"Uvek sam pokušavala da slikam instinktivno, na način koji mi je prirodan, bez ikakvog stvarnog razmišljanja ili pažnje na umetničke teorije". ( Cicely Mary Barker)

I zaista, svojim prirodnim darom za slikanje, i intuitivnim odabirom likova i predmeta koje će ilustrovati, Cicely Mary Barker, postala je jedna od najpoznatijih engleskih umetnica u oslikavanju vila, drveća i cveća, autorka mnogih ilustracija i knjiga, koja i danas danas oduševljava sve uzraste, svojim toplim i nesvakidašnjim akvarelima, sa kojih zrače ljupka lica i figure malenih dečaka i devojčica, kojima je dodala krila, i svojom autentičnošću ostavila dubok trag u ovom tipu umetnosti, a i u srcu svih nas, koji imamo priliku da uživamo u ovom nesvakidašnjem ostavljanju duše na platnu i papiru. Dodavanjem krila ovim mališanima, uzleteli su u večnost.

Autorka, koja je svojom kičicom, ne samo oslikavala decu, već i dan danas budi dete u nama, rođena je 28. juna 1895. godine, u Croydenu, okrug Surrey, Engleska, u porodici skromnog finansijskog stanja, od oca - koji je svoj dar za umetnost urezivao u drvetu, Waltera Barkera i majke Mary Eleanor Oswald. Obzirom, da je bolovala od epilepsije, roditelji su joj posvećivali posebnu pažnju brinući o njoj u kući. Iz svojih skromnih prihoda, agažovali su dadilju, guvernant i kuvaricu koja je posebnu hranu pripremala za nju, a kasnije, brigu o njoj preuzima njena sestra, Dorothy Oswald Barker, iako je bila samo dve godine starija od nje.

Cecily je, zbog bolesti, većinu vremena provodila u krevetu, čitajući i slikajući satima, po uzoru sa stranica knjiga u rukama, koje su joj donosili iz dečije biblioteke i koje su je fascinirale. Pomno upijajući svaki potez poznatih ilustratora, među kojima su bili Kate Greenaway i Randolph Caldecott , bila je spremna da dokuči veštinu stvaranja te magije , i nije mogla a da se ne zapita "Da li može više da se uradi, da li lepota prirode može da oživi na stranicama?"

Dve od najdražih knjiga bile su joj "Memorials of Edward Burne-Jones", koju je dobila za Božić 1920. od svoje majke, i knjiga iz kućne biblioteke, "Život i pisma Sir Johna Everetta Millaisa" koju je takođe rado čitala. Bolest nije sprečila njen duh da stvara, i stvarala je lagano ali uporno, radujući se svakom sopstvenom napretku, ali nije ni tu stala. Lepotu prirode, koju je uglavnom posmatrala iz svog kreveta preko prozora, unosila je u svoju sobu, oživljavajući svaki list i cvetak na svom crtežu.

Na njen rad su uticali pomenuti ilustratori dečijih knjiga, a sa nekima je postala i prijatelj, kao što je Margaret Tarrant, međutim, jedan od njih je ostavio na nju poseban utisak. Poput Beatrix Potter, proučavala je cveće okom botaničara, gde je i sam stil slikanja i modeliranja bio sličan njegovom, što je i potvrdila izjavom: " U određenoj meri sam pod njegovim uticajem - ne u bilo kom tehničkom smislu, već u izboru predmeta, osećaja i atmosfere koju bih mogla postići. Jako mi se sviđaju, na primer, prve slike Millaisa, iako je on kasnije, dao divne stvari Burne-Jonesa."

Otkrivši njen dar, otac je počeo da je ohrabruje da nadogradi svoj umetnički talenat, i u tom cilju joj je uplatio dopisni kurs umetnosti koji je pohađala do 1919. godine, pruživši joj uvid u detalje koji su joj bili potrebni. Kada je napunila trinaest godina, upisuje je u večernju školu na Croyden School of Art-u, gde se doškolovala sve do 1940. godine.

Sa nepunih 15 godina, njene radove otkupljuje poznati izdavač Raphael Tuck (Raphael Tuck & Sons), otkupivši od njenog oca, tzv. četiri "mala crteža" i objavljuje ih kao razglednice. To joj je otvorilo vrata da se njeni crteži prodaju časopisima, proizvođačima čestitki, a zatim, i u većoj meri izdavačima knjiga. U oktobru iste godine, osvojila je drugu nagradu na konkursu za plakat, koji je vodilo Croyden Art Society. Cicelyine umetničke sposobnosti su rano prepoznate i do šesnaeste godine postala je doživotni član Croydon Art Society-a, što ju je učinilo najmlađom osobom koja je ikada dobila ovu čast. Likovni kritičar za Croydon Advertiser je tada izjavio: "Njeni crteži pokazuju izuzetnu slobodu duha. Ona ima jasno obećanje".

Nakon očeve smrti, u junu 1912. godine, njena sestra Doroti, pokušala je da izdržava porodicu sa svojom skromnom platom vaspitačice u vrtiću, kao i sa dopunskim radom u dve privatne škole, pre nego što je otvorila vrtić kod kuće. Cecily je takođe pokušavala da pomogne prodajom svoje poezije i ilustracija časopisima. Kao sedamnaestogodišnjakinja, zapravo, tek tada počinje oživljavati Vile cveća. Poslala je svoje ilustracije, uz koje je bio po jedan stih umesto opisa, časopisu My Magazine, Child's Own, Leading Strings i Raphael Tuck, u nastojanju da finansijski pomogne porodici.

Kako je bila veoma pobožna, uvek se pitala "da li čini dovoljno za crkvu " , pa je neka svoja umetnička dela donirala hrišćanskim misionarskim organizacijama koji su prikupljali sredstva za obnovu crkve i finansirala nekoliko knjiga sa htišćanskom tematikom kao što je "Dečija knjiga himni" (The Children's Book of Hymns) i, u saradnji sa svojom sestrom Dorothy, "On Me vodi" (He Leadeth Me). N aslikala je seriju rođendanskih čestitki s anđelima i bebama Društvu za promovisanje hriršćanskog znanja, Društvu prijateljskih djevojaka i Društvu za širenje evanđelja . Dizajnirala je vitraž za crkvu Svetog Edmunda u Pitlejku, a njenu sliku "Dete Hrista", pod nazivom "Dragi Sveta je došao", kupila je kraljica Marija . Radovi za crkvu uključivali su uljane ploče sa sedam sakramenata i svitci za krštenje koji su kačeni na zid iza posude gde su se obavljala krštenja. Godine 1916. dizajnirala osam misionarskih razglednica. Kanonik Ingram Hill opisao ju je kao "jednom od stubova" St. Andrew'sa.

Set razglednica Vilenjaci i vile naslikala je 1918. godine, a n jen prvi profesionalni rad je obuhvatao je čestitke i ilustracije namenjene časopisu za mlade. Cvetne vile proleća, objavljena je 1923. godine bila je njena prva objavljena knjiga. Slične knjige su objavljene u narednim decenijama, a neke i posthumno, kao što je knjigu Zimske cvetne vile, otštampana 12 godina nakon njene smrti, koju su tek 1985. godine priključili seriajalu njenih knjiga o sezonskih vila cveća. Postala je veoma poznata, upravo po ovoj seriji knjiga ,, Vile cveća" , koje je, obzirom da je pručavala biljke, svrstala po sezonama, od vila proleća do vila zime. Napravila je čitavu seriju razglednica sa prikazom vilenjaka i vila. Njene malene vile zasnivale su se na njenom znanju o biljkama i cveću, kao i njenim umetničkim slikanjem prave dece, gde je svako dete bilo odeveno u poseban kostim koji je sama pravila, shodno izgledu i karakteristikama cveta. Kreirala je uvek novi kostim za svaku od vila, pažljivo ih rastavljajući nakon završetka određene ilustracije, i ponovo koristila materijal za novi kostim. Svaki od kostima se bazirao na cvetovima i listovima određene biljke, ili pak ploda, koji je često bio detalj za kapu malenog vilenjaka kojeg je ilustrovala. Ostavila je iza sebe 170 originalnih i precizno iscrtanih botaničkih prikaza cveća u svojim ilustracijama. Kostime je čuvala u kovčegu svog ateljea, zajedno sa krilima od grančica i gaze, koje je takođe pravila. Deca, koja koja su joj bila modeli za malene vile i vilenjake, bila su iz vrtića u kojem je radila njena sestra, sve dok se vrtić nije zatvorio 1940. godine. U intervjuu 1958. rekla je novinaru: "Moja sestra je vodila vrtić i ja sam pozajmljivala njene učenike za modele". Međutim, sa sobom je nosila pribor za skiciranje zanimljive dece, tako da su njeni modeli bila i druga deca, pa je tako naslikala i decu rođaka, kao i Gladys Tidy, mladu domaćicu Barkerovih, koja je pozirala za malenu vilu sa grančicom cveta jagliča, 1923. godine. Iste godine šalje svoje slike vila cveća raznim izdavačima sa 24 slike i pratećim stihovima, gde dobija 25 funti.

Uglavnom je, prilikom rada na ilustracijama, koristila olovku, pero i mastilo, ali je radila i akvarele i u radove sa uljaninim bojama i pastelom. Što se tiče samog drveća i biljaka, većinu ih je slikala iz glave, bez obzira što joj je određene uzorke dostavljala Kew Gardens.

Godine 1924. porodica se preselila u viktorijansku kuću na četiri nivoa, u ulici Waldrons 23. Gde su izgradili studio u vrtu, a njena sestra je vodila vrtić u prostoriji iza kuće.

Porodica i prijatelji preporučili su joj da nastavi svetovne i svete poslove, što je i učinila. Nastavila je da pohađa večernju nastavu u Croydon Art School između 1920-ih i 1940-ih, da bi na kraju dobila mesto profesora. Išla je na putovanja radi novih skiciranja sa porodicom i prijateljima.

Nakon objavljivanja "Cvetne vile leta" 1925. Godine, dobila je pravi honorar za svoj rad. Supruga pisca Diona Klejtona Kaltropa, Meri Vajolet Klejton Kaltrop, napisala je u aprilu 1925. o njenim vilama proleća: "Ona ima tako izvrstan ukus, pored veštine crtanja".

Godine 1940. Napustila ih je sobarica i njena sestra zatvara svoju školu i preuzima brigu o domaćinstvu, majci i negovanju sestre.

Doroti i njena sestra sarađivale su na samo dve knjige: Prva knjiga je hrišćanska tema, "On me vodi" jer je Dorothy napušta 1954. godine, naprasno od srčanog udara. Sestrina smrt je bila za nju veliki udarac, jer je izgubila i saradnika, prijatelja i nekog ko je uvek bio tu za nju da joj pomogne u svemu. Nakon sestrine smrti, sva briga o majci u poznim godinama, prelazi na nju. Iz ogromne snage koju je izvlačila iz ljubavi prema porodici, počinje da radi na vitražu u spomen svoje sestre za crkvu Svetog Edmunda, a onda ostaje i bez majke 4 godine kasnije.

Početkom 1961. godine, Cecily se preseljava u aveniju Duppas 6 u Croydonu, ali je njeno zdravlje počelo da se pogoršava, međutim, uporno slika sve dok joj vid nije počeo slabiti. Napustila je ovaj svet, tiho, kao i što je živela, u krevetu bolnice Worthing 16., februara 1973. godine u 77 godini. Te godine je bila i pedeseta godišnjica od objavljivanja njene prve knjige " Vila cveća " . Komemoracija je održana u Storingtonu, u crkvi i u Cicelynoj kući, a nakon toga n jen pepeo razbacan po crkvenom dvorištu Storingtona.

Najpoznatije knjige u kojima su objavljene njene prve slike su "Šekspirova deca", "Deca saveznika" i rane "Vilinske karte" . Njene knjige ušle su u englesku književnu i umetničku istoriju kao dečiji klasici. Izdavač, Frederick Warne je, u znak stogodišnjice njenog rođenja, ponovo izdao sve originalne knjige "Vile cveća" uz biografiju 'Cicely Barker.

Naslovi cvetnih vila: Cvetne vile proljeća , 1923, Vile cveća leta, 1925; Jesenske vile cveća, 1926; Knjiga o vilama cveća, 1927; Abeceda vila cveća, 1934; Vile cveća na drveću, 1940; Vile cveća u vrtu, 1944; Ogrlice, 1946; preštampano kao Vilinske ogrlice, 1991; Cvetne vile s puta, 1948; Cvetne vile cveća i drveća, 1950; Slikovnica vila cveća, 1955;Vile cveća zime, 1985; Cvetne vile godišnjih doba, 1988; Riznica cvetnih vila, 1997 ...

Izvori:

https://en.wikipedia.org/wiki/Cicely_Mary_Barker

https://flowerfairies.com/

http://www.flowerfairyprints.com/cicely-mary-barker-biography/

http://www.flowerfairyprints.com/cicely-mary-barker-biography/

Objavljeno u prijateljskoj Veštičjoj reviji