćemo znati na kom delu nas moramo da radimo da bismo se preobrazili i "vratili" Majci Prirodi.

2. Meditacijom u Prirodi

Kada se meditira "bez ljudskog posrednika", tada ne postoje pravila koja se moraju ispoštovati - nije potrebna specijalna odeća za meditaciju, nisu potrebni određeni ritualni predmeti kojima bismo se okružili. Potrebno je da instiktivno pronađemo najbolje mesto za meditaciju, mesto za koje možemo reći, kada sednemo - "ovo je moj dom". Kada smo pronašli to mesto, udobno se namestimo, i pustimo um sa uzda, da klizi preko drveća, biljaka, do neba i nazad. Signali koje tada dobijemo, utisci koje steknemo, mogu biti dragoceni. A što više vremenom istrajavamo u druženju sa Prirodom, to će nam se šire otvarati kapija ka onostranom, iako će naravno sposobnost da se prikupe "utisci iz Prirode" varirati.

3. Šaputanjem tajni Majci Prirodi

Svi ste čuli za bajku "U cara Trojana kozije uši". Radi se o berberinu koji je ugledao kozije uši u cara koga je šišao - a nije smeo nikom da kaže tu činjenicu da ne bi ostao bez glave. Stoga je odlučio da iskopa rupu, i u nju prošapće tajnu koja ga je mučila. Nakon što je olakšao dušu, zakopao je rupu i zaboravio na nju. Ali avaj! Na tom mestu je počela da raste trska. I kada god bi je dotakao vetar, ona bi zasvirala "U cara Trojana kozije uši!! U cara Trojana kozije uši!." Bajka pokazuje uprošćen mehanizam Majke Prirode, a to je upijanje onoga što joj se daje, i potonje grananje koje je izniklo iz semena koje smo zasadili. pa čak i kada je to seme suptilno.

Modifikovani način interakcije sa Prirodom bi izgledao ovako - kada nas nešto silno muči, i ne znamo šta da radimo (kada je potrebno Vođstvo), tada možemo da iskopamo rupu u zemlji, u šumi ili nekoj drugoj vanurbanoj zoni. i da izgovorimo šta nas to muči. Dok izgovaramo, možemo osetiti kako se iz nas "sliva" energija koja je ostala blokirana zadržavanjem te tegobe u sebi. Nakon što smo izgovorili, rupu treba zatrpati. A onda. onda treba posmatrati signale Prirode, i to je njeno "mišljenje" o tome šta treba da činimo, ili o problemu koji smo saopštili. Da li je počeo veselo da se razigrava vetar? Da li se naoblačilo ili je zasijalo sunce?

Naše olakšanje i reakcija Prirode  biti okidači da nam se osvetli put kojim treba da idemo.

4. Prepuštanjem Majci Prirodi

Izlaganje izlivima Prirode od kojih ljudi obično zaziru (oluja, sneg, magla, velike visine ili velike dubine), mi izlazimo iz okvira naše statike i uobičajenog delovanja, "prodrmavamo se" ne samo fizički nego i suptilno, i dajemo šansu percepciji da raširi svoja krila.

To se odnosi i na kompleksne i naporne fizičke aktivnosti u Prirodi. Kada sebe izlažemo naporima koje smo sami zacrtali, i prevazilazimo svoje okvire - tada dolazi do sadejstva Prirode, i našeg unutrašnjeg "kotla preobražaja". Učimo kako da ostavljamo po strani bespotrebnosti, dolazi do unutrašnjeg kovitlanja koje nas takođe "izmešta" iz naše statike i čini prijemčivijim na lekcije Majke Prirode.

Ovo su samo najosnovniji vidovi delovanja koji nam mogu otvoriti oči ka onostranom, a uz pomoć Prirode. Pošto se kod Puta Prirode pisana reč smatra vrlo ograničenim prenosnikom znanja, tim pre ovaj tekst treba shvatiti samo kao inspiracijski signal da se ode dalje od mesta gde vladaju ljudi, i da se otvori srce ka tokovima Prirode i njenim signalima. Takođe, informacije koje ćete dobiti spadaju u tzv. "tiho znanje" i nikad nećete moći u potpunosti da ga saopštite drugom biću, posebno ne onom koje sve posmatra kroz prizmu tačno omeđenog okultnog sistema - ali to nije ni potrebno. Dovoljno je da radite na sopstvenom preobražaju, i da osluškivanje Prirode bude podstrek koji će vam ukazati šta dalje da činite, da biste ostvarili što više od svog potencijala.

Tekst je originalno objavljen na blogu autorke:

http://valeria-morgana.blogspot.com/

Copyright © Ana Benčić

Ovaj i svi tekstovi sa navedenih blogova su autorsko delo Ane Benčić. Nije dozvoljeno neovlašćeno kopiranje, menjanje ili na bilo koji drugi način prenošenje navedenih autorskih dela bez odobrenja autorke.

kontakt:  anabencic@outlook.com