" Napravi mirođiju od: natafe, šeheleta i helebene. Od ovih mirođija i čistoga tamjana, sve u jednakim delovima, napravi tamjan za kađenje, smesu mirođija kakvu pravi pomastar, opranu, čistu, svetu. Od toga nešto smrvi u prah i jedan dio stavi pred Svedočanstvo, u Šator sastanka, gde ću se ja sa tobom sastajati. Držite ovu mirođiju presvetom!"(Izlazak 30, 34 - 36)

Veštice retko kada koriste čist tamjan prilikom svojih rituala, jer najradije koriste incense ili štapiće koje su same napravile od jedne ili više biljaka koje su ubrale, spojile shodno nameni i osušile, smatrajući taj način nasvrsishodnijim kađenjem u određenom pravcu ostvarenja želje.

Međutim, tamjan koji je poznat većini i koji se može kupiti svuda, od obližnje tezge na pijaci (pogotovo pred neku slavu), preko marketa sa raznovrsnim i širokim asortimanom robe, do Crkve, dobija se izvlačenjem smole ispod kore određenog drveta, poreklom iz Azije i Afrike iz roda Boswellia. Poznato je oko desetak vrsta, ali su im opšte karakteristike - podsećaju na grmlje listovi sui m perasti i neparni, mali skupljeni cvetovi, plod im je koštunica. "Uz samu biljku vezana je zanimljiva pojava: pri visokim temperaturama drveće se štiti izlučivanjem gustih smolastih para koje na suncu svetle poput plamena, što nalikuje gorućem grmu koji je Mojsije vidio na brdu Sinaj".

Tamjanovo drvo, odnosno smola od koje su oblikovane kuglice ili komadići tamjana, kakvog ga danas poznajemo, postao je veoma popularan i tražen, vrednovan poput zlata u svim zemljama tadašnjeg sveta, jer se koristio u obredne verske i svetovne svrhe. Kako ostali deo sveta nije imao posađeno ovo drvo, drevni narodi, kao što su Egipćani, Grci, Feničani, Babilonci, Rimljani i dr., bili su prinuđeni od njih kupovati. Paleći tamjan drevni Egipćani su pročišćavali vazduh u bolesničkim sobama. Smola tamjana usitnjena u prah i mešana sa ugljenim prahom, zvanim kohl (poznatije kao kajal), koji se koristio pri iscrtavanju očiju koje viđamo na skulpturama egipatske umetnosti. Tamjanom se trgovalo pre 5000 godina na Arabijskom poluotoku i u severnoj Africi. Primera radi u Hristovo doba (u Starom zavetu se često spominje tamjan iz Arabije) iz tog područja izvozilo se više od tri hiljade tona tamjana godišnje. Vremenom je pronađen način da se ovo tamjanovo drveće presadi i tako izbegne monopol zemalja u kojima je isključivo raslo do tada. Put tamjana tada gubi na svom značaju, što se desilo na prelazu u novu eru, negde u XVI. veku.

Činjenica je da se n ajkvalitetniji tamjan na svetu dobijao iz stabala koja su rasla na tom području, jer ne samo da je tom drveću pogodovala klima, već su ljudi koji su skidali smolu ispod kore bili veoma vešti i imali dugogodišnju uhodanu praksu, tako da se i dan danas mnogi snadbevaju sa tog područja (danas uglavnom iz Indije), ali u mnogo manjim količinama (svega nekoliko tona).

Hrišćani su u početku zazirali od korišćenja tamjana, jer ga je bio glas da se u orijentalnom svetu koristio radi uklanjanja neugodnih mirisa u prostorijama, međutim dejstvo tamjana je promenilo stav Crkve, tako da gotovo ni u jednu ne možete ući a da vas ne zapahne ugodni miris baš ovog incensa za kađenje, pogotovu u vreme liturgije, ili nekog drugog crkvenog obreda.

Inače, praksa kađenja u Crkvi otpočela je prvo na Istoku, i to u čast cara, a kasnije i u liturgiji kao simbol molitve koje duh vernika uzdiže ka Bogu. Od tog trenutka, tamjan postaje simbol i neizostavni deo crkvenih obreda, kao veoma moćan, i koji se čak spominje kao jedan od darova svetih mudraca, ili trojice magova, koji su posetili malu bebu Hrista, od kojih je bio i tamjan (Matej 2,11).

Čajkanović je, u svojim knjigama zabeležio svoja zapažanja o tamjanu, odnosno njegovoj primeni na našim prostorima: "Tamjan je moćan apotropajon protiv svih zlih duhova . i zato treba metnuti osvećeni tamjan u sva četiri sobna ugla. Gde ima male dece, tu se pred spavanje kadi soba tamjanom ("da se deca ne bi u snu plašila") ... on se izdašno upotrebljuje u mrtvačkom kultu ("miriše na tamjan" za bolesnika koji će uskoro umreti). Tamjanom se kadi i prilikom usvajanja, prilikom useljavanja u novu kuću, kada se na nepoznatog zločinca javno i svečano baca anatema. Kađenje tamjanom naš narod smatra i kao žrtvu. U narodnoj medicini tamjan se upotrebljuje prilično često. Rakija u koju je (pored drugoga) metnut tamjan pije se od jehtike i pokvarenog stomaka. Njega u tri puta guta bolesnik od izdati (grčevi u stomaku). Tamjan i kamfor, posuti po zečjoj koži, upotrebljuju se kao oblog od probadi. Koga boli zub, meće se u šupljinu zuba tamjan, ili se nakadi na tamjan na taj je način u pripovetki tipa npr. Aarne 1640-1674 ludi brat palio veliku količinu zaplenjenog tamjan, i kako je slučajno baš tada Bogorodicu (na nebu) boleo zub, izleči joj on zub i dobije nagradu . Tamjanom se kadi i prilikom magičnog >otvaranja< bolesnika . i u vračanju za podsticanje plodnosti: u Budžaku, na Badnje veče, izlaze u voćnjake i vrte rupe u voćkama koje prošle godine nisu dale rod, i u njih stavljaju pomalo tamjana, s uverenjem da će od tada bolje rađati ".

Tamjan je odavno, prerastao ulogu isključivo za versku potrebu, jer su jako rano otkrivena njegova mnogostruka lekovita svojstva, još u vreme rimskog carstva, na šta ukazuje pronađena mala bronzana kutija sa znakom tadašnje apoteke u kojoj su bile tri pilule koje su sadržavale i tamjan. Pretpostavljalo ih koristili kod probavnih smetnji, ili kao prašak za posipanje rana. Utvrđeno je da zaista tamjan pomaže kod probavnih smetnji, pri zacjeljivanju čireva i rana. Danas tamjan ima mnogo širu upotrebu: stimuliše izlučivanje želučanih sokova, umanjuje ili potpuno uklanja ožiljke (u slučajevima da nisu stari ili tretirani drugim sredstvima, već "sveži"), za oporavak kože, čak i za sprečavanje bora. Takođe, pomaže pri lečenju cistitisa, infekcije disajnih puteva, smirivanje kašlja, bronhitisa i astme, sinusitisa, česte prehlade i alergije.

U ayurvedskoj medicini se koristi za zaceljivanje rana, jačanje ženskog hormonalnih poremećaja i zaštitu od patogenih mikroorganizma.

Poznata je i praksa žvakanja smole tamjana za jačanje desni i infekcija kod zuba. Takođe, tamjan ublažava bolove kod artritisa, omogućava bolji dotok krvi a samim tim i dovođenje cirkulacije u balans, kao i smanjenje masnih naslaga na venskim zidovima, čime sprečava mogućnost začepljenja i stvaranja ugrušaka, odnosno tromba koji može, ne samo da ugrozi naše zdravlje već i da dovede do neželjene pojave šloga ili još gore - do gubitka života. Neka ispitivanja su potvrdila da tamjan pomaže kod tumora na mozgu, kao i pri lečenju nekoliko vrsta malignih oboljenja kao što si rak bešike i prostate kao i kod Chronove bolesti.

U aromaterapiji ima značajnu upotrebu. Koristi se za olakšavanje napetosti i stresa, histerije i depresije. Ekstrakt tamjana su takođe vrlo popularan za smanjenje neuroloških poremećaja, kod venskih upala i smanjuje loš holesterol. Masaža i kupka sa uljem od tamjana uvelike pomaže kod menstrualnih bolova i upale bešike. Kod astme i bronhitisa - nakapajte na ruku par kapi ulja i udište nekoliko puta dnevno ili inhalirajte tinkturu tamjana ili uspite i jednu kašičicu na litar vruće vode.