U mnogome je keltski kotao, kao kulturni, fizički i mitski predmet, direktna i neposredna preteča hrišćanskog Grala. Reč "Kelt" potiče od grčke reči "keltoi". Zaista, većina pisanih informacija o Keltima potiče iz klasičnih grčkih ili rimskih izvora. Taj termin je prilično široko uopštavanje koje su Grci i Rimljani koristili da imenuju niz "varvarskih" naroda u srednjoj i zapadnoj Evropi. Kelti koje su opisali klasični pisci, kao što su Tacit, Strabon, Julije Cezar i Plinije, bili su potomci naroda kasnog bronzanog doba i poljoprivrednika neolitskog perioda. U mnogome su oni bili prilično različiti narodi, ali su imali dovoljno lingvističkih i kulturnih srodnosti da bi se mogli podvesti pod ovaj širok termin.

Arheologija, pisani izvori i mitovi otkrivaju nam da je keltska kultura gvozdenog doba hijerarhijska, zasnovana na ratničkoj eliti sa kraljevima na vrhu lestvice. Izgleda da su gozbe i pripovedanje narodnih priča bili središnje tačke keltske kulture. Bili su to narodi sa pretežno usmenim predanjem i to je bilo tipizirano obukom njihovih svetih ljudi, druida, za koje je Cezar napisao da njihovo školovanje traje čak 20 godina i uključuje učenje napamet obimnog kulturnog i ritualnog znanja. U tom kontekstu se pojavljuju mnogi elementi prvih priča o kralju Arturu, Merlinu i Gralu.

Kao što smo već videli, kotao je opšti i važan motiv u keltskom pripovedanju. Zaista je Dagda, otac irskih bogova, imao kotao obilja koji je snabdevao hranom ratnike junake, ali kukavice ne. Taj kotao, kao slika ponovnog rođenja, obnove, plodnosti i hranjenja, tesno je povezan sa kultovima vode, pa su primerci pravih keltskih kotlova nađeni u naseobinama na vodi, gde se smatra da su ostavljeni kao darovi posvećenika. Primeri takvih darova nađeni su na Lin Kerig Bahu (Llyn Cerrig Bach) na ostrvu Englsiju ( Anglesey) u močvari koja je bila deo jezera tokom gvozdenog doba. Mnogi predmeti od metala koji su tu bačeni kao ponude spadaju u oružje i ratnu opremu, ali je bilo i kotlova.

Praksa takvih ponuda je bila široko rasprostranjena u tom periodu, pa je još primera otkriveno u Temzi kod Batersija, gde je nađen jedan impresivan štit, i kod Vaterloa, gde je šlem sa rogovima bačen u reku.

I sam kotao iz Gunderstrupa bio je rastavljen i ostavljen u tresetnu močvaru kao ritualna ponuda. U Češkoj, u mestu Duhovu, jedan veliki bronzani kotao koji je sadržao nekih 2000 predmeta takođe načinjenih od bronze, ostavljen je oko 2. ili 3. veka pre Hrista u jedan prirodni izvor po imenu Divovi izvori.

Praksa bacanja prestižnog oružja u jezera, reke i izvore, kao dar onostranom vodenom božanstvu, kasnije je našla odjek u Gospi od Jezera koja je dala Arturu njegov mač sa drugog sveta, Ekskalibur, koji je na kraju ponovo vraćen u drugi svet.

U Irskoj, mitovi govore o četiri magična predmeta, u koje spada i Dagdin kotao. Njih je u Irsku donela vilinska osvajačka rasa sa onog sveta, zvana Tuata de Danan, i u keltskoj kulturi oni su imali simboličku funkciju. Ostala tri predmeta bili su kamen sudbine, Lugovo koplje i Nuadin mač. Ti magični predmeti su osnov simbola Pehara, Koplja, Kamena i Činije, ili četiri svetinje, kako se one nazivaju u pričama o Gralu.