Home
 
 
Poezija
Filozofija
Drevne
civilizacije
 
 
Muzika
Film
Umetnist
Ekologija
 
 
 
Urednik
 
 
 
 
 
Kabala
Tarot
Ji Đing
Feng Šui
 
 
Telema
Vika
Nju Ejdž
Reiki
 
 
 
Web master
 
Willow
 
     
 

POSVEĆENJE
 
Rudolf Štajner
prevod Aurelius

Posvećenje predstavlja najvišu stepenicu ezoterične obuke o kojem se u jednom tekstu mogu dati samo određeni nagoveštaji onoliko koliko bi mogli da budu razumljivi. Saznanja onoga što je izvan njega je teško razumeti. Ipak do puta može doći onaj ko je putem priprema, prosvetljenja i posvećenja stekao saznanja nižih tajni.

Znanje i moć koje čovek dobija posvećenjem su blagoslovi koje bi na drugačiji način mogao da stekne tek u veoma dalekoj budućnosti, posle mnogih inkarnacija, sasvim različitim sredstvima i u drugačijem vidu. Onaj ko je posvećen doživljava ono što bi inače doživeo znatno kasnije, i u potpuno drugačijim okolnostima.

Čovek može da stekne saznanja o tajnama postojanja onoliko koliko to odgovara nivou njegove zrelosti. Put ka višim stepenima saznanja obiluje preprekama isključivo iz ovog razloga. Niko ne bi trebalo da koristi vatreno oružje pre nego što stekne iskustvo koje omogućava da izbegne štetne posledice. Ako bi neko bez neophodnih preduslova bio posvećen nedostajalo bi mu odgovarajuće iskustvo koje bi stekao kroz buduće inkarnacije, sve dok mu tajne ne budu poznate u okviru njegovog normalnog razvoja. Zato se u okviru postupka posvećenja ova iskustva zamenjuju drugim. Tako su prva iskustva koja kandidat dobija u stvari zamena za iskustva koja bi stekao u budućnosti. Ona predstavljaju takozvane "testove" kroz koje mora da prođe. One su, u suštini, uobičajeni elementi duševnog života, kada se nastavljaju vežbe koje su opisane u prethodnim poglavljima i izvode na pravilan način.

Ovi testovi su često opisani u okultnoj literaturi, ali se, logično, takvim opisima stiču pogrešne predstave o njihovoj suštini. Ovo je zbog toga što osoba koja nije prošla faze pripreme i prosvetljenja neće ništa znati o njima, pa neće moći da ih pravilno opiše.

Sa određenim faktorima i karakteristikama viših svetova kandidat za prosvetljenje će se neizbežno sresti, ali će moći da ih vidi i čuje samo ako je počeo da opaža duhovne dimenzije boja, tonova...opisane u poglavljima o pripremi i prosvetljenju.

Prvi test sastoji se u sticanju realnijeg viđenja telesnih svojstava neživih stvari, biljaka, životinja i ljudi od onog koje ima prosečan čovek. Ovo ne predstavlja naučno saznavanje u smislu današnjeg značenja istog, jer nije reč o naučnom postupku već o posmatranju. Po pravilu kandidat za posvećenje se uči da uoči kako se stvari iz prirode i živa bića percepiraju duhovnim uhom i okom. Na neki način bića i stvari se razgolićuju pred posmatračem. Njihova svojstva nisu pojmljiva fizičkom oku i fizičkom uhu.

Prikrivena su od čulnog opažanja, kao da su iza nekakvog vela. Uklanjanje ovog vela za kandidata za posvećenje povezano je sa postupkom takozvanog "duhovnog sagorevanja". Zbog toga se ovaj prvi test naziva "vatrenim testom".

Za mnoge ljude svakodnevni život predstavlja manje više nesvestan proces povećenja vatrenim testovima. Ti ljudi imali su bogato iskustvo te vrste kojima su se njihovo samopouzdanje, hrabrost i upornost uvećavali na zdrav način, i preko kojeg su naučili da patnju, razočarenja i neuspehe podnesu sa velikodušnošću i pre svega spokojem i nesmanjenom snagom. Onaj ko je stekao ovakva iskustva često je posvećenik a da toga nije svestan, tako da mu je potrebno samo još malo da bi mu se otvorile duhovne uši i oči da bi stekao dar vidovitosti. Neophodno je razumeti da vatrena probe nema za cilj zadovoljavanje kandidatove radoznalosti. U stvari on stiče saznanja koja su drugima nepoznata. Ali, ovakava saznanja nisu sama sebi cilj, već predstavljaju sredstvo za postizanje cilja. Cilj do kojeg se stiže putem saznanja viših svetova sastoji se u sticanju većeg i stvarnog samopouzdanja, hrabrosti, kao i velikodušnosti i istrajnosti, različitih od kvaliteta koji se stiču u nižim sferama.

Posle vatrene probe kandidat ima mogućnost da odustane. On može da, ojačan u duševnom i telesnom smislu, nastavi svoj uobičajeni život da bi u nekoj od narednih inkarnacija nastavio sa posvećenjem. On će tada u sadašnjoj inkarnaciji postati korisniji član društvene zajednice nego što je bio ranije. U bilo kakvoj situaciji će se ispoljiti njegova povećana čvrstina, obzirnost, blagotvoran uticaj na bližnje i njegova odlučnost.

Ako po završetku vatrenog testa kandidat odluči da nastavi sa ezoteričnom obukom on će obavezno biti upućen u specifično pismo koje je uobičajeni element njegove obuke. Ovo pismo otkriva suštinu ezoteričnih učenja, jer se skriveni (okultni) sadržaj stvari ne može neposredno iskazati rečima uobičajenog jezika, ni uobičajenim načinom pisanja. Oni koje su podučavali posvećenici prevode koliko je to moguće okultna učenja na obični jezik. Okultno pismo otkriva se kad duša razvije umeće duhovnog opažanja, koje je trajno zabeleženo u duhovnom svetu. Ovo pismo se ne može naučiti onako kako se uči neko veštačko pismo. Kandidat koji na pravilan način sazreva ka vidovitim spoznajama tokom ovog procesa stiče duševnu sposobnost moć koja ga podstiče na tumačenje događaja i bića iz duhovnog sveta, kao što bi dešifrovao znake nekog pisma. Ova moć uz koju su iskustva odgovarajućeg testa mogu se možda probuditi u duši spontano, sa duhovnim napretkom. Cilj će, s druge strane, biti postignut mnogo sigurnije ako se slede uputstva iskusnog istraživača koji poseduje umeće tumačenja duhovnog pisma.

Znaci okultnog pisma ne biraju se proizvoljno već odgovaraju određenim snagama koje deluju u svetu. Putem ovih znakova uči se jezik stvari. Kandidat ubrzo razume da znaci koje upoznaje odgovaraju oblicima, bojava, tonovima i svemu što je naučio da opaža u fazi pripreme i prosvetljenja. On shvata da je sve što je naučio bila tek da natuca, dok sada počinje da čita u višem svetu. Otkrivaju mu se posebni oblici, zvuci i boje koji kao da nekako obrazuju veliku, povezanu celinu. On upoznaje jezik simbola viših svetova. Do sada nije mogao da bude siguran da li je video stvari na pravi način. Sada je najzad moguća sistematska komunikacija i razumevanje između kandidata i posvećenog u sferi viših saznanja. Jer, bez obzira kakva je veza između posvećenika i neke druge osobe u dnevnom životu, posvećenik može viša saznanja preneti u njihovom neposrednom vidu isključivo opisanim jezikom znakova.

Preko ovog jezika okultni učenik upoznaje i izvesna pravila postupanja i određene dužnosti o kojima nije imao nikakva saznanja. Po upoznavanju ovih pravila, njegovi postupci imaće poseban značenje kakvo nemaju postupci neposvećenih. Nagoveštaji takvih postupaka razumljivi su na osnovu okultnog pisma.

Međutim neophodno je razumeti da ima ljudi koji nesvesno postupaju na takav način, iako nisu prošli ezoteričnu obuku. Takvi "pomagači čovečanstva" vode živote koji su ispunjeni blagoslovom i dobrim delima. Iz razloga koji nisu predmet ovog razmatranja oni su obdareni kvalitetima koji deluju neprirodno. Jedina razlika između njih i okultnih učenika je što učenici postupaju svesno, sa potpunim uvidom u stanje stvari. Obukom učenik stiče kvalitete kojima su drugi podareni delovanjem viših faktora, radi opšte dobrobiti. Oni koji su blagosloveni božjom naklonošću zaslužuju iskreno poštovanje; ali iz njihovog primera ne treba izvoditi zaključak o suvišnosti okultne obuke.

Kada student nauči jezik znakova za njega počinje naredni "test" kroz koji pokaže da li ima sposobnost da se kroz više svetove kreće slobodno i sigurno. U dnevnom životu spoljašnji faktori podstiču čovekove aktivnosti. On se bavi nekim poslom zbog spoljašnjih okolnosti koje nameću određene dužnosti. Nije neophodno napomenuti da učenik ne sme da zanemaruje nijednu dužnost iz svakodnevnog života zbog boravka u višim sferama. Ni jedna obaveza u višim svetovima ne oslobađa ga ni od nijedne obaveze iz običnog života. Otac će biti dobar otac porodice, isto tako majka dobra majka, takođe se ni službenik ili vojnik neće udaljiti od svojih dužnosti ako postanu studenti okultne nauke. Naprotiv, svi kvaliteti koji čoveka čine uspešnim u životu kod okultnog studenta se uvećavaju do razmera nepojmljivih za neposvećene. Iako studentu ovo uvećanje deluje kao nešto normalno, to je posledica toga što on nije uvek u stanju da pravilno rasuđuje o posvećenju. Ono što posvećenje donosi nije uvek uočljivo okultnom studentu. Ali, ipak,ovo važi samo samo u posebnim slučajevima.

Za osobu koja je dostigla nivo posvećenja rezervisane su dužnosti za koje nema postoje spoljašnjih podsticaja. Na akciju ga neće pokrenuti spoljašnje okolnosti već samo pravila postupanja koja su mu saopštena putem skrivenog pisma. Ovim, drugim "testom" on sada treba da pokaže da,vođen ovim pravilima, postupa sa jednakom pouzdanošću i čvrstinom kao službenik koji obavlja poverene dužnosti. U tom cilju student će se u toku obuke suočiti sa precizno definisanim zadatkom. On će biti u prilici da izvši određenu radnju koja je posledica opažanja do kojih je došao na osnovu znanja koje je stekao u fazi pripreme i prosvetljenja. On treba da razume šta treba da učini razumevanjem simbola okultnog pisma. Ako razume svoju dužnost i postupi na odgovarajući način, sa uspehom je prošao probu. Njegov uspeh uočljiv je iz promena koje nastaju u oblicima, bojama i zvucima kao posledica njegovog dejstva, a koje on uočava duhovnim čulima. U nastavku obuke dobija precizne naznake o obliku promena koje su posledica izvršenih radnji i treba da zna kako i zašto je uzrokovao promene. Ova test poznata je kao "vodeni test", jer na kandidata ne deluju nikakvi spoljašnji faktori, kao što ih nema kod kretanja kroz vodu bez dodirivanja dna. Postupak se ponavlja sve dok kandidat ne postigne apsolutnu sigurnost u ovakvim uslovima.

I ovom probom stiču se određeni kvaliteti. Na osnovu iskustava koje stiče u višim svetovima kandidat za kratko vreme stiče kvalitete koje bi inače stekao posle mnogo inkarnacija.Važno je da kandidat treba da uzrokuje zadate promene samo na osnovu saznanja koje dobija tumačenjem okultnog pisma. Ukoliko bi na njegove postupke uticale lične želje, stavovi i slično, ili ako bi i za trenutak zanemario zakone koje je spoznao, radi nametanja svoje volje, rezultat bi bio potpuno drugačiji od onog koji se očekuje. U ovom pogledu kandidat ima veliki broj prilika da razvije samokontrolu. A to je i najvažnije. I u ovom slučaju će ljudima koje je život pre posvećenja naveo da steknu kvalitet samokontrole biti lakše da uspešno polože ovaj test. Svako ko je stekao sposobnost da da prednost višim idealima u odnosu na lične afinitete, ko je sposoban da uvek izvršava dužnost i kad ga njegove sklonosti i želje odvaraćaju od toga-predstavlja u svakodnevnom životu nesvesnog posvećenika, pa će mu samo malo truda biti potrebno da uspe na ovom testu. Zaista se mora napomenuti i da je izvestan vid posvećenosti nesvesno stečen u životu neophodan za uspeh na drugoj probi. Jer, kao što je mnogim ljudima koji nisu naučili da pravilno dišu u detinjstvu teško da isprave ovaj nedostatak u zrelom dobu, isto tako veoma je teško razviti neophodni kvalitet samokontrole u tranutku usmerenja na više svetove, ako izvestan stepen samokontrole nije prethodno stečen u svakodnevnom životu. Stvari iz fizičkog univerzuma nisu promenljive, bez obzira na naše želje, strasti i sklonosti. Međutim u višim sferama naše želje, strasti i sklonosti imaju realan efekat na stvari. Ako želimo da izazovemo određeni efekat u ovim sferama moramo da savršeno vladamo sobom, da sledimo isključivo ispravne principe, i ne smemo biti podložni nikakvoj samovolji.

Na ovom stepenu posvećenja od značaja je sposobnost čoveka da potpuno zdravo i sugurno rasuđuje. Postizanju ovog kvaliteta neophodno je posvetiti pažnju na svim prethodnim stupnjevima obuke, a ona predstavlja kriterijum za procenu spremnosti kandidata za istinski put saznanja. Dalji napredak moguć je isključivo ukoliko je on u stanju da razlikuje iluzije, isprazne slike iz mašte, praznoverje i svaki oblik opsena, od stvarnosti. U početku ovo je teže u višim nego u nižim sferama postojanja. Tu se kandidat mora osloboditi svih predrasuda, svakog ubeđenja kojima je sklon, a jedini putokaz mora biti istina. Neophodna je potpuna spremnost odbacivanja svake ideje, mišljenja ili sklonosti, kada to iziskuje logično razmišljanje. U višim sferama izvesnost se postiže isključivo bespoštednim odnosom prema sopstvenom mišljenju.

Ljudi koji su skloni fantaziranju i sujeverju ne mogu da napreduju na putu sticanju okultnog znanja. To znanje je dragoceno blago koje okultni student treba da stekne. U višim svetovima on se oslobađa svih sumnji koji mu se otkkrivaju sa svim svojim zakonima. Ali on neće moći da dopre do njih sve dok je obmanut svojim iluzijama. Veoma je loše kada se sa razumom mešaju mašta i predrasude. Sanjari i fantaste jednako su nepodobni za sticanje oklutnog znanja kao oni skloni praznoverju. Naglašavanje toga ne predstavlja nikakvo preterivanje, jer najveće prepreke na putu okultnog znanja su fantaziranje, sanjarenja i praznoverje. Ipak ne treba zaključiti da okultni student treba da izgubi poetski osećaje i egzaltaciju, zbog poruke "Moraš da napustiš sve predrasude", koja je ispisana pred vratima koja vode ka drugom testu, ili zbog poruke pred vratima prvog testa "Bez zdravog razuma svi postupci su uzaludni".

Ukoliko kandidat na ovaj način napreduje u potrebnoj meri očekuje ga treći test. On je sada u situaciji da nema utisak o cilju. Sve je prepušteno isključivo njemu. Nalazi se u poziciji da nema faktora koji ga podstiču na akciju. Sam treba da pronađe put. Nema osoba ni stvari koje bi ga pokrenule. Niko mu ne pruža snagu koja mu je potrebna, jer treba da je pronađe u sebi. Ukoliko je ne pronađe vratiće se na mesto na kojem je ranije bio. Neophodno je napomenuti da su retki oni koji su uspešno prešli prethodne testove, a da nisu uspeli da pronađu potrebnu snagu na ovom. Kandidati ili ranije odustanu, ili izdrže i na ovom stepenu. Sve što se traži je da kandidat bude u stanju da se efikasno izbori sa samim sobom, jer sada mora da pronađe svoje istinsko"više ja". On mora imati refleks da u svim slučajevima sluša nadahnuće duha. Neće imati vremena za sumnju i oklevanje. Svako kašnjenje pokazaju da još uvek nije spreman. Mora da bude odlučan da prevaziđe sve što ga ometa u osluškivanju duhovnog glasa. Sada prestaju da deluju svi faktori koji ga podstiču na akciju, čak i faktori koji su od uticaja na razmišljanje, na koje je do sada navikao. Opet kako ne bi izgubio moć delovanja čovek ne sme da bude izgubljen, mora da u sopstvenom biću pronađe pouzdan oslonac. Niko ko je u poziciji čitanja ovih istina, ne bi trebalo da dovede u pitanje ispravnost ideje o oslanjanju na sebe, jer uspeh na ovom testu uzrokuje osećaj neizmernog blaženstva.

Za mnoge ljude na ovom stadijumu svakodnevni život u ništa manjoj meri predstavlja okultnu obuku. Za one koji su postigli sposobnost da bez oklevanja i kolebanja brzo donose odluke, u momentima kada su suočeni sa iznenada poverenim zadacima, sam život je ovakva obuka. Onaj ko je spreman na akciju u kritičnom trenutku, kada bi nekoliko sekundi kolebanja uzrokovalo nevolju i ko je trajno stekao sposobnost brzog donošenja odluka nesvesno je postao spreman za treći test. Jer treći test podrazumeva potpuno prisustvo duha. Ovaj test je u okultnim studijama poznata kao "vazdušni test", jer na njemu kandidat ne može da osloni na čvrsto tle spoljašnjih faktora, kao ni na ono što predstavlja uticaj oblika, zvukova i boja, koje je spoznao u pripremi i prosvetljenju, već samo na sebe.

Ako student položi sa uspehom ovaj test on ima pravo da uđe u "hram više mudrosti". O tome se ne može saznati više od običnih pretpostavki. Ono na čemu se insistira je polaganje "zakletve" kojom se okultni student obavezuje da neće "odati" ništa od saznanja koje stekne tokom okultne obuke. Pri tome izrazi "zakletva" i "odati" ne odražavaju na adekvatan način ovu situaciju i mogu uzrokovati nerazumevanje. Jer ne radi se o "zakletvi" u pravom smislu reči, već je, u stvari, reč o o iskustvenom osećaju na ovom stadijumu razvoja. Kandidat stiče razumevanje kako treba da primenjuje okultno znanje da bi ga stavio u službu čovečanstva i počinje da razume svet. Nije toliko bitno da se pridržava viših istina, već pre svega da ih prenosi na odgovarajući način i sa potrebnim strpljenjem. Potpuno drugo je pitanje učenja o tome o čemu treba da "ćuti". On stiče ovu sposobnost u pogledu tema o kojima je imao običaj da govori, a posebno u pogledu načina na koji je to činio. Loš posvećenik je onaj ko ne stavlja sva tajna znanja u službu čovečanstva onoliko i onako kako je to moguće uraditi. Više tajne svakako nisu pogodne za isprazne priče, a onome ko je stigao do ovog nivoa nije zabranjeno da govori o bilo čemu. Ne postoje osobe ili bića koje bi ga obavezale na zakletvu ćutanja. Radi se o njegovoj ličnoj odgovornosti. Obukom on stiče umeće da samostalno razume šta treba da radi. "Zakletva" tako predstavlja samo preuzimanje odgovornosti za to.

Kandidat koji je osposobljen za ovde opisana iskustva dobija ono što se simbolički zove "eliksir zaborava". To znači da je u stanju da postupa neopterećen nižim memorijama. To je neophodna sposobnost posvećenika koji u svakom trenutku treba da ima oslonac u sadašnjosti. Neophodno je da bude u stanju da ukloni veo sećanja koji ga u svakom momentu okružuje. Ukoliko ne sudimo o nečemu šta se događa na osnovu onoga što se juče dogodilo izlažemo se brojnim nevoljama. To ne znači da treba da odbacimo iskustva koja smo u životu stekli. Njih treba stalno imati na umu. Ali posvećenik ima sposobnost ispravnog rasuđivanja o svakom novom iskustvu, tako da to iskustvo deluje na njega neometano prošlim događajima. Neophodno je biti spreman na nova saznanja koje može doneti svako novo isustvo. Ukoliko o njima rasuđujemo prema starim gledištima izlažemo se grešci. Sećanje na događaje iz prošlosti biće od najveće koristi tako što će omogućiti da steknemo nova iskustva. Bez prethodnih možemo biti slepi za neke bitne osobenosti stvari i bića sa kojima se srećemo. Ali iskustva treba da omoguće razumevanje novih, bez ograničavanja starim shvatanjima. U ovom smislu posvećenik stiče odgovarajuće sposobnosti. Time mu se otkriva puno toga što ostalima ostaje skriveno.

Drugi "eliksir" koji dobija je "eliksir sećanja". Zahvaljujući njemu posvećenik stiče umeće da mu u duši neprestano budu prisutne tajne viših sfera. Obično sećanje nije dovoljno za to. Neophodno je potpuno sjedinjenje sa ovim istinama. Nije dovoljno puko saznanje, podrazumeva se da je neophodno da ih primenjuju u praksi, na jednak način kao što jede ili pije. One treba da budu redovna praksa, navika i sklonost posvećenika. Ne treba na uobičajeni način razmišljati o njima, već je obavezno da ih čovek izražava na način na koji životne snage struje organizmom. Posvećenik će se tako neprestano uzdizati u duhovnom pogledu, sve do nivoa koji je adekvatan nivou do kojeg je priroda dovela njegovo fizičko telo.

 

  Odlomak iz knjige: Knowledge of Higher Worlds and Its Attainment
   
 

O Rudolfu Štajneru

Katalog knjiga Antroposofskog kulturnog centra