Đenđi Samardžija se bavi regresoterapijom, radiestezijom, alternativnim terapijama i masažama koje uključuju, pored ostalog Taijiquan, Qi gong, psiho-energo i aromo-terapije...Ima dugogodišnje iskustvo kao okultni praktičar i instruktor...

Kada ste se prvi put zainteresovali za onostrano i ezoteriju?

 Nema preciznog datuma. Dešavalo mi se to malo po malo. To nije bilo "onostrano".  Ove oblasti su me privukle kroz bavljenje sa sobom, svojim telom, a kroz jogu, koju sam radila  od svoje 22 godine, sam saznala da je to ujedno i bavljenje dušom. Kroz traženje sebe i traganje za dubljim smislom, za istinskim sadržajem života nailazila sam  na neobjašnjivo, neopipljivo, a kako sam ja osećala - Istinito. 

 Kada ste i kako počeli da se bavite i čime u ovoj oblasti, da li ste imali nekog ko vas je poučavao?

U to vreme ( pre 35 god.) nisam imala puno sagovornika na te teme. I jogu sam sama učila. Čitala sam sve na temu joga, trave, psihologija i to uglavnom na mađarskom, jer se kod nas literatura uglavnom svodila samo na opise pokreta.

Sa radiestezijom sam se "slučajno" srela.

1973. god. u Ljubljani sam srela jednog gospodina od 86 god. koji je nešto vrteo visak, šišao se samo kad je mlad mesec i radio još puno čudnih stvari.  Mašući viskom me je "pročitao, kao otvorenu kjigu"!  Rekao mi je i za diskopatiju i za oči, za problematičan zub....i na kraju mi je rakao da to mogu i ja, jer sam dovoljno senzitivna.

-Ma, baš da vidim da li je to moguće, da li  je to istina? -Vrtela sam visak koji sam od njega dobila,  iznad maturske fotografije mog oca i "pogađala": ovaj je živ, ovaj nije, ovaj je umro nasilnom smrću....Otac mi je potvrđivao i čudio se odakle sve to znam? Ni sama nisam znala odgovor na to. To me je toliko uplašilo, da sam na duži period ostavila visak. 

Ali, ne može se! Zarazila sam se! Možda je ipak istina?

Prvo sam krišom i bojažljivo radila, ustreptalo upijala sve što se u to vreme moglo naći prvo u Sloveniji, Hrvatskoj, pa tek kroz 4-5 godina i kod nas.

Počela sam da tražim odgovore, ljude sa kojima mogu da razmenim iskustva, koji mogu da mi potvrde da nisam skrenula s uma.

Mnogo kasnije završavala sam sve kurseve iz svih oblasti koji su se održavali u bivšoj Jugi i široj okolini. Od radiestezije (Farkaš, Hasanpašić, Videv,...) preko(bio)energoterapije, (Džuna, Filev...), alternativne psihoterapije ( od bioenergetike, tj. Ljiljane Klisić, preko Živorada Slavinskog, do Ordera Vlade Ilića, ), Yumeiho (kod Masayuki Saionjia,) Tajlandsku masažu (na Tajlandu kod gosp.Pisit-a,) hiropraktiku (kod Vjekoslava  Bolkovca)...Pa evo i danas završim barem 4 seminara godišnje, uglavnom iz Taijiquana i Qi gonga ( Wang Zeng Xiang, Yang Jwing Ming,  Dan Dochetry, Chen Yong Ming,  grandmaster Chen Xiao Wang... i Qi gong Mantak Chia). Mnoge sam preskočila, da ne izgleda da preterujem.

Kako ste odlucili da se posvetite isceliteljstvu?

Pa, ustvari se nisam  ja odlučila. Odlučio je Život! Ja sam po profesiji muzičar i radila sam u školi kao nastavnik. Kako sam neprestano i u svemu tražila lepotu i  radost, jednog trenutka sam shvatila da je ja u poslu ne nalazim. Prestala sam da radim. Sedam godina sam sedela u kući i tražila. Šta je to što može da ispuni moju dušu? I ponovo, čitanje, litertura, psihologija, "Neuroza i razvoj ličnosti", "Primalni Krikovi",Skot Pek, Ošo, Taoizam, izam, izam...! Nikad kraja i nikada dosta. Ne mogu da utolim žeđ.

U to vreme sam se već dovoljno ohrabrila da po nekom od mojih prijatelja uradim radiestezijsku detekciju stana i počela sam da dobijam pozitivne povratne informacije. "Više nemam glavobolju, aritmiju, dete mi mirno spava u svom krevetcu..." su činjenice  koje su me gurale napred.

Iako su rezultati bili izvanredni, primetila sam da harmonizacija čoveka sa prostorom u kome živi i lečenje prostora, nema dugoročne rezultate, ukoliko sam čovek ne može da postigne harmoniju i mir u svojoj duši.

Težeći i sama za tim prošla sam  kroz mnoge tradicionalne i alternativne puteve i metode traženja i nalaženja Sebe. Ono što sam sama iskusila počela sam da prenosim drugima.

Opišite nam vaša početna iskustva sa regresijama?

Ni sama ne znam kako sam i zašto otišla na prvu regresoterapiju. Niti sam znala šta je to, niti čemu služi. (zato danas ne primam nikog na regresoterapiju bez predhodnog razgovora). Jednostavno me je nešto odvelo. Još nije bila individualna seansa, već grupna! Polegali smo i disali kako treba, kad odjednom ja počnem da plačem, da ridam i zaista osećam iskrenu krivicu i kajanje!

Joooj, mom čuđenju nikad kraja! Šta mi je sada, zašto plačem? - mislila sam jednim delom uma, dok sam naglas kukala i vikala "ja sam kriv, ja sam ga ubio!"

- E, pa Đenđi, sad je i vidljivo da si potpuno poludela! -mislila sam, dok se moj "prošli" život odvijao u mojoj svesti. Na kraju seanse -neverovatna jasnoća, mir i spokoj!

Danima su mi se slagale doživljene sličice i danima sam objašnjavala sebi sebe, svoje potrebe, ljubavi i postupke koje sam morala da radim i one koje mi ništa ne znače i znam da ih nikada neću raditi, jer sam ih - tada sam shvatila -  odradila u prošlom životu.

Da li dajete prednost nehipnotičkoj u odnosu na hipnotičku regresiju i kakva je razlika izmedju ove dve metode?

Prednost dajem nehipnotičkoj regresoterapiji koju i radim. Iz ličnog iskustva znam da je naj značajniji element u regresoterapiji potpuno i svesno doživljavanje svake scene, emocije, odluke...To je onaj "lekovitiji" element terapije.

I još nešto isto toliko važno! U nehipnotičkoj terapiji vi ste u takozvanoj dvostrukoj, preklopljenoj svesti. S jedne strane ste potpuno svesni sebe i svoje okoline s druge stane doživljate emocije i stanja zbog kojih ste i došli na terapiju. Upravo ta preklopljena svest, tj. deo svesnosti o sada i ovde ostavlja u funkciji sve automatske sisteme odbrane. Zato, ako je buduće iskustvo prejako za klijenta, ako njegova psihoemocionalna struktura to ne  može pravilno da podnese, regresoterapija ne uspeva. Jednostavno se mehanizam odbrane uključi, obično se zamrzne slika i dalje se ne može! I to treba poštovati! Ne smete da gurate klijenta u doživljalj, jer njegovo više ja zna zašto mu ne dozvoljava pristup informacijama. Sistem odbrane je odlučio da bi doživljalj bio prejak, preuranjen, ili da osoba karmički nije dovoljno zrela za tu spoznaju i zato je ukida!

U hipnotičkoj  regresoterapiji za sve ove važne odluke, svesno preživljavanje i izvlačenje zaključaka i  pouke iz terapije, (da ne kažem prošlog života) nema mogućnosti, što je velika mana i  rizik za klijenta. Naravno, u izuzetnim slučajevima, kada klijent nije u stanju da sam odlučuje, kada ugrožava svoj ili tuđi život, mora se pribeći hipnotičkoj terapiji. Tada odluka nije njegova (jer ne može biti), a terapeut preuzima odgovornost za klijentovu Karmu. 

Koji su najvazniji uvidi koje osoba može dobiti preko regresije, šta je cilj i svrha?

Svrha je isključivo terapijska. Terapije tela, emocija, duše i duhovnog napretka. Ne ide se u regresoterapiju "turistički"- baš da vidim šta sam bio! Nije važno šta si bio, već šta si činio - ko god da si bio. Prosjak ili kralj. Priča je potpuno nevažna, čak može da bude i plod vaše mašte. Ljudi posle regresoterapije pričaju šta su bili: jaoj bila sam princeza, veštica... nevažno. Važna su dela koja su učinjena, emocije koja su preovladavala kroz život, misli i namere koje su pokretale na akciju. I ono što je definitivno najvažnije, to je trenutak posle smrti, kad duša napusti telo i pogleda dole na to telo. Šta misli i šta oseća  o postupcima te osobe? U čemu je  pogrešila, koje je i zašto te greške načinila?  Šta je bila svrha tog života?  Koja je lekcija trebala da se savlada i da li je savladana? Analiza upravo proživljenog života iz perspektive čiste i oslobođene duše je neprocenjiv dobitak i cilj regresoterapije.  Sve zaključke i lekcije koje su naučene iz tog života lako će uklopiti u današnji, jer su naučene, savladane, samo nisu bile osvešćene.

Da li ste imali iskustva koja bi se mogla kvalifikovati kao neprijatna i neuspela, na vašim regresijama ili regresijama pacijenata?

Neuspelih regresoterapija ima. Jednostavno osoba ne može da uđe u stanje regresije, što u nejvećem broju slučajeva znači da u ovom životu još nije sklopila one situacije koje bi joj pomogle da uklopi i primeni dobijene lekcije iz prošlog života. Karmički sled ili Darma osobe još nije dostigla taj stupanj, da lekcija ili spoznaja iz prošlog života može da bude svrsishodna i primenljiva. Kada takvoj osobi "naturite" prošli život može da ga omete, zbuni, jer ne zna kako i gde da je uklopi! Šta da radi sa informacijama za koje njegov životni put nije sazreo? I to treba poštovati.

Moramo da budemo svesni da prošli životi nisu uzlud sklonjeni od naše svesti. Pristup tim informacijama mora da bude sa svrhom i debelim opravdanjem, ili zaslugom! 

Neprijatna iskustva sam imala ja kao terapeut -  posmatrač užasnih patnji kroz koje prolazi moj klijent. Klijentu to može da bude bolno, strašno, ali svrsishodno. Na kraju uvek donosi olakšanje tipa - aha, sad znam zašto tako reagujem, zašto se bojim, zašto sam toliko zavisna od te osobe.... Obično se terapija zavšava ili zamišljeno ozbiljno u stilu - da li je moguće da sam tako platio svoju glupost i neodgovornost, ili se završava smehom,- ne mogu da verujem da sam toliko glup, da vekovima ponavljam istu grešku, koju činim i sada u ovom životu! 

Opišite nam ih, šta mogu da budu uzroci?

Imala sam jednu veoma bolnu terapiju sa osobom koja je bila pred razvodom i zbog odnosa sa svojim bračnim drugom je došla na regresoterapiju.

Regresija je od prvog trenutka krenula veoma žestoko i jasno. Osobu je obuzeo stravičan strah, od koga se fizički gušila. Bila je prikovana na leđa i samo je rukama pravila čudne pokrete kao da dlanovima opipava zidove tik iznad i pored svoje glave. Tresla se od hladnoće iako je bila pokrivena i samo je jaukala. Ta slika se dugo nije pomerala, zaledio se tok regresije, a osoba je ostala u bolu i gušenju. Brzo mi je postalo jasno da se regresija zaglavila i to zato što su i fizički doživljalji, a i emocije bile prejake za osobu. Jednostavno ne bi izdržala spoznaju i emocije vezane za to. To bi je duboko povredilo. Prekinula sam terapiju i objasnila da zbog nečega ne može da se ide dublje u terapiju. Iznenadilo me je da osoba uopšte nije bila pogođena, uplašena, ili makar zamišljena proživljavanjem tolike količine fizičke patnje, ali i emocionalnog bola. Do malo pre se bukvalno gušila, borila za dah, tresla se od staha, a sada  me veselo pita " a šte je to bilo"?. Pokušala sam od nje da saznam šta je to proživela, ali je ona uporno tvrdila da ne zna. Da je bila u užasnom mraku i da je isred tog mraka bio neko na kamenom konju, ko je bio kriv za sve to. I to je sve. Bila je potpuno otcepljena od svake emocije.

 Nije mogla ponovo da proživi užasnu spoznaju da je bila živa sahranjena. Verovatno ju je neki vladar (predpostavljam, jer ima spomenik na konju) živu stavio u kameni sarkofag gde je i umrla.

Njena borba za dah i opipavanje kamena oko sebe toliko je bilo živo i jezivo, da mi je to jedna od najbolnijih regresoterapija koju sam vodila.

 A jedna od najčudnijih je regresija moje (tada) najbolje drugarice.

Dešava se u starom Egiptu, (ja znam da je 800. god, p.n.e.), osoba mi opisuje ritual, koji je meni poznat. Čudi se odakle to okruglo rečno kamenje oko nje, kad nigde reke nema, a ja znam odakle je. Vidim slike pre nego što ona vidi, znam šta ona ne zna. Na kraju seanse sledi ritual gde me ona kao vrač žrtvuje Bogu - ubija. Ja vidim sliku kao da ležim na leđima i ako sedim pored nje. Vidim poluokrugli kameni nož koji mi prinosi i znam gde će da mi zarije. Zlurado i radosno gledam i smejem se poslednjim atomima života kako i ona umire sa mnom. Obe ležimo na istom stolu, ja kao žrtva, ona kao nespretan vrač.

Ona ne zna da i ja proživljam iste scene, samo sa suprotne strane.

Ali, to je ta preklopljena svest. Zlurado se smejem, ali sam svesna da ja vodim regresoterapiju i šta treba da je sledeći korak. Treba da prepozna u današnjem životu osobu kojoj je karmički ostala dužna.

-Dužna sam osbi koju sam žrtvovala.

- "Ko je to u današnjem životu?"- pitam je ja.

Dugo ćuti, pa kaže:

-Ne znam, okrenuta mi je leđima. Samo vidim da je mršava i  ima plavu dugu kosu ( Kako se ja farbam, ona ne zna da sam ja do svoje 25. god. imala upravu takvu kosu).

-Zamoli je da se okrene.

Ponovo dugo ćuti i kaže kroz šeretski smeh:"Paja Patak"!

-Kako Paja Patak?

Kaže: ima masku.

-Skini joj masku.

-Sad je Miki Maus!- smeje se ona dalje.

Tada sam shvatila da ponovo radi preklopljena svesnost. Njena sadašnja svest joj ne dozvoljava da pogleda doživljenim činjenicama u oči, jer se plaši da me to ne uvredi.

Tada sam promenila boju glasa i zamolila je nežno:

-Obiđi osobu i pogledaj joj lice. Pogledaj je u oči.

Jedva čujno i veoma iznenađeno je rekla: pa to si ti!

Kroz par meseci sam i  sebi odradila istu tematiku, da bih i ja izvukla lekcije i zaključak.

Koji su po vašem iskustvu najdelotvorniji načini zaštite od patogenih zračenja, šta obično savetujete nakon radiestezijskog pregleda?

Zaštita od patogenih zračenja je veoma široka oblast na koju je  teško odgovoriti u par redova. Prvo želim da istaknem da moramo da prihvatimo činjenicu da živimo u veku tehničko- tehnološkog  razvoja, koji je ostavio uticaj na naše okruženje. Moramo da štitimo svoje okruženje od stvaranja daljih negativnih uticaja, ali moramo da budemo svesni, da ne možemo (sem nekoliko sretnika) da se izolujemo iz savremenog načina života. Da, naša aura je isprepletana radio talasima, napajana električnom strujom...ali sam ja ipak  protivnik ideja da moramo 100% da budemo zaštićeni od svih negativnih uticaja. Često čujem od klijenata, (na žalost i od kolega) da neko sredstvo, naprava,  štiti 100%! Ovom oblašću se bavim 30 i kusur godina. Veliki broj zaštitnika mi je dolazilo pod ruku, ali tako nešto  do sada nisam srela, niti bih to volela. Stopostotna zaštita znači:

a)      Staviti čoveka pod stakleno zvono. Oduzeti mu mogućnost da se sam prilagođava, adaptira, bori, tj. angažuje svoj imuno-sistem u odnosu na spoljno okruženje.

Pretpostavimo da je on zaštićen 100% u svom domu. Kroz dva tri meseca, kad se adaptira, svaki put kad napusti "stakleno zvono",  njegov organizam će biti pod stresom. I sve će manje biti u stanju da se bori i prilagođava životnoj sredini.

b)      Među zračenjima kojima smo svakodnevno izloženi ima puno i onih  kojima  je čovek   tokom evolucije bio  izložen i koji su mu neophodni iako, u svom povećanom intenzitetu, mogu da budu štetni.  Biološki sistemi su svojom evolucijom predisponirani i prilagođeni prirodnim pozitivnim i patogenim uticajima  Zemlje i Kosmosa. Samo povećan intenzitet mora da se kontroliše!

Vrsta zaštite za koju ću da se odlučim zavisi od niza faktora u konkretnoj situaciji. To su, pre svega, zdravstveno stanje,  godine i broj osoba koji su izloženi patogenim uticajima. Vrste uticaja, veličina i namena prostora, ili delova prostora koji treba da se štite, pa na kraju i raspoloživa finansijska sredstva za to.

Najsigurnija sam kad izmestim osobu iz zone štetnih uticaja. Zbog toga obavezno ostavim precizan crtež  štetnih uticaja tog prostora u razmeri 1:50 i objasnim  stanarima kako da se snalaze na njemu. Tačno mesto štetnih uticaja se tokom vremena često zaboravi, pa kod neke promene u porodici (dolaskom novog člana npr.) stanari su ponovo u dilemi, kako da postupaju.

Ako izmeštanje nije moguće, moje prve preporuke su uvek prirodna sredstva koja mogu da smanje intenzitet štetnosti određenog uticaja. Znači, štetni uticaj ne treba ukinuti, dovoljno je smanjiti njegov intenzitet! Krevet, radni prostor i dečija soba se različito štite, ali je jedno zajedničko za sve: sve tehničke zagađivače (produžne kablove, telefone, radio budilnike...) skloniti minimum  1.5m. od tela, okružiti se što prirodnijim materijalima, odgovarajućim bojama, usmeriti se sever-jug (ako nema indikacija za nešto drugo) i otići na počinak sa pozitivnim mislima.

Ako to nije dovoljno ili je nemoguće izvesti, tek tada pribegavam raznim tehničkim sredstvima i napravama koje lično ne volim i ne koristim u svom prostoru iako mi 2 podzemne vode presecaju stan. Ne volim ih, jer njihova zona zaštite nikada nije  tolika koliko piše na deklaraciji, drugo što ili "odguruju" ili skreću  zračenja (u drugu sobu, ili komšijama), zahtevaju pozitivnu zonu za postavljanje,  pa ih je veoma teško (odgovorno) postaviti. Često je potrebno da se uzemlje, što može vrlo lako i brzo da se poremeti, ili su preskupa, a najčešće neproverena.

Ono što najčešće savetujem da sami moraju da se štite od (povećavanja) štetnih uticaja. Da razmišljalju o svom prostoru kao o živom organizmu i da pogledaju gde i šta može da mu naškodi, a čemu bi se on radovao. Ništa ne vredi ako ja stavim zaštitnik, a osoba spava uz TV, telefon ili iznad produžnog kabla....ako je stan opremio metalnim nameštajem na sintetičkom itisonu...ako ga prostor guši, ili se u njemu oseća skučeno.

Moja najomiljenija izreka je: pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći!

Koje druge terapeutske tehnike primenjujete?

Joj, ja to ne bih nazvala tehnikama. Ja se ovim poslom bavim, jer me to čini ispunjenom, srećnom. Jer tako osećam svoju svrhu. Ja sve radim iz srca. Tako i klijentu pristupam. To je jednostavno odnos u kome ja pokušavam da iznedrim i pružim ono najvredije iz Sebe.

S obzirom da se preko trideset godina interesujem za ove oblasti, puno sam toga iskusila, saznala i naučila. To moram da svedem na par reči i zato imam običaj da kažem da se bavim lečenjem čoveka i njegovog okruženja. 

Pre svega se bavim "lečenjem" prostora. Harmonizacija i usklađivanje prostora i čoveka u odnosu na namenu prostora i potrebe njegovih korisnika. Usklađivanje energija čoveka i prostora..

Bavim se masažoterapijom Yumeiho. Potiče iz Kine, a istočnjaci  su majstori za telo. Svi mi potvrđuju da bolja i efikasnija masažoterapija ne postoji. Sa 3-4 tretmana oslobađa od glavobolje, spondiloze, lumbalgije, bolova u vratu, ramenima... B rzo sam shvatila da pritiskaju ć i, gnječeći mišiće ne masiram samo telo čoveka - ve ć njegovu dušu. Da dodiruju ć i miši ć e, ja dodirujem njegov bol, tugu ili bes. Morala sam da nađem načina da olakšam bol duše, da mogu da mu pomognem da na đe svoj mir.

Tada sam se okrenula alteranativnim psihoterapijama, od Ekskalibura, aspektike, PEAT-a , do reinkarnacijske regresoterapije, a sada i Poretka ljubavi.  Srećn a sam jer sam našla načine da ljude podstaknem da njihovi životi i snovi budu sadržajniji i kvalitetnij i . Da se dublje zagledaju u sebe i da menjajući sebe,  sopstveni život, menjaju nabolje i svet oko sebe.

U tome mi u najvećoj meri pomaže Taijiquan. M oja najve ć a ljubav, put i na č in da rastem napredujem i postojim . To je biser koji želim da darujem svakome ko je spreman da traga za njim. Kao i kroz moj celokupan rad i kroz Tai đ i težim da inspirišem ljude da ulažu vreme i energiju u pove ć anje svoje svesnosti, sopstveni razvoj i napredak, jer znam da č ovek nije stvoren samo za zemaljske zadatke, ve ć je stvoren sa Svrhom.

Šta savetujete početnicima u onostranim sferama, od čega da počnu, šta da izbegavaju?

Od čaga da počnu? Od sebe, naravno! Ne možeš da istražuješ duše drugih, dok nisi zavirio u svoju. Dok si odvojen od sebe ne možeš da se stapaš sa Univerzumom!  Redovno se dešava da ljudi dolaze na moje seminare tražeći tehniku, ili diplomu. Dobar terapeut ne znači imati diplomu, ni "provaliti" tehniku, već imati opušten, miran, uravnotežen stav, koji prenosiš na klijenta. Terapija je međusobna razmena  energije, ali i emocionalnog i mentalnog stanja, odnos između dva bića. Nije tehnika ta koja "leči", već vaša namera, ljubav prema ovom pozivu i ljubav prema čoveku. Ne možete nikome da pomognete dok ne osetite u sebi koliko smo svi izuzetni, jedinstveni i vredni upravo takvi, kakvi jesmo.

A šta da izbegavaju? Da opterećuju svoju Karmu. Nikada (sem ako je život u pitanju) nikome nemojte raditi bilo kakvu terapiju, dok vas on ne zamoli za to. Tada je njegova Karma dozrela da  od vas potraži uslugu, pomoć... I tada će i vaša intervencija da bude uspešna, jer je osoba očekuje i prima otvorenog srca. Kada vi sami izvadite visak i počnete da detektujete zdravstveno stanje osobe, naravno i odmah je savetujete šta treba da radi - vi preuzimate deo odgovornosti za njegovu karmu, a on često tu pomoć podsvesno odbija, jer još nije zreo za takvu vrstu intervencije.

Zbog toga nikada ne nudim svoje usluge! Moje je da budem što kvalitetnija i uvek spremna da pomognem, a kome je suđeno, naći će me!

Kontakt i info : djendji@eunet.yu ww.taichihuakang.com