Dejan Ognjanović je zaposlen kao asistent za predmet Američka književnost, na Filozofskom fakultetu u Nišu . Filmsku kritiku, eseje, književne prikaze i prevode objavljivao je u više desetina domaćih i stranih časopisa. Autor je, sada već kultnog, romana Naživo. Dobitnik je više književnih nagrada, a za naš web portal pristao je da odgovori na neka pitanja o svom radu, kao i da demistifikuje deo enigme koja okružuju poznatog pisca horor žanda. H.P. Lavkrafta.

1. Tebe smatraju za najvećeg domaćeg eksperta po pitanju teorije horrora kao žanra, kako pisanog tako i onog filmskog. Svojim romanom Naživo uspešno si se uvrstio i medju stvaraoce istoga. Otkud to interesovanje za horror, a naročito za Lavkrafta?

Horor volim otkad znam za sebe, još pre nego što sam i znao za taj pojam. Od malena sam najviše voleo bajke i fantastične priče - prvo one koje su mi pričali deda (po ocu) i baka (po majci), zatim one koje sam čitao u svakoj knjizi bajki naroda sveta do koje sam mogao da dođem. Naravno, najviše su me zanimale one sa čudovištima ili sa jezivim dešavanjima. Možeš misliti koliko sam bio oduševljen otkrivši Andersenove bajke, a naročito "Ružinog vilovnjaka" koji mi je do dan-danas jedna od najlepših i najdražih priča. Na žalost, u ranim osamdesetim, kada sam počinjao da se zanimam za horor, nije bilo ni horor knjiga ni horor stripova kao danas, a televizija je imala samo dva kanala, i horore je prikazivala vrlo retko, u ciklusima od po 4-5 godišnje. Prvi takav koji pamtim išao je u leto 1982. Tada sam prvi put video NOĆ VEŠTICA (Halloween) - jedini horor film koji me je ikada uplašio. On mi je, privremeno, usadio strah od mraka i od senki , ali istovremeno i ljubav prema tom čudnom osećaju prijatne jeze za kojim sam tragao. Imao sam tada 9 godina, i može se reći da je gledanje NOĆI VEŠTICA za mene bilo otkrovenje moći horora. Tokom svojih tinejdžerskih godina nastavio sam da ganjam takve filmove, ali do njih je bilo vrlo teško doći sve do pojave videa, kada sam -krajem osamdesetih i početkom devedesetih- praktično progutao sve što je iole vredelo pažnje a tada se moglo naći u video-klubovima.

Za Lavkrafta sam prvi put čuo u leto 1986. kada sam pročitao epizodu stripa MARTI MISTERIJA pod nazivom "Kuća na granici sveta". Bio sam oduševljen tom vrstom koncepta koji spaja mistiku, okultizam, paranormalne pojave, ludilo, mrak, i krajnje fantastične zamisli kosmičkih razmera. Da se razumemo, uprkos mojoj velikoj ljubavi prema NOĆI VEŠTICA, ja nisam naročiti ljubitelj slasher vrste horora: oduvek su me najviše privlačili horori sa mistično-zlokobnom atmosferom, sa natprirodnim nagoveštajima, i Lavkraft -onako kako sam ga doživeo u tom zaista izvanrednom stripu- ponudio je sve to, i još mnogo toga više. Naravno, u to vreme taj pisac još uvek nije bio prevođen na srpski, ali to se ubrzo promenilo, kada su tokom jedne jedine godine (1989-1990) objavljene čak četiri knjige sa većinom njegovih najznačajnijih priča. Direktan susret sa njima -kasnije i u knjigama na engleskom- samo je potvrdio moje slutnje, i pružio mi baš onakvu vrstu horora prema kojoj sam od malena imao najviše sklonosti. Kada sam, još kasnije, došao do zbirki njegovih pisama, do njegove biografije, studija o njemu itd, zainteresovao sam se za njega i kao čoveka, i shvatio da su njegov lik i njegovo delo jedna neraskidiva celina.

2. Kakva su ti iskustva sa višemesečnog studijskog boravka u Americi? Koliko je to tvoje putešetvije "tragovima Lafkrafta" proširilo tvoje znanje o Lavkraftu i da li si možda otkrio neke do sada slabo poznate činjenice koje bi se njega ticale?

Zarekao sam se sebi da se u Srbiju neću vratiti a da ne posetim Lavkraftov Providens. Tako je i bilo: potkraj mog boravka na sasvim drugom kraju kontinenta (Berkli, Kalifornija) upoznao sam najvećeg živog eksperta za Lavkrafta - S. T. Džošija, koji je bio u San Francisku da bi promovisao jednu zbirku priča lorda Dansenija (takođe velikog Lavkraftovog uzora). Popričao sam kojih stotinak minuta s njim, a on me je uputio na izdavača iz Njujorka, Hippocampus Press, s kojim sam par meseci sarađivao kao copy editor. Oni su specijalizovani za izdanja Lavkrafta i njemu srodnih autora. Preko vlasnika te kuće povezao sam se sa udruženjem 'Lovecraft in Providence', i njihov predsednik me je pozvao da budem njegov gost tokom 4 dana koliko sam na kraju proveo u Providensu. On je bio moj vodič kroz grad, pokazao mi je brojne znamenitosti grada, naročito one vezane za Lavkrafta: kuće u kojima je stanovao, groblje na kome je (kao i E. A. Po pre njega) voleo da šeta, kuću koja je poslužila kao inspiracija za priču 'Ukleta kuća' (The Shunned House'). Posetili smo i Lavkraftov grob na Swanpoint Cemetery-ju, koje je, uzgred, najlepše groblje koje sam ikada video. Posebna povlastica bila je poseta Brown Univerzitetu, gde se čuvaju rukopisi iz Lavkraftove zaostavštine. Imao sam pristup vrlo retkim papirima i knjigama: pokazali su mi rukopise njegovih čuvenih priča, njegova pisma, knjige koje su mu pripadale... Na kraju sam sa svojim domaćinom, Bretom Raterfordom, otišao u jednodnevni izlet u Salem (čuven po lovu na veštice, ali i kao uzor za fiktivni gradić Arkam u HPL-ovim pričama) i Marblhed (stari priobalni gradić koji je HPL obožavao, i koji ga je inspirisao za brojne priče, a naročito 'Festival').

Da li sam iz svega toga saznao nešto drastično novo što dotad nisam? Pa, ne baš, ništa spektakularno.
Ali mi je bilo posebno važno da OSETIM atmosferu tih mesta gde je HPL živeo, gde se kretao, šetao, gde je meditirao, gde je stvarao, odakle je crpeo inspiraciju. U tom smislu mislim da sam ga bolje razumeo, i kao čoveka i kao pisca. U svakom slučaju, bilo je to jedno vanredno, unikatno iskustvo, i ja još uvek ne mogu da poverujem koliko sam sreće imao da vidim sve to što sam video, a što nije otvoreno za svakoga ko slučajno navrati tamo.

Dejan Ognjanović pored Lavkraftovog groba

3. Postoji puno polemika i spekulacija o autentičnosti Nekronomikona. Jedni dosta argumentovano dokazuju da je Nekronomikon Lavkraftova fikcija. Sa druge strane postoje i oni koji razvijaju razne teorije po kojima je Lavkraftt imao uvid u neke okultne knjige preko svoga oca i dede masona, zatim, po drugoj teoriji, posredstvom Sonje Grin sa kojom je živeo i za koju se tvrdi da se pre Lavkrafta zabavljala sa Aleisterom Kroulijem. Koliko takve teorije uopšte imaju nekog realnog osnova i treba li ih uzeti imalo za ozbiljno? Nevezano za to, kad već pominjemo Sonju Grin, ona je ostavila jednu jedinu horror priču i svoje memoare u kojima govori i o Lavkraftu. Da li si to čitao i kakva je vrednost toga što je ona napisala? Zna li se koliko je, ako je uopšte, ona uticala na Lavkrafta kao autora?

Nekronomikon kakav je opisivao Lavkraft je definitivno njegova fikcija: on je to neumorno ponavljao i ubedljivo argumentovao u svojim pismima, koja su sačuvana u ogromnom broju. Ja imam većinu njihovih postojećih zbirki pisama, pomno sam ih iščitao i zaista je -na žalost- više nego jasno da je Nekronomikon u potpunosti Lavkraftova izmišljotina za koju nije koristio nikakvu realno postojeću knjigu kao uzor.

Međutim, ono što je zanimljivo jeste da je ono što je on začeo kao fikciju vremenom preraslo u stvarnost, tako da danas imamo ne jedan već nekoliko verzija navodnog Nekronomikona, pa, u izvesnom smislu, Nekronomikon (više) nije samo fikcija. On je dokaz da dovoljno jaka volja može da proizvede materijalizaciju i nečega što (do tada) nije postojalo. Danas postoje čitave struje okultnih grupa i aktivnosti zasnovanim na Nekronomikonu i na Lavkraftovom mitosu, pa je malo problematično tvrditi da to "ne postoji" - kad su ta bića i demoni i mitologije postali autentična stvarnost za tolike ljude.

Sonja Grin se nije zabavljala sa Krolijem, to je obično naklapanje; postoji indicija da je možda prisustvovala jednom njegovom predavanju u Njujorku, i to je sve. Lavkraft je za Kroulija znao samo iz novina, kao ozloglašenu zvezdu tračeva i skandala, i nije mu pridavao naročit značaj. Njegovo ime se u HPL-ovim pismima pominje samo jednom, u negativnom svetlu, iz koga se vidi da Lavkraft nije čitao Kroulijeve knjige, i da je o njemu "znao" samo ono što i tadašnji prosečan čitalac novina.

Lavkraftova žena nije na njega imala nikakav kreativan uticaj: pre svega, ona sama nije bila pisac, niti je bila posebno naklonjena fantastici i hororu. Osim toga, ona je bila prilično prozaičnog uma, imala je mnogo više njuha za biznis nego za umetnost, i od Lavkrafta se i razvela zato što on nije hteo da je prati kada joj se pružila prilika za dobro plaćen posao u jednom drugom gradu. U svojim memoarima ona otkriva jednu ređe viđenu stranu Lavkraftovu, ali opet- ne očekujte ništa spektakularno. Koliko god ovaj pisac bio predmetom raznih mitova i glasina, njegov život je zapravo izvanredno dobro pokriven u smislu biografije, maltene se zna gde je bio i šta je radio svakog dana u svom životu posle svoje 30-te godine, tako da zaista nema mnogo mesta za lude teorije o njegovim vezama sa ne znam kakvim kultovima i okultistima i mračnim saznanjima. On je po prirodi bio duboko skeptičan prema okultizmu, i koristio ga je samo u metaforičke svrhe. Znam da ovo nije ono što bi njegovi čitaoci voleli da čuju, ali tako je. Dovoljno je pročitati njegova obimna pisma, ako već nećete da verujete Džošijevoj veoma detaljnoj biografiji: LOVECRAFT: A LIFE, koja je najbolja i najpotpunija biografija nekog čoveka koju sam ikada čitao.

4. Koliko je Arhur Meken uticao na Lakrafta i da li je poznato da li su njih dvojica ikada bili u kontaktu? Meken je kod nas slabo prevodjen, mislim samo jedna zbirka prčea koja je izašla, ako se ne varam, u Zagrebu tokom osamdesetih. Budući da si dosta angažovan na domaćoj sci fi/horror sceni imaš li nekih informacija o tome da li se planira i neko prevodjenje i izdavanje i Mekena?

Meken je mnogo uticao na Lavkrafta, pre svega svojim slobodnim korišćenjem postojećeg folklora (velškog) i ezoterijske tradicije za gradnju fiktivnih mitova i međusobno povezanih priča - naročito onih sa temom veštičarstva (mada je za potonju tematiku Lavkraft više koristio lokalnu, američku tradiciju: pisce poput Hotorna, i istorijske dokumente o salemskim vešticama). Za razliku od Lavkrafta, koji je sebe nazivao ciničnim materijalistom, Meken je imao izraženu mističnu crtu (uostalom, bio je i član Zlatne Zore). Uprkos velikom poštovanju koje je HPL imao za Mekena, nikada se nisu ni sreli pa čak ni dopisivali. Od svojih velikih uzora, lično je video samo Dansenija kada je držao neko predavanje u Providensu, u vreme kada je Lavkraft bio vrlo mlad i stidljiv, i nije se ni usudio da priđe svom velikom uzoru.

Jedina zbirka Mekenovih priča kod nas jeste PLAMENA PIRAMIDA (Grafički Zavod Hrvatske, 1988), zbirčica od tri priče, sa predgovorom H. L. Borhesa. Postoji jedan mali izdavač koji je nedavno objavio zbirku KTULU PRIČE, i on jeste zainteresovan da izda Mekena, ali tek za 9 godina, kada isteknu prava na njegove priče.

5. Pomenuo si Densenija kao veliki Lavkraftov uzor. Poznato je da je Lavkraft bio uzor i inspiracija mnogima, šta više postojao je čitav takozvani lavkraftovski krug autora od kojih su neki kasnije proširili Ktulu mitove. Od tih autora, a ti ćeš me ispraviti ako gršim, naša publika je imala priliku da se bolje upozna samo sa Robertom Hauardom čijeg je Konana novosadski Forum u, koliko se sećam, prilično lošem prevodu objavljivao u vidu pisanih romana koji su se prodavali na trafikama. Koga bi ti iz tog Lavkraftom inspirisanog kruga autora izdvojio kao najzanimljivijeg? Da li se možda u skorije vreme pojavio još neko kvalitetan i zanimljiv, a da piše inspirisan Lavkraftom?

Hauard jeste najpoznatiji po Konanu, ali je svoje najbolje horor priče dao u ciklusu o Solomonu Kejnu, kao i u pričama u kojima je direktno posezao za motivima sličnim Lavkraftovim. Ništa od toga, koliko ja znam, nije prevedeno na srpski, iako tu ima odličnih priča.

Lavkraft je ne samo po meni najbolji XX-vekovni horor pisac, nego je definitivno najuticajniji. Postoji veliki broj antologija priča u njegovom stilu, sa nastavljačima njegove vrste horora. Iako tu ima mnogo bezličnih epigona, sasvim je respektabilan i broj onih promišljenih i talentovanih pisaca koji na inteligentan i dosledan način nastavljaju njegovo delo. Najvernijeg potomka Lavkraft sasvim sigurno ima u Tomasu Ligotiju, piscu koji sa Lavkraftom ne deli samo bliske motive i teme, nego - što je mnogo bitnije- svetonazor i stil života: dakle, jedan potpuni autsajder i čudak. Zbog toga on nije neka velika žanrovska zvezda, i nikada ne može očekivati masu fanova poput populističkih Kingova i Barkera i Simonsa, ali za kult svojih posvećenika on je zaista veliki umetnik mraka i pronicljivi proučavalac zabitih kutaka ljudskog iskustva i ljudskog uma. Jedna jedina Ligotijeva priča prevedena je do sada na srpski (srećom, možda najbolja njegova): "Poslednja harlekinova gozba", u MONOLITU 9.

6. Osvrnimo se malo i tvom ličnom stvaralaštvu. Odakle si crpeo inspiraciju za svoj roman Naživo?

Na žalost, inspiracije za taj roman bilo je i previše. Horor je bio svuda oko mene, i svih nas, tokom devedesetih. Geneza ovog romana je vrlo komplikovan proces. Ukratko, postoje 3+1 korena njegovog nastanka:

U razmaku od samo nedelju dana te sudbonosne 1995. sam

1. po prvi put gledao Cronenbergov VIDEODROME

2. pročitao u novinama tekst o bosanskim snuff filmovima (citiran u romanu)

i 3. čuo od mog tadašnjeg prijatelja priču o privatnim erotskim video-snimcima i raznim manipulacijama s njima (skrivena kamera, ucene itsl.). Podrazumevajući bedak bio je pojačan zbog klanice u okruženju, zbog pada Knina a ubrzo i bombardovanja Republike Srpske, i iz mog gneva-frustracije-fascinacije smesta se oblikovalo JEZGRO priče. Neki hintovi iz razgovora s jednim prijateljem iz Prištine (koji se takođe našao u romanu) dodatno su me inspirisali za okultističku teoriju zavere, koju sam uobličio svojim instinktom i imaginacijom, uz malo naslanjanje na privatno-modernizovan Cthulhu mythos Lavkrafta, mog non-plus-ultra pisca, uzora i idola.

Ipak, ta prva ruka nije imala zadovoljavajući udar, nije bila dobro organizovana, i stajala je u rukopisu nekoliko godina - sve dok se nije desio onaj +1 momenat - moj boravak u Prištini tokom 3 meseca NATO bombardovanja 1999, u svojstvu silom-regrutovanog branika otadžbine. U tom sugestivnom ambijentu i u atmosferi nadrealizma, sa bizarnim snovima ispresecanim noćnim uzbunama i još noćnijim dežurstvima u mrklom mraku, rodila se poenta, odnosno kulminacija i smisao inicijacije mog Dejana: tu ima koren apokaliptička atmosfera romana koju sam shvatio da moram da postignem...

Tako sam na ovoj finalnoj verziji radio u periodu 2000-2003. i tek u leto 2003. (8 godina nakon prve ideje i opširne skice) roman je finalizovan, i spreman da izađe pred probranu publiku u jesen te godine. Ja sam tada bio u Americi, tako da nisam mogao da ga lično 'guram' i promovišem. On nije imao nikakav marketing, a distribucija je bila vrlo loša, u samo nekoliko knjižara u Beogradu. Ko ga je video - video je, ko je saznao (uglavnom preko interneta, na forumima na kojima ordiniram) - saznao je... I kult je počeo da raste...

7. Da li znaš da je bilo i onih koji su pomislili da je Naživo zapravo dokumentarni zapis i da stvarno postoji ona video kaseta? Budući da je posle Rata svetova i ono što bi delovalo nemoguće postalo moguće, koliko je, sa stanovišta autora, fascinantna ta ideja da zapravo može svojim delom da manipuliše masama.

Nisam ga pisao da bih bilo kime manipulisao, ali bio sam svestan tog poigravanja stvarnošću i mogućih rezultata. Ja sam vrlo svesno, gotovo mazohistički, iskoristio samoga sebe za gradnju tog glavnog lika, iako roman ni u kom bukvalnom smislu reči nije autobiografski, niti taj Dejan iz romana zaista previše liči na mene. Ja sam roman pisao vrlo sebično, za sebe, i čak pomalo snobovski očekivao da će da od sebe ODBIJE većinu čitalaca: iznenađuje me da je toliki broj ljudi priznao da je bio uvučen u priču o tom netipičnom liku i u sav taj mrak i glib perverzija i entropije. Tom uvlačenju svakako je pomoglo moje baratanje ambijentom i uhvaćenim istorijskim trenutkom na takav način da se granice fikcije i stvarnosti spajaju i poništavaju. Lavkraft je radio to isto koristeći postojeće mitove i legende i srednjevekovne spise i okultne autore da bi na njihovim leđima izgradio sopstvenu mitologiju. To sam uradio i ja, trudeći se da očuvam svoj identitet, odnosno da se sve to ne pretvori u nekakvo klinačko oponašanje, jer ovaj roman je ponikao iz dubina mene, napisan je vrlo iskreno, i trudio sam se da izvestan dug svojim uzorima opravdam i ne učinim roman jednim velikim zbirom citata i omaža. Kad ga sada gledam sa određene distance, čini mi se da sam prilično uspeo u tome.

8. Planira li se i nastavak Naživo i da li ima još nekih projekata na kojima radiš?

NAŽIVO je od samog starta bio zamišljen kao deo jedne veće priče. To mi je postalo jasno u Prištini 1999. kada sam -tokom dugih noćnih stražarenja u mrklom mraku hodnika T.C. 'Boro i Ramiz' - do kraja domislio kuda ta priča zapravo vodi. Znači, NAŽIVO je pisan svesno sa idejom da će ta priča biti nastavljena. Taj roman je samo jedna faza u procesu koji ima mnogo šire i dublje implikacije. One će se bolje videti u drugom delu, pod naslovom PROKLETIJE, koji se dobrim delom zaista i dešava u kosovskim Prokletijama. Taj roman ja ponekad opisujem kao U SRPSKIM PLANINAMA LUDILA. Ipak, proći će nešto vremena dok on ne bude napisan: za razliku od NAŽIVOG koji je bio intimna priča sa jednim glavnim junakom i svetom oko njega koji je u suštini moj svet i ne zahteva neko posebno istraživanje, PROKLETIJE imaju mnogo veći raspon, više likova, više narativnih tokova, više lokacija i složeniju zaleđinu koja zahteva vrlo komplikovano čeprkanje po nekim ne baš dostupnim izvorima (istorijskim, mitološkim, ezoterijskim, geografskim, geološkim, vojnim...). Biću presrećan ako knjiga bude napisana do kraja 2009.

U međuvremenu radim na brojnim projektima, ali na žalost nijedan nije prozne prirode. Neki od tih projekata su:

NOVI KADROVI: Skrajnute vrednosti srpskog filma (Zbornik eseja koji sam priredio sa Ivanom Velisavljevićem, na temu prevrednovanja tradicije srpskog filma); NEKRONOMIKON (izbor najboljih priča H.F. Lavkrafta; moj je izbor, redakcija prevoda, uvod, pogovor i sav propratni kritički materijal); GOTSKI MOTIVI U DELU E. A. POA (magistarski rad, Filozofski fakultet, Niš); STUDIJA STRAVE (Zbirka eseja o horor žanru u književnosti i na filmu, uglavnom ranije objavljivanih u stručnoj periodici, ovog puta u redigovanim verzijama); GRADAC: LAVKRAFT (Priređivanje specijalnog broja časopisa GRADAC u potpunosti posvećenog H. F. Lavkraftu); KNJIGA O ĐORĐU KADIJEVIĆU (Monografija posvećena ovom reditelju); PREDAVANJA O HOROR ŽANRU U DOMU OMLADINE, mart-jun 2008; UVOĐENJE MLADOSTI (Zbornik eseja koje izdaje Filmski Centar Srbije u saradnji sa web magazinom KinoKultura; tu je i moj esej ŽANROVSKI FILMOVI U NOVIJOJ SRPSKOJ KINEMATOGRAFIJI); Priređivanje temata o piscu EMBROUZU BIRSU za časopis GRADINA (Sadržaće Birsove kratke eseje i napise, i tekstove o njemu, uključujući i moj uvodni esej).

Pored toga, nastavljam da pišem za BETON (http://www.elektrobeton.net ), POPBOKS (www.popboks.com), PRESSING (http://www.pressing-online.com), KUNG FU CULT CINEMA (http://www.kfccinema.com), BEYOND HOLLYWOOD (http://www.beyondhollywood.com ) itd. U najavi su i davno spremljeni brojevi magazina ZNAK SAGITE gde takođe imam obilje tekstova.

I najvažnije - sajt http://www.dejanognjanovic.com/ na kome mogu da se nađu moji radovi - eseji, kritike, prikazi, i razne druge vrste napisa, uključujući i putopis iz Providensa itd. Tu su i stalne vesti, kao i forum namenjen svim ljubiteljima horora pa - svratite!

9. Hvala ti na odgovorima i na tvom vremenu i za kraj jedno malo drugačije pitanje od predjašnjih. Naime, mi smo se sretali na nekim čudnim mestima i zanimljivim alternativnim koncertima. Stoga da li bi bio ljubazan da nam navedeš 5 albuma koje si najviše slušao u poslednje vreme?

Pre svega, moram da priznam da muziku ne pratim onako pomno kao film i književnost, niti sam neki preterani ekspert za nju. Vrlo neredovno i sporadično pratim šta novo izlazi, koji su najnoviji albumi itsl. Zbog toga stvari koje sam slušao u poslednje vreme uopšte nisu neke najnovije i najaktuelnije stvari, već ono što sam u relativno skorašnjem periodu nabavio i čemu sam se češće vraćao. Sticajem okolnosti, zapažam da su to većinom stvari iz 2006.

Dakle:

ARCHON SATANI -Mind Of Flesh And Bones -Remastered

DEUTSCH NEPAL - Erotikon -Limited Edition

FLINT GLASS - Nyarlathotep

MULPHIA - Darksides

VARIOUS: NOISE TERROR VOLUME ONE (Controlled Collapse, Insekt, Leatherstrip, Suicide Commando...)

Na kraju, hvala i tebi na pozivu za ovaj intervju, i pozdrav posetiocima tvog sajta.

NAGRADE KOJE JE DEJAN OGNJANOVIĆ DO SADA DOBIO:
I nagrada za književnu kritiku (MI NISMO BOLESNI), na konkursu časopisa Gradina iz Niša, za 2004. godinu (ravnopravno podeljena između tri prvonagrađena)

III nagrada na konkursu časopisa Ulaznica za 2005. za esej HOROR, IMENOVANJE NEISKAZIVOG

I nagrada na konkursu časopisa Ulaznica za 2006. za esej SRPSKI HOROR FILM IZMEĐU METAFORE I STVARNOSTI

Nagrada za najbolji neobjavljeni rukopis (oblast: esejistika) na konkursu za ediciju 'Istok-Zapad', Matična biblioteka 'Svetozar Marković', Zaječar, 2006. za rukopis Faustovski ekran.

IZVOD IZ BIBLIOGRAFIJE DEJANA OGNJANOVIĆA:

ROMANI:
1. Naživo, Prosveta, Niš, 2003, (lat.), 230 str.


KNJIGE (ESEJISTIKA I KRITIKA):
1. Faustovski ekran: đavo na filmu, Matična biblioteka 'Svetozar Marković', (edicija 'Istok-Zapad'), Zaječar, 2006.
2. U brdima, horori: srpski film strave, Niški Kulturni Centar, (edicija 'Tragači'), Niš, 2007.


PREVODI SA ENGLESKOG (KNJIGE):
1. Lari Gonik, Crtani vodič kroz seks, Paramecijum, Beograd, 2005.

PREVODI NA ENGLESKI:
-'Deja Vu (Vec Vidjeno)', u: Steven Schneider (ed.), 100 European Horror Films, British Film Institute, London, 2007. (esej)
-'Goran Markovic', u: Steven Schneider (ed.), 501 Movie Directors, Quintet, 2007. (esej)
-'James Whale' u: Steven Schneider (ed.), Quintet, 501 Movie Directors, 2007. (esej)
-'Sogo Ishii' u: Steven Schneider (ed.), 501 Movie Directors, Quintet, 2007. (esej)
-'Jan Svankmajer' u: Steven Schneider (ed.), 501 Movie Directors, Quintet, 2007. (esej)
-'Alejandro Jodorowsky' u: Steven Schneider (ed.), 501 Movie Directors, Quintet, 2007. (esej)
-'Kim Ki-Duk' u: Steven Schneider (ed.), 501 Movie Directors, Quintet, 2007. (esej)
-'Kaneto Shindo' u: Steven Schneider (ed.), 501 Movie Directors, Quintet, 2007. (esej)
-'Serbian Horror between Metaphor and Reality' in: Steven Schneider (ed.), Fear Without Frontiers (II edition), FAB Press, 2008.

OBJAVLJENA KRATKA PROZA:
1. 'Inkubacija', Gradina, Niš, br. 2, 2004, str. 179-189.
2. 'In Vivo' (odlomak iz romana), Gradina, Niš, 9-10-11-12, 2001, str. 269-272.
3. 'Vanredno stanje' u: Ulaznica, Zrenjanin, br. 193, decembar 2004, str. 45-49. (http://www.art-anima.com/d/price/vanredno.html )
4. 'Nemrtvi' u: Politikin zabavnik, Politika, Beograd, br. 2726 (07.05.2004.), str.56-57.
5. 'Smrt je zarazna bolest ' u: Tamna Zvezda (spec. izdanje časopisa PRESSING, br. 47, april 2005), str. 18-19. ( )
6. 'Mastilo' u: Trash, br. 3, god. III, Niš, 2006, str. 110-112.
7. 'Ko kosi a ko vodu nosi' u: Gradina, Niš,
8. 'Metak u čelo' u: Đorđe Otašević (prir.), Alisa u zemlji priča: Najlepša ostvarenja sa V konkursa za najkraću kratku priču, Alma, Beograd, 2006. str. 97



KNJIŽEVNI ESEJI:
1. 'Nekrofilija - nekad i sad', Znak sagite, br. 5, Beograd, 1995. str: 749-761
2. 'H.F. Lavkraft - skica za portret', u: Znak sagite, br. 5, Beograd, 1995. str. 762-764.
3. 'Horor - imenovanje neiskazivog', u: Ulaznica br.198, Zrenjanin, 2005, str. 68-86.
4. 'Nastanak gotika kao žanra' u: Plima plus, Cetinje, br. 48, zima 2004. str. 137-174.
5. 'Izvan ovog univerzuma' (pogovor) u: H.F. Lavkraft, Nekronomikon, Trifid, Beograd, 2007.
6. 'Politika tela i estetika straha', u: Polja br.439, maj-jun 2006. str. 35-47. (http://polja.eunet.yu/polja439/439-3.htm)
7. (sa Violetom Stojičić) 'The Influence of Jargon in Lexical Borrowing', Philologia, br. 4, Beograd, 2006., str.41-48

Nekronomikon