Povod za obradu teme Parsifal je bila slika čuvenog slikara Paje Jovanovića, koja se sasvim neočekivano i iznenada pojavila u Narodnom muzeju u Beogradu i data je dobrom voljom jednog privatnog kolekcionara u cilju da se široka javnost upozna s tom slikom.

Ta tema je pokrenuta na Mejl Platformi s namerom da se u tu priču uključe i korisnici Mejl Platforme.

"Delo "Parsifal" velikog srpskog slikara Paje Jovanovića, nastalo pre jednog veka, i tek odnedavno je poznato stručnoj javnosti, a predstavljeno je 6. juna 2019 u Atrijumu Narodnog muzeja.

Slika predstavlja Parsifala, junaka engleske legende o Okruglom stolu kralja Artura i Svetom gralu, jednog od najznačajnijih evropskih mitova koji kroz dela Ešenbaha, a kasnije Vagnera i mnogih drugih, i danas opčinjava svojom poetskom snagom i mistično-melanholičnom vizijom sveta."

Tako se komentariše u javnosti PARSIFAL, čija je slika prikazana u prilogu ove Mejl Platforme. Ovo je tema koju mi na našoj Mejl Platformi do danas nismo obrađivali, iako je ta tema, koliko ja znam obrađivana na nekim Seminarima i predavanjima za studente Waldorf pedagogije. Niko od korisnika Mejl Platforme nam nije poslao ni jedno takvo predavanje niti zapis o Parsifalu. Nadamo se da će ova slika velikog slikara Paje Jovanovića da pokrene korisnike Mejl Platforme koji o toj temi znaju nešto više da nam pošalju svoje tekstove.

Rudolf Štajner je tu temu na više mesta obrađivao. Znamo li nešto iz bajke o Parsifalu? Kako je Parsifal došao do svetoga Grala? Ali, gde je ta posuda svetog Grala? kako se može naći?Šta je to što je Rudolf Štajner objavio, a što se ne navodi u bajci o Parsifalu? Šta je to što vodi do tajne o Gralu?

U GA 149, Hristos i Duhovni svet, O traženju Grala , AKC, Beograd, u predavanjima koja su održana od 28.12.1913 do 02.02.. 1914 u Lajpcigu, Rudolf Štajner je o ovoj temi izložio sledeće:

Kada pratite moja razna izlaganja u knjigama i ciklusima, naći ćete da naročito u starijim delovima tih izlaganja, u ono što najmanje zadovoljava, spada ono što sam kazao u vezi s imenom svetog Grala. Ne kao da bih nešto kazao što se ne bi moglo održati, ali upravo kada sam to iznosio osećao sam se nezadovoljan. Ja sam morao da dam a što se sigurno može dati; jer često kada sam onu struju o kojoj sam sada govorio (to je struja Hristovog impulsa koja teče dalje u dubljim osnovama duše evropskih ljudi i deluje - deluje najpre kao okultna činjenica, primedba urednika) tražio u njenom daljem toku, kada sam tražio dalji okultni hrišćanski razvitak Zapada, tada mi je dolazila pred dušu opomena:

Hacker Arthur-Percival with the Grail Cup

Znamo da je Parsifala rodila njegova majka Herzebide pošto je otac otišao, i da ga je majka rodila sasvim naročito pod velikim bolovima i snolikim priviđenjima; znamo da je zatim htela da ga sačuva od viteških borbi i viteške vrline, da je svoje posede dala u zakup i da se povukla u samoću; htela je da vaspita dete tako da ostane daleko od onoga što je dakako živelo u njemu; da dete ne bude izloženo opasnostima kojima je otac bio izložen. Dete je počelo rano da gleda na sve divno u prirodi, i uglavnom kroz majčino vaspitanje nije saznalo ništa drugo već da postoji Bog. - Zatim je težilo da služi Bogu. Ali ono nije ništa znalo o Bogu; i kada je dete jednom susrelo vitezove, smatralo je te vitezove bogom i kleklo je pred njima. Kada je dete zatim poverilo majci da je videlo vitezove i da bi i samo htelo da bude vitez, obukla mu majka ludačko odelo i pustila ga u svet. Dete odlazi u svet, ima doživljaje, a majka mu kasnije umire slomljena srca zbog nestanka sina koji je nikako nije ni pozdravio otišavši da se posvetu viteštvu. Na raznim putovanjima doživeo je razno o viteštvu i vrlini viteza, odlikovao se, i došao do grada Grala.

Drugom prilikom pomenuo sam da kod Hristijan de Troja nalazimo literalno još bolje prikazan Parsifalov dolazak do grada Grala; tu se opisuje da je Parsifal posle dugih lutanja došao u jedan usamljeni kraj gde prvo nalazi dva čoveka: jedan vozi čun na vesla, drugi iz čuna lovi ribu. Pitajući te ljude oni ga upute na ribarskog kralja, i u dvorcu Grala on dođe pred ribarskog kralja. Zatim dalje, ribarski kralj koji je već stariji čovek, pa je oslabio i zato leži na postelji za počinak, u razgovoru preda mu mač koji je bio poklon njegove nećake. Zatim se u dvorani pojavi prvo jedan paž noseći jedno koplje koje krvari - krv se sliva do na ruku paža - zatim se pojavi jedna devica s svetim Gralom koji je kao neka vrsta posude. Ali takav sjaj sija iz onoga što je u Gralu da se sva svetlila u dvorani osvetljavaju iz svetog Grala, kao što sunce i mesec osvetljavaju zvezde. A zatim doznajemo da je u svetome Gralu ono od čega se hrani stari otac ribarskog kralja koji se nalazi u jednoj naročitoj prostoriji. Njemu nije ništa potrebno od onoga što se pri ručku tako obilno iznosi pred ribarskog kralja a i Parsifala. Ovi se hrane zemaljskim životnim namirnicama. Ali svaki put kada se iznese novo jelo, odnosi se sveti Gral u sobu oca ribarskog kralja koji je star i koji dobija hranu samo od onoga što je u Gralu. Parsifalu je na putu dotle objasnio Gurnemanc da ne bi trebalo da mnogo pita, da ne pita zašto koplje krvavi, da ne pita šta znači posuda Grala - ime on naravno nije znao. Zatim je on - kako to stoji kod Hristijana de Troja - zamolio da prenoći, i to u istoj prostoriji u kojoj se sve to dogodilo. Nameravao je da pita narednog jutra; ali ujutru je bio prazan ceo dvorac; niko nije bio tu. Dozivao je da se neko javi. Nikoga nije bilo. On se obuče sam. Samo je njegov konj bio dole spreman. Verovao je da je društvo odjahalo u lov i hteo je da na konju pođe za njima da bi pitao o čudu Grala. Ali kada je jahao preko pokretnog mosta, podigao se most tako brzo uvis da je konj morao da skoči da bi se spasao od pada u šanac oko dvorca. I nije našao nikoga od društva koga je bio zatekao prethodnog dana u dvorcu.

Zatim, pripoveda Hristijan de Troj da Parsifal jaše dalje i u usamljenoj šumi nalazi ženu s čovekom u krilu koga oplakuje. Prema Hristijanu de Troju ona je prva koja je objasnila Parsifalu da je trebalo da pita, da je zato i bio došao da bi doživeo delovanje svoga pitanja o velikim tajnama na koje je naišao. Zatim je još doživeo mnoga lutanja. Zatim je baš na Veliki petak stigao do jednog isposnika po imenu Trevericent; on mu je objasnio da je onako prošao zato što nije pitao o čudima u dvorcu, a čime bi bio pomogao da dođe kao do nekog spasenja ribarskog kralja. Zatim mu je dao razne pouke.

Blason Perceval.svg Percival's attributed arms

Dakle, gde je sveti Gral koji se danas mora nalaziti da na njemu stoji ime Parsifala? Gde ga je moguće naći? No, vidite, u toku moga ispitivanja pokazalo mi se da se on mora tražiti u zvezdanom pismu - na prvom mestu ime. A zatim mi se pokazalo jednoga dana - koga moram smatrati naročito značajnim za mene - gde se može naći zlatnosjajna posuda u svojoj realnosti; pre svega tako da nas ona - tamo gde se izražava u svome simbolu zvezdanog pisma - vodi do tajne o Gralu. A tada sam u zvezdanom pismu video ono što svako može da vidi - samo što on najpre ne nalazi tajnu stvari. Jednog dana sinulo mi je kad sam vidovito pratio zlatnosjajni mesečev srp kako se on na nebu pojavio tako da je tamni mesec u njemu bio slabo vidljiv kao neki veliki kolut. tako da se vidi spoljašnje fizički zlatnosjajni mesec, i u njemu velika hostija - tamni kolut - to što se ne vidi u mesecu kada se samo površno gleda, što vidimo kada tačnije gledamo! Jer tada vidimo tamni kolut i u čudesnim slovima okultnog pisma na mesečevom srpu - ime Parsifala! To je bilo pre svega zvezdano pismo. Jer u stvari, gledano u pravoj svetlosti, pokazuje to čitanje zvezdanog pisma za naše srce i našu dušu nešto - nešto - mada možda još ne sve - o tajni Parsifala, o tajni svetoga Grala. Šta bih vam o tome još mogao ukratko nagovestiti, pokušaću da kažem sutra.

Jučer sam pokušao da to što sam imao da iznesem o Misteriju Grala, i ono što je s tim u vezi izložim tako da bude očigledno kako se postepeno otkrivaju stvari duši koja traži.

Ukazao sam na to da se u zlatnosjajnom mesečevom srpu na nebu iz koga se izdiže tamni deo ostalog meseca, od koga je kao omeđen zlatnosjajni srp, da se tu u okultnom pismu pokazuje ime Parsifal.

Pre nego što u našem razmatranju pođemo dalje i pokušamo da interpretiramo tu figuru na nebu, moram da upozorim na jedan važan zakon, na jednu važnu činjenicu.

Zlatnosjajni mesečev srp nastaje na taj način što fizički sunčevi zraci padaju na mesec. Zato što sunce odavde sija, obasjava ono mesec na ovoj strani, i osvetljeni deo se pojavljuje kao zlatnosjajna posuda. U njoj počiva tamna hostija. Fizički, neosvetljeni deo, deo koji je ostao taman, kamo ne prolaze sunčevi zraci, a duhovno još nešto drugo. Kada sunčevi zraci padaju na jedan deo meseca i zlatnosjajno se odbijaju, ipak nešto prolazi kroz fizičku materiju. Ono što prolazi to je ono duhovno što živi u sunčevim zracima. Duhovna snaga Sunca prolazi skroz - a time što se zadržava snagom Meseca, vidimo u stvari duhovnu snagu Sunca, u tome što počiva u zlatnoj posudi. Tako da možemo da kažemo: u tamnoj strani meseca vidimo duhovnu snagu Sunca. U zlatnosjajnom delu, u delu koji je posuda, vidimo fizičku snagu Sunca, koja se kao snaga zraka odbija. Dakle, kada gledamo sunce, duh Sunca počiva u posudi.