1.1. Holistički pristup prirodnim naukama

Naša civilizacija već suviše dugo sledi instrukcije modernih prirodnih nauka u vezi sa identitetom Zemlje i njenih predela. Rezultat strogo racionalnog shvatanja života planete se može videti širom globusa u vidu bezbrojnih uništenih eko-sistema i otuđene svesti stanovnika Zemlje. Došao je trenutak da shvatimo da klasične prirodne nauke ne nude adekvatnu osnovu za pravilno postupanje sa nasledstvom Plave Planete. Trenutak je zreo za potragu za drugačijim, holističkim pristupom Zemljinom identitetu i njenom dahu života. Jednom pronađen i formulisan, ta holistička paradigma može postati dobar temelj za razvitak drugačijeg odnosa prema našoj živoj planeti u njenoj evoluciji, uz više ljubavi i osećaja za saradnju.

Tokom poslednje tri dekade mogli smo da uočimo napredak ekološkog pokreta kao neke vrste alternative klasičnim prirodnim naukama. Nažalost, kao ćerka klasičnih prirodnih nauka, ekologija se oslanja na istu racionalnu paradigmu, koja ne dopušta da Zemlja bude voljena dok se istražuje i štiti. Kao rezultat, nastojanja ostaju na površini mreže života, ignorišući suptilne dimenzije Zemlje, njena bića i eko-sisteme.     

Holistički pristup ne znači samo prihvatiti sve nivoe egzistencije, tzv. vidljive i nevidljive, već i dati podstrek  postojanju ljudi unutar mreže života. Došao je trenutak da se otvorimo multidimenzionalnosti Zemlje i njenoj evoluciji. Došao je trenutak da se odreknemo visoko hvaljene distance između ljudskog bića kao subjekta i Zemlje kao objekta interesovanja i istraživanja. Ili, tačnije, unutar holističke paradigme pristup subjekat-objekat je samo jedan od mogućih prilaza organizmu Zemlje. Podjednako bogato znanje se može steći voleći Zemlju i posmatrajući je uz pomoć intuicije.   

1.2. Geomantija kao alternativa jeziku geografije

Ako govorimo o potrebi da se razvije holistički pristup Zemlji, njenoj mreži vitalnih energija, njenoj svesti i njenim svetim dimenzijama, mi ne nameravamo da oživimo neki od geomantijskih sistema, principa, karakterističan za drevne kulture i prošle epohe. Zemlja je organizam koji se stalno menja i na nju čak i brže utiču ciklusi transformacije u ljudskoj svesti.

Napor uložen u projekat ove knjige i praksa u vezi sa tim imaju za cilj da formulišu osnovno znanje, na kome se može izgraditi obnovljen odnos prema planetarnom organizmu/svesti. Taj novi holistički odnos može zatim služiti kao inspiracija za harmoničniji način saradnje između ljudske kulture i Zemlje, lokalno i globalno.

Može zvučati kontradiktorno što se holisitčki jezik, prezentovan u ovoj knjizi, naziva "geomantija" - kontradiktorno u tom smislu, da težimo modernom pristupu prirodi i Zemlji, a ipak koristimo stari termin.  "Geomantija" je složenica dve grčke reči - jedne, koja označava Zemlju (Gea ili Gaia) i i druge, koja znači proricanje (gr. "mantein") - geomantija!

Odluka da se koristi termin "geomantija" počiva na modernom korišćenju imena Gea za živu i svesnu Zemlju. Termin "divina-tion" (proricanje) može adekvatno izraziti naše interesovanje za svete i nevidljive dimenzije Zemlje, kao komplementarne onim vidljivim i materijalnim produžecima, opisanih jezikom geografije.

Spoj ekologije i šamanske tradicije

Koji su to odlučujući koraci, koje možemo preduzeti da razvijemo i podržimo taj novi holistički pristup, omogućavajući geomantiji da dopre do svesti javnosti i ponudi odgovarajuća rešenja za našu trenutnu planetarnu krizu? Pre svega, zaboravite sva učenja o geomantiji iz prošlosti! Geomantija, koju ovde razmatramo, je proizašla iz kreativne imaginacije mnogih pojedinaca, koji vole Zemlju i njen mnogostruki kosmos, koji su spremni da slušaju njene poruke, ne vezujući se ni za jednu tradiciju.

Drugo, zaboravite na bilo kakve konceptualne predrasude! Iskustvo je ono što obezbeđuje čvrst temelj za razvoj i praktikovanje geomantijskog znanja. Moramo naučiti da slušamo multidimenzionalnu realnost zemlje. Iskustvo utemeljeno u srcu je potrebno kao osnova, na kojoj se mogu formulisati naučni obrasci razumevanja.

Treće, ekologija nas je inspirisala da preduzmemo praktične korake u zaštiti života na Zemlji. Međutim, da bi naši napori postali uspešniji, potrebno je da integrišemo naše zajedničko šamansko nasleđe, koje dele sve kulture širom sveta. Šta podrazumevamo pod šamanskim nasleđem? Razgovor sa Zemljom, sa životinjama, sa biljkama i sa prirodnim duhovima! Budite pristuni unutar celine, čiji ste holografski deo. Razgovarajte sa zvezdama, sa našim precima, našim prethodnicima. Slavite lepotu i sistematičan poredak vidljivog sveta, ali ipak stičite znanje o Kosmosu Zemlje, za koje je naše oko slepo. Nađite tačku sinegrije. Kombinujte unutrašnja iskustva sa sposobnošću racionalnog uma da učini znanja o geomantiji praktičnim u našoj epohi krize i transformacije.

Ostavimo po strani naše predrasude. Život je ono što je važno!       

1.3. Koncept multidimenzionalne realnosti

Da bismo bili u stanju da nastavimo ka holističkom pogledu na Zemlju, pejzaž i prirodu, treba da preispitamo moderan koncept prostora i vremena kao ekskluzivan okvir, unutar koga se naša realnost razvija. U stvari, ako se sagleda način, kako funkcionišu različite kulture širom sveta, alternativa materijalističkom konceptu prostora i vremena već postoji. Mi znamo da unutar svake kulture postoje ljudi, koji veruju u svete dimenzije života, koje naš racionalni um ne može da shvati.

Ljudska bića su očigledno sposobna da zamisle "neracionalni" plan egzistencije, koji je sveobuhvatan, koji prethodi svakom obliku koncepta. Najbolji način da se taj plan egzistencije nazove je dimenzija večnosti. Možemo zamisliti da duhovna suština ljudskog bića, takozvano unutrašnje spostvo, učestvuje u istom okeanu beskonačnosti.  

Sa druge strane, ljudi u principu učestvuju u glabalnoj civilizaciji koja je strogo profana. Ta civilizacija funkcioniše gotovo iskjljučivo na racionalnom nivou, u skladu sa okvirom linearnog vremena i takozvanog trodimenzionalnog prostora, kao što to rade naši kompjuteri. Na tom nivou ljudska bića se ravnaju prema svojim satovima i linearnom vremenu, koje protiče sekundu za sekundom. Možemo govoriti o materijalnoj dimenziji realnosti, njenoj ekskluzivnoj prostorno-vremenskoj dimenziji.     

Okean beskonačnosti nasuprot materijalnoj dimenziji realnosti: nijedna od ova dva moda egzistencije ne može biti osporena. Ipak, postoje tri glavna problema, skrivena u takvoj klasičnoj opoziciji između duha i materije.

Prvo, moderna ljudska bića su izgubila sposobnost da dožive sebe kako učestvuju u ogromnom okeanu večnosti, dok istovremeno hodaju u fizičkom telu kroz realtivno bliske prostorno i vremenske strukutre. To uzrokuje opasan raskol u modernoj ljudskoj psihi.  

Drugo, moderno ljudko biće je izgubilo osećaj za druga bića, kao što su planine, drveće, slonovi zvezde, koja učestvuju u istom oekanu beskonačnosti kao i mi. Kao globalna civilizacija mi smo postali ekstremno antropocentrični. Zajednička osnova, koju dele sva bića i manifestacije života ili ne-života je izgubljena za našu svest.

Postoji i treći problem koji treba rešiti. Pulsiranje večnosti ne može adekvatno da prožme materiju dahom života, ako nema posredničke dimenzije koja omogućava komunikaciju između dva ekstrema. Uslove u kojima su dva ekstrema dovojena - okean večnih vibracija i materijalna struktura tela - mi nazivamo smrću.

Da li stremimo smrti?

Da bismo uveli neke međukorake između apstraktnog prisustva večnosti i telesne strukture prostora i vremena, moramo postati svesni tri druge dimenzije realnosti, koje prožimaju ljudska bića, pejzaž, prirodne svetove i Zemlju kao celinu. Mislim na dimenziju duše, dimenziju svesti i tzv. eteričnu dimenziju.       

Navedimo predloženih pet dimenzija sveprožimajuće realnosti. Izvinjavamo se što ih navodimo na hijerarhijski način, usled klasične linearne strukture knjige. Priloženi crtež bi mogao da bude relavantnija vizuelna predstava.

1.    Najšira i u najvećoj meri neograničena dimenzija realnosti, o kojoj možemo misliti - ili je doživeti -  je dimenzija večnosti. Kao što je spomenuto gore, takođe možemo koristiti izraz okean beskonačnosti. Možemo nazvati tu dimenziju realnosti praiskonskom vibracijom, božanskom sveprisutnošću, svetlošću svetlosti. Unutar datog pejzaža dimenzija večnosti se praktično doživljava kao najsvetiji nivo realnosti, manifestovan kao pejzažni hram ili sveto mesto.
2.    Za njome sledi dimenzija duše, koja se može nazvati arhetipskom dimenzijom realnosti. Iz okeana beskonačnosti se uzdižu kvaliteti, koji imaju jasan osećaj svrhe i identiteta, ali nemaju oblik, čak ni oblik, koji bi se mogao uporediti sa našim mislima i osećanjima. Svaki manifestovani oblik se odnosi na određeni arhetip ili arhetipsko biće (dušu), pulsirajući unutar arhetipske dimenzije realnosti. Praktično, ta dimenzija se manifestuje na površini Zemlje kao glas Gee, duše planetarne kreacije, anđeoskog prisustva ili arhetipskih obrazaca iza realnosti.
3.    Treća dimenzija ove multidimenzionalne realnosti se može nazvati dimenzijom svesti. Na tom nivou kosmičke ideje, arhetipi i bića postaju operativni. Komunikacija počinje na tom nivou, kao i svesna refleksija o onome što se događa i što se može učiniti. Dimenzija svesti pokriva veliki opseg manifestacije, od mentalne do emocionalne svesti, od intuitivne do racionalne. Čovek praktično stupa u svesnu dimenziju unutar datog okruženja u obliku elementarnih bića, duhova prirode, koji otelovljuju svest Gee. Uz to, obrasci ljudskog ponašanja, koje čovek otkriva u okruženju, su povezani sa svesnom dimenzijom realnosti.
4.    Približavajući se gušćim ekstenzijama multidimenzionalne realnosti, dolazimo do polja eterične dimenzije. Bilo bi adekvatnije nazvati je dimenzija vitalne energije (ili bio-energetska dimenzija). Tu još ne postoji oblik, već intenzivan tok životne sile. Ova dimenzija realnosti se ne odnosi na fizičke oblike energije, već na eterične ("bios" u grčkom i "vita" na latinskom označavaju život). Mi koristimo izraz "životna sila" da ukažemo na ono što Indijci nazivaju "prana", a Kinezi "či". U skladu sa grčkim konceptom o pet elemenata, element etra je predstavljao nevidljivi element među vidljivom elementima. U tom smislu je izraz eterična dimenzija posebno adekvatan. Polja vitalne energije, Zemljine čakre i kanali vitalne moći su sve manifestacije eterične dimenzije okruženja.   
5.    Najzad dolazimo do osnovnog nivoa. Peta dimenzija se može nazvati materijalnom dimenzijom. To je dimenzija, na kojoj se odvija otelotvljenje minerala, biljaka, životinja, ljudskih bića, obeležja pejzaža, zvezdi i Zemljine kore. Znamo, to je fizički svet ili svet oblika. Ono što je pre toga postojalo kao nešto nevidljivo, sada se poprima vidljiv oblik i postaje dostupno fizičkim čulima. Ono poprima manifestaciju unutar struktura linearnog vremena i fizičkog prostora.  

Molim vas, zapamtite - pet dimenzija realnosti ne bi trebalo posmatrati u okviru hijerarhijskih obrazaca. One sve postoje istovremeno, simultano vibriraju na različitim frekvencijama i predstavljaju različite kvalitte gustine.

1.4. Sve zavisi od načina percepcije

Sve dok ne bude moguće opaziti i doživeti tih pet dimenzija multidimenzionalne realnosti, gornja šema će predstavljati samo mogući koncept. U stvari, ljudska bića generalno neće biti u stanju da opaze bilo koju dimenziju osim one materijalizovane. Pet čula koja trenutno koristimo nam omogućavaju da se perfektno krećemo unutar strukture linearnog vremena i fizičkog prostora. Međutim, ona su beskorisna kod posmatranja ostale četiri dimenzije. U skladu sa time, mi jednostavno opažamo druge dimenzije kao nepostojeće. Postoji očigledna kontradikcija u toj situaciji. Iako ljudska bića otelovljuju svih pet dimenzija realnosti, mi opažamo i doživljavamo samo jednu od njih kao realnu. Ta neprirodna situacija je posledica našeg preterano entuzijastičnog interesovanja za proširenjem racionalnog aspekta naše svesti tokom hiljada godina. Budući da racionalni um sada očigledno služi kao ekskluzivni interpretator naše percepcije, mi sada percipiramo samo one delove realnosti, koje se mogu procesuirati i shvatiti racionalnom mišlju i logikom. Svi drugi nivoi informacija koje možemo percipirati su blokirani i pohranjeni u podsvesti. Svetlosti naše svesti je preprečen dolazak do njih. Nije nam potreban dodatni organ percepcije da bismo promenili kurs evolucije, koji nas čini slepim za velike delove realnosti, već samo drugačiji način svesti o realnosti oko nas. Najvažnije nastojanje nove geomantije je razvoj potencijala unutar ljudskog bića da postane svesno svih različitih nivoa realnosti koji nas okružuju i koji simultano pulsiraju u nama. Primarni zadatak moderne geomantije je da istraži, nauči i poduči alternativnim načinima percepcije.

Nije potrebno da razvijamo specijalne sposobnosti da bismo percipirali takozvane nevidljive dimenzije realnosti. Kapacitet multidimenzionalne percepcije ne zavisi od specijalnih talenata. To je u najvećoj meri demokratična sposobnost koju svi ljudi dele. Mi jednostavno treba da promenimo svoj način percepcije. Racionalni um percipira realnost, izuzimajući sebe iz celine, i tako gledajući svet spolja. Kao rezultat te podvojenosti subjekta-objekta podvojenosti može se videti samo najgrublji nivo, materijalna dimenzija. Pristup i tehnike koje koristi geomantija su suprotne. Čovek uči da postane jedno sa "objektom" percepcije. Postajući jedno sa objektom, moguće je primiti ili negovati unutrašnji doživljaj različitih dimenzija i faseta. Neki doživljaj može dotaći naše emocionalno polje i ostaviti otisak ili impresiju, koja se kasnije može interpretirati. Mogu se javiti neke telesne reakcije, koje se ponovo kasnije mogu razložiti. Svest posmatrača može reagovati proizvodnjom slika, svetlosnih figura ili simbola u vezi sa suštinom doživljenog fenomena. Naša intuicija može služiti kao alat, preko koga se opaženi fenomenu mogu u potpunosti otkriti. Međutim, postajući jedno sa određenim aspektima mreže života (ili multidimenzionalnosti) i prateći unutrašnja iskustva datih fenomena su samo prva dva koraka u procesu holističke percepcije.

Ovi doživljaji mogu i treba da budu praćeni u trećem koraku, u kome racionalni um (možda povezan sa intuicijom) namerava da interpretira percipirane informacije. Različiti aspekti holisitčke percepcije se mogu uporediti jedni sa drugima da bi se izveo ili shvatio smisao istine koja leži u njihovoj osnovi. To iskustvo se može formulisati u logičkom obliku, kako bi se moglo preneti drugima ili poslužiti kao osnova za određenu praktičnu odluku. Na taj način multidimenzionalna percepcija može dospeti na čvrsto tlo!

Od suštinske je važnosti shvatiti da dublji nivoi realnosti mogu biti percipirani samo pod nekim osnovnim etičkim preduslovima. Ukoliko čovek nije povezan sa božanskom suštinom u sebi i svetom oko sebe, on ne može očekivati da dođe do dragocene percepcije. Ukoliko čovek nije u miru u sebi u dobro utemeljen spolja, čovekova unutrašnja percepcija može biti ometena i narušena.

Zavisnost holističke percepcije od tih etičkih kvaliteta ne umanjuje njenu vrednost. Naprotiv, ljudi moraju da poštuju život unutar i oko sebe, da bi učestvovali u celini! U drugom slučaju ostajemo slepi za njega. Promenom načina percepcije biramo svet uzajamnog poštovanja, ljubavi i saradnje. Usvajanje holističke percepciju takođe uključuje političku odluku - značenje da se svet može preobraziti u svet harmonije i pan-demokratije. Pan-demokratija znači da sva bića, vidljiva i nevidljiva, dele zajednički svetski prostor - koji ne može biti drugačiji nego višedimenzionalan.

1.5 Geomantija, koja oscilira između umetnosti i nauke

Zamišljajući novi planetarni kosmos, bolje balansiran i sveobuhvatan prostor realnosti, je po sebi kreativan akt. Svi oni, koji učestvuju u procesu usvajanja i istraživanja ideja i alata holističke geomantije, koji počinju da ih primenjuju u svom mišljenju ili da ih utkivaju u svoju svakodnevnu prasku, istovremeno rade na razvoju svoje suštine. Strukture prostora i vremena nisu automatske - potrebno je da se one iznova stvore u svakom trenutku da bi postojale i da bi pomogle različitim životnim oblicima da se razvijaju. Očigledan cilj holisitčke geomantije je promena naših vladajućih koncepata o prostoru i vremenu u svakodnevnom životu.

U tom smislu geomantija se može posmatrati kao umetnički poduhvat pre nego kao naučna disciplina. Njen primarni impuls je da stvori novu i originalnu tačku gledišta i da istraži mnogostranu realnost na osnovu lične senzitivnosti, imaginacije i intuicije - koje su sve karakteristične za umetnički rad. U tom smislu geomantija je umetnička disciplina. O njenom kreativnom obimu i njenim alatkama se više govori u poglavlju 5.

Takođe smo spomenuli da ne može biti pouzdanih i adekvatnih rezultata percepcije, ukoliko posmatrač nije prisutan, utemeljen i unutar sebe povezan sa jezgrom sopstva. Naglašavamo važnost etičkog temelja geomantijskog rada u vezi sa rezultatima dobijenim u percepciji i istraživanju multidimenzionalne realnosti. Radeći na sopstvenom odvajanju od identifikacije sa egom i nesvesnim obrascima mišljenja i obraćajući pažnju na sopstvenu podešenost su pretpostavke da ljudsko biće bude slobodno u kreiranju novog Kosmosa Zemlje.

Kao što se može posmatrati kao umetničko nastojanje, može se smatrati da geomantija otelovljuje karakteristike moderne nauke. Geomantija teži ka tome da razvije precizan jezik i svestan, sistematičan pristup realnosti Zemlje. Ona je svesna svoje sopstvene paradigme. Štaviše, holistička geomantija je spremna da preuzme aktivnu ulogu u našoj kolektivnoj odgovornosti za stanje sveta. To nije neka tajanstvena disciplina, koja iznova aranžira svet. Geomantija, kako je prikazana kroz ovu knjigu i srodnu praksu, je usmerena ka tome, da ponudi rešenja za probleme sveta, koji svi delimo. Holistički geomantijski pristupi i koncepti za harmoničniju koegzistenciju prirodnog sveta i ljudske kulture treba da se čuje i da se primeni sada i ovde.

1.6 Umetnička kreativnost oblikuje našu svakodnevnu realnost

Suviše često se umetnička kreativnost posmatra kao kulturalna dopuna, a ne kao odlučujući sukreator naše dnevne realnosti. Renesansni majstori prostorne perspektive, kao što su Učelo, Mantenja ili Leonardo da Vinči, promenili su način, na koji moderno ljudsko biće vidi svet oko sebe. Pogled sa perspektivom, koji su ti majstori izumeli, naučio nas je da posmatramo oblike materijalizovanog sveta na višedimenzionalan i adekvatniji način. Kao rezultat omogućen je razvitak preciznog i objektivnog istraživanja u narednim vekovima.Moderni umetnički pokret, koji je u devetnaestom veku počeo sa impresionizmom, apstraktnim slikarstvom i drugim strujama, kao što je nadrealizam, je uveo novi, revolucionarni korak u našu percepciju. Naše oči su se otvorile za alternativne vizije realnosti. Postalo je moguće vizualizovati svetove i dimenzije drugačije nego što su one, koje je kreirala striktna logika racionalno strukturiranog sveta. Konceptualna umetnost 60-tih godina, sa svojim konceptima, performansima i instalacijama, išla je i dalje. Ona je stimulisala refleksiju nad čovekovom sopstvenom perspektivom i mogućnosti za promenu naše perspektive, ovaj put na duhovnom nivou. Taj novi način posmatranja i kreiranja prostora realnosti postao je moguć preko umetnosti. Holistički, ekološki angažovan pristup okruženju i umetnosti, inspirisan poznavanjem geomantije, predstavlja seldeći korak procesa. Sa novom fazom, koja je otpočela sredinom 80-tih godina, novi načini posmatranja i razumevanja života i prostora realnosti su postali praktičniji. Umetnička praksa je postala alatka, koja je omogućavala ljudskom biću da uđe u interakciju sa različitim ekstenzijama dnevne realnosti. Umetnički jezik čini na primer mogućim, da se radi na dekodiranju suštine određenog okruženja ili da doprinesemo isceljenju ekoloških problema.

Eto nas ovde kako razmišljamo, predviđamo i praktikujemo alternativne načine pristupa planeti Zemlji i njenim različitim pejzažima i dimenzijama na pragu dvadesetog veka. U velikom stepenu revolucionarna staza mišljenja, osećanja i kreiranja mnogih generacija umetnika je utabala stazu našeg hodočašća u svet svete geografije.

1.7 Zašto povratak Zemlji?

Da bi se shvatio razlog za naše obnovljeno interesovanje za različite dimenzije Zemlje, prvo treba da predstavimo ideju prostora. Prostor ne treba shvatiti kao nešto što egzistira tamo daleko u Univerzumu. Unutar geomantijskog misaonog sistema termin "prostor" označava specijalni poredak u skladu sa kojim je organizovana višeslojna realnost određene životne celine. U tom smislu možemo govoriti o prostoru Zemlje, prostoru doline, prostoru nečijeg srca ili univerzalnom prostoru.

Sadašnja konstitucija zemaljskog prostora ostvaruje se preko veoma ograničene saradnje između racionaog uma sa jedne strane i svesti prirode, uključujući njene životne sile, sa druge. To je rezultat milenijumski dugog procesa, tokom koga je kolektivni ljudski um selektovao samo one elemente multidimenzionalne realnosti, koje se mogu pratiti racionalnom mišlju i uzročno-posledičnom logikom. Mi trenutno opažamo i živimo u prostoru kao racionalno strukturiranog isečka realnosti, ne realnosti samoj.

Tokom poslednja dva veka naša civilizacija se raširila po Zemlji, obilato koristeći resurse planete, ne vodeći računa o osnovama i multidimenzionalnoj realnosti života. Kao rezultat, danas se suočavamo sa opasnim ekološkim trendovima, kao što je globalno otoplajvanje i oapsnost od potpunog uništenja života na planeti.

Poziv za povratak Zemlji ukazuje na to da prostor, u kome trenutno živimo, predstavlja apstraktnu mentalnu strukturu, pre nego mesto, gde može da se živi holisitčko iskustvo zemaljske realnosti. Povratak Zemlji znači unutrašnje odvajanje od racionalno strukturiranog prostora Zemlje i otvaranje čovekove svesti i percepcije za različite dimenzije njegove prave ekosfere. Dođite i iznova upoznajte planetu!

Iznenađenje: u međuvremenu, Zemlja se menja!

Obratite pažnju! Razvijanje holističkog pristupa multidimenzionalnosti planete u kontekstu razmatranja gore izloženog podrazumeva pokretanje glavne promene unutar vladajućih struktura prostora. Mogu početi da se pomaljaju eteričke osnove novog, nikada ranije doživljenog prostora Zemlje. Na iznenađujući način, to je upravo ono, što je geomantijska percepcija oživela na kraju dekade. Na kraju dvadeetog veka osnovne promene u ljudskoj svesti ka holističkom svetu su postale toliko snažne, da je Gea, Duša Zemlje, počela da odgovara. Od rane 1997. moguće je opaziti drastične promene u planetarnoj prostornoj strukturi. Odvija se nikada ranije viđeni geomantijski fenomen. Pojavljuju se nove generacije prirodnjačkih duhovnjaka sa iznenađujuće otvorenim tipom svesti. Snažni talas prema transmutaciji i recikliranju destruktivnih moći i rigidnih obrazaca je stavljen u pogon.

Razmatrajući u većoj meri holistički pristup Zemlji, njenim različitim svetovima i njenim dimenzijama čovek može uspeti da stvori novu kulturu mira između Gee i čovečanstva. Ta nova kultura može biti stvorena stalnom saradnjom između dva glavna partnera zemaljske evolucije. Sa jedne strane Duša Zemlje kreira nove prostorne uslove, ispuštajući snažne impulse u pravcu promena egoističnih i racionalno ograničenih stanja bića kod milijardi ljudi širm sveta. Viša svrha je jasna - probuditi te milijarde za istinski smisao života, za njihov dublji identitet i istinsku suštinu planete našeg doma. Istovremeno, pojedinci i rupe, ulazeći u proces lične promene i radeći svesno na transmutaciji ograničavajućih socijalnih, političkih i ekonomskih obrazaca, omogućavaju Duši Zemlje da razvije novi planetarni kosmos, mnogo izbalansiraniji i sveobuhvatniji prostor realnosti, istinski Kosmos Zemlje - naš budući planetarni dom.

Marko Pogačnik, rođen 1944. u Kranju u Sloveniji, vajar i jedan od najcenjenijih geomanta danas, bavi se proučavanjem multidimenzionalnog prostora Zemlje i lečenjem Plave planete. Sredinom 80. je razvio "litopunkturu", metodu lečenja Zemlje, sličnu akupunkturi, tokom koje se u okruženju biraju mesta kosmičko-zemaljskih spojeva i tačke zračenja i markiraju se posebno oblikovanim obeliscima. Tako energizovana područja slično piramidama postaju energetska mesta, koja za Zemlju imaju sličan značaj kao i čakre za životnu silu čoveka. Autor brojnih knjiga o geomantiji, multidimenzionalnoj prirodi Zemlje i njenom isceljenju.

Povezani tekstovi:

Donji grad