- U veštičarstvo ste inicirani 1964. kada ste imali samo 16 godina. Možete li nam reći nešto više o razdoblju pre toga? O svom detinjstvu? Jeste li imali neke posebne parapsihološke sposobnosti i kako je vaša porodica na to reagovala?

Veliki uticaj na moja duhovna gledišta imalo je školovanje unutar ženskih samostana, posebno na sklonost ka ceremonijalnim ritualima. Najdraži ritual oduvek mi je bio ritual blagosljanja. Smatram da taj ritual ima sličnosti sa prehrišćanskom , verojatno egipatskom procesijom Bogu Sunca. Baza rimokatoličkog rituala/verovanja je transmisija hleba i vina u Boga, i to je jedan izvanredan i poseban čin koji nepobitno pomaže magičnoj praksi da ostane privlačna. Moje je detinjstvo blagoslovila majka umetnica i njezini očaravajući prijatelji. Međutim nisu svi majčini saradnici bili prijateljski nastrojeni prema deci. Ja sam bila nespretna, smetena devojčica i teško sam komunicirala sa drugima. Mogla sam da vidim auru koja bi mi rekla istinu o kontradiktornom značenju reči koje su obilato izlazile iz usta ljudi koji su se pretvarali da imaju dobre namere. Ovom želim da kažem da pojedinci koji su tražili duhovni napredak i uživljavali se u tu ulogu, nisu činili ništa više od razgovora o tome. Kada se dolazilo do stavljanja duhovnosti/dobrote u ovozemaljsku praksu činilo se da su izgubili mogućnost korištenja mentalnog kapaciteta i svojih ruku. Pretpostavljam da je sudbina pred mene postavila ovu poduku i primer čemu ne bi trebalo težiti.

- Kako ste se osećali nakon inicijacije? Možete li nam reći koliko čin inicijacije može biti dramatičan i što se zapravo dešava tokom čina?

Inicijacija u misteriju veštičarstva za mene je bila posebno, nadprosečno iskustvo. Odjednom sam primila sva tri inicijacijska stupena. Osećala sam se sjajno i imala sam tako puno pitanja o samom ritualu. U posljednjih četrdesetak godina imala sam prilike da se osvedočim o dejstvu inicijacije na druge. Uprkos mnogim sličnostima niko inicijaciju ne doživljava na jednak način. Inicijacija je simbolično odnosi na smrt i ponovno rodjenje. Smrt starih unapred postavljenih ideja koje umiru i postaju deo prošlosti, bez svesnosti koju inicijacija budi. Svaki inicijat je drugačiji i inicijaciju doživljava na individualan način. Postoji puno pisanih izvora koji govore o efektima inicijacije. Inicijacija ne može biti poništena.

- S obzirom na Vaše iskustvo, kako je inicijacija uticala na pojedince koji su kroz nju prošli? Da li su inicijacijom postali snažnije, potpunije osobe, svesnije vibracija svijeta?

Da inicijacija omogućava duhovnu promenu, koja može nastupiti istinskim pozivom, praksom i delovanjem inicijata.

- Da Vas citiram: "Smatram da Umeće nije za decu. Doista mislim da nije. Imala sam priliku i previše puta vidjeti odrasle ljude uznemirene nakon ulaska u svet vještičarstva." Možete li mi dati primer takvog iskustva i praktični savet oko stvari koje bi trebalo izbegavati?

Deo prakse u veštičarstvu jeste izvođenje rituala sa svesnom namerom i željom da se iskuse neobična stanja i realnosti bića. Inicijacija u veštičarstvo nije za svakoga i ne bi se smela olako shvatiti. Smatram da je krajnje neodgovorno u magične rituale uključiti decu ili labilne osobe. Međutim svi imaju pravo sudelovati u sezonskim slavljima i veselim potvrdjivanjima Drevnih Božanstava.

- Inicirani ste u egipatske misterije. Možete li nam o tome nešto više reći? Ako su naše informacije točne, upoznali ste Alexa Sandersa još kao dete, te ste ga ponovo sreli kad Vam je bilo 14. Alex se doima kao vrlo harizmatična osoba, i bilo bi vrlo zanimljivo čuti kakav je dojam Alex ostavio na Vas?

U egipatske misterije inicirana sam vrlo mlada. To sam iskustvo odlučila opisati u autobiografiji "Fire Child" - "Dete vatre". Alex je bio redoviti gost u kući mojih roditelja kad sam bila dete. Godine 1945. moja majka i Alex su zajedno radili u farmaceutskoj kompaniji gde su postali dobri prijatelji. Moj otac, nasilan čovjek, nije voleo Alexa i redovno ga je oslovljavao sa "taj jadni slabić", što je rezultovalo smanjenjem Alexovih poseta. Nakon očeve smrti majka je ponovo pozvala Alexa, koji je bio veštac, na jednu od svojih nedeljnih večernjih sedeljki. U običnom se društvu, van bajki, retko govorilo o vešticama bila sam više nego uplašena. Zamišljala sam ga kao ružnog, grbavog muškarca s bradavicama, a ni šiljati šešir me ne bi iznenadio. Bio je srednje visine, malo je ćelavio i imao je tople smeđe oči; u 35-oj Alex Sanders učinio mi se drevnim. Alex se pokazao kao šarmantna, prizemljena i vrlo produhovljena osoba. Svetac i ujedno veštac. Praktikovao je meditaciju, isceljivanje i bavio se humanitarnim radom, posebno sa slepima. Alex je bio harizmatik; čaroban čovek koji je uticao na ljude. Njegov humor, velikodušnost, duhovnost i toplina bili su izuzetni; što je često izazivalo zavist i predrasude među njegovim suparnicima. Njegova je pronicljivost bila neverovatna, a isceliteljske sposobnosti vredne poštovanja. Alex je uživao publicitet, iako je bio vrlo rezervisana i sramežljiva osoba. Alex je bio tipični mag i bio je vrlo skroman po pitanju vlastitih želja.

- S Alexom imate dvoje dece, Maju i Viktora, da li se i oni takođe bave veštičarstvom?

Ni Viktor ni Maja nisu imali želju da pristupe veštičarstvu. Maya je uspešna poslovna žena, a Viktor radi u svetu muzike. Oboje su proučavali duhovne pravce i sa tim u skladu i žive.

- Možete li nam reči osnovnu razliku između Gardnerove i Alexandrijske wicce? Što mislite o ceremonijalnoj magiji?

U pravom smislu riječi uživala sam u ceremonijalnoj magiji. Jednako sam uživala u radu sa prirodnom magijom i vještičarstvom . Uvijek sam poticala studente da uče o raznim magičnim sistemima. Nije neophodno ni preporučljivo kombinirati magične sisteme. Razlika između Aleksandrijskog i Gardnerovog vještičarstva je velika. Svaka grupa razvija individualne izraze i tehnike rituala i magije, međutim osnovni sigurnosni ključ i okultni zakoni odnose se na sav okultni rad.

- Da li još uvek imate koven? Da li još uvek podučavate ljude veštičarstvu?

Tokom više godine radila sam sa Starešinama Umeća iz raznih tradicija. Ritualna praksa u veštičarstvu donosi ispunjenje i neizmernu radost za sve nas. Mi delimo svoje znanje i prenosimo ga učiteljima koji rade u otvorenim i tajnim krugovima Boginje. Ljudi s kojima radim stari su 50 ili više godina, neki od njih pomalo mrzovoljni uskoro su se u potpunosti stopili s misterijem kroz humor koji je neizbježan kad se koven susreće u ljubavi i poverenju.

- Koliko su žive legende o drevnim bogovima i duhovima prirode na području gde sada živite? Jeste li imali kakvo zanimljivo iskustvo te vrste nakon preseljenja iz Londona?

Snowdonia je doista magična zemlja prepuna legendi. Više godina radila sam s vešticama s područja Welsa. Svaki je krug bez obzira na mesto fascinantan. Sada radim sa potocima, jezerima i stienama, od kojih svaki ima svoj duh ili ime koje je stari Wels poznavao. Jednom kad sam radila na jezeru sredinom noći za vreme punog meseca, ugledala sam potpunog stranca koji je povikao da je jezero u blizini "jezero Majke". Znanje uvek dolazi onima koji žele znati.

- Možete li nam reći zašto je naslov Vaše autobiografije "Fire Child" - "Dete vatre"? Koji su bili Vaši dojmovi za vrijeme promocije i da li je atmosfera bila magična? Da li su među posetiteljima bili samo wiccani i pagani ili su događaju prisustvovala i druga nevidljiva bića?

Prošle godine 2007. u Americi, srela sam mnogo iskrenih sveštenice i sveštenika koji su želeli znati prošlost Alexa i mene. Nisu se bojali postavljati najdelikatnija pitanja. Shvatila sam da oni imaju pravo znati i da imam odgovornost obznaniti svoj pogled na događanja. Pre toga kontaktiralo me nekoliko velikih izdavačkih kuća, međutim želela sam izdavača koji će razumeti da neću prodati dušu sklapanjem ugovora. Mogg Morgan je bio savršeni izdavač, hrabar, ljubazan i čvrst. Knjigu sam nazvala 'Dancing with Destiny'. Mogg, čovek kojeg sam zamolila da knjigu objavi, predložio je drugi naslov za knjigu, 'Fire Child'.Ovaj je naslov imao smisla s obzirom da je većina mojih magičnih iskustva imala veze sa elementom vatre. Promocija je bila zabavni događaj sa odličnom, veselom atmosferom. Utiske koje sam iznela na web-stranici takođe su bili puni šala. U osnovi, posetitelji su bili magovi, veštice i oni koji nisu bili inicirani, ali su želeli pročitati knjigu. Odlično iskustvo je bilo videti toliko mnogo prijatelja.

- Tokom 60-ih i 70-ih bili ste meta paparazza. Vaše fotografije su preplavile tabloide. Da li ste se osjećali kao slavna osoba i da li Vas je to pogađalo?

Nikad se nisam osećala kao slavna osoba, iako sam uživala u takvom tretmanu u vreme istupanja na veštičjim i paganskim skupovima. Alex je uvek uživao u pažnji javnosti s obzirom na to da je bio rođeni zabavljač. Ja nisam uživala u takvoj atmosferi i s vremena na vreme mi je medijska pažnja smetala, međutim Alex je bio uveren da je publicitet neophodan da se Umeće iznese u moderni svet.

- Postoji li neka čarolija za ovako dobar izgled? :)

Ne, ne postoji.

- Moram priznati da izgledate odlično. Da li je to zbog genetike ili životnog iskustva?

Hvala ti, verojatno je za izgled zaslužna genetika i nastojanje da se živi kvalitetno, pozitivno razmišlja i naravno puno smeha.

- Imate li kakav savet za mlade ljude s područja Balkana koji se interesuju za veštičarstvo?

Umeće se menja/evoluira, a moje je znanje ograničeno s obzirom na raznolike svetske prakse. Međutim, mudro je slušati unutrašnji glas kad se traži inicijacija. Ako postoji bilo kakva sumnja nemojte joj pristupiti.