Pošao je ka reci, na krivudavom putu kroz šumu. Kao pripadnik rimske kohorte, elitne jedinice, znao je da je smrtna kazna jedina opcija za dezertere. Ipak, nije mogao da odoli i povratak u rodni kraj u kojem je šetao sa majkom, prvom prvosveštenicom Šumske kuće, svetog gaja, posle čijeg uništenja se red preselio na ostrvo između svetova. Poznavao je sve puteljke i neke neprohodne krajeve na obroncima brežuljaka koji su zaklanjali ovaj deo Britanije iza svetova kojima se kreću obični ljudi. Setio se Druidskih priča da je zemlja sveta na svakom koraku, ali da postoje naročito sveta mesta na koja mogu da stignu samo posvećeni.

Njegova majka, volela je njegovog oca, rimskog vojnika što je dovelo do tragedije, pripovedala mu je o redu visokih sveštenica, mudrim Druidima koji su im prenosili poruke njihovih Božanstava, svetoj zemlji na kojoj su svi rituali uspevali da uzburkaju energije prirode i elementalima koji su bili podrška u svakom momentu... O vilinskom narodu koji je bio na obroncima njihovog gaja i uvek im pružao pomoć, pravovremenu, magijsku i nesebičnu. Znao je da sve ono što im je "Stari kod" ostavio u nasleđe sada sprovode sveštenice sa maglovitog ostrva. Voleo je rodni kraj, poznavao je stabla u čijem podnožju su cvetali beli cvetovi kakve nigde nije video, iako je sa svojom jedinicom prošao skoro sve predele britanskog dela carstva.

Sećao se vatri Beltena i noći Samena...ceremonije je predvodila njegova majka, a sveštenice reda su mu dopuštale da vidi i rituale kojima deca njegovog doba nisu smela da prisustvuju.

Znao je da su energije koje dominiraju krajolikom osvežavajuće, moćne i da bi, kad god je zadremao ispod nekog drveta, imao vizije koje su bile uputstvo za neke odluke koje su u tim trenucima bile važne, ali i uvidi u neke ambijente koje su ličili na budućnost, nekada nejasne, ali nekako razumljive u suštini. Bilo je trenutaka kada je video predele kakvi izvesno ne postoje na Zemlji, metalno-artificijelne svetove sa stotinama bleštavnih planeta koje su bile u pozadini nestvarnih struktura po kojima je hodao sa ljudima koji su bili bez kose i imali odeću od bleštavih tkanina protkanih nekom posebnom svetlećom energizovanom materijom.

Krenuo je dalje. Ubrzo je video tri čoveka koji su vukli devojku crvene kose grubo vezanu debelim konopcem, bila je bez svesti. Trojka je ličila na grupu drvoseča...grubih stanovnika ovog kraja...mlada žena koju su zarobili izgledala je sablasno neljudski, kao nežno biće koje očigledno nije trebalo da se nađe na ovom mestu zarobljno i bespomoćno. A opet osećao je neku posebnu energiju koja je obuzimala prostor... Krenuo je prema njima, obratio im se oštro..."Šta radite, kuda je vodite?" Umesto odgovora poletelo je koplje koje je izbegao, iskustvo iz bitaka za Rimsku Imperiju bilo je od pomoći, na vreme se pomerio. Krenuo je prema njima, dva zamaha mačem bila su dovoljna da jednog likvidira, a druga dvojica izbegla su njegovu sudbinu jer je su pobegla takvim trkom da bi ih teško stigao i da je pokušao.

Prišao je ženskom biću koje je disalo, ali je bilo bez svesti. Uzeo je u naručje i odjednom primetio da su ga okružila neka bića niskog rasta. Bilo je jasno da ne mogu da govore, ipak nekako je čuo ono što su mu mislima saopštili da treba da pođe za njima. Krenuo je sa crvenokosom devojkom u naručju. Ubrzo su se spustili niže ka maglovitom podnožju brda, patuljci koji su ga vodili su mu pokazali čamac koji kao da je čekao na njih. U njemu je sedeo sablasni lik duge brade koji mu je mahnuo. Ubrzo je veslao i vodio ih negde, nije bilo sumnje da poznaje pravac. Magla je onemogućavala da uoči kuda idu, ali ubrzo je video obalu koja je bila obavijena maglom, a kada su kročili na ostrvo magla je nestala. Veslač je mahnuo i ubrzo se izgubio, a onda je ugledao kuću iz koje se širila svetlost.

Krenuo je i kada je prišao vratima ona su se otvorila, devojka duge smeđe kose mu je rekla zapovednim tonom:" Smesti je na krevet."

Prišle su još dve veoma mlade devojke a njemu se obratila ona koja je ptvorila vrata, "Treba da se odmoriš, odvešćemo te u kuću u kojoj su odaje gospe Kaileje, prvosveštenice koja je zauzela tron Avalona posle smrti tvoje majke. Čekale smo te, ali nijedna vizija nije uključivala saputnicu, posebno ne ovakvo biće koje si nam doveo. Negovaćemo je, sve ukazuje da je to od posebne važnosti. Potrebno je da se odmoriš jer te čekaju mnoga iskušenja. Posle dvadesetak koraka ušli su u kuću gde su ga čekale dve devojke. Da, Maitri i Maja će se pobrinuti za tebe, do sutra." Odjednom je nestala. Namešten krevet ga je privukao kao magnet, zaspao je i utonuo u ambijente kakve je viđao pod omiljenim drvećem, boje su bile nestvarne, a opet nekako prepoznatljive.

Jutro je odnelo skoro svu maglu i sunce iznad ostrva sijalo je jako. Povetarac ga je podsetio na travu rodnog kraja. Prišla mu je devojka koju je prvu video na ostrvu. Biće koje si nam doveo je dobro i oporavlja se, Postavio je samo jedno pitanje:

"Vi me poznajete, i moju majku..."

"Da, tvoja majka je u Šumskoj kući, našem svetom gaju, predvodila sveštenice koje su obnovile drevni kod i sa našim Druidskim vođama čuvale britanski narod od okupatora. Kao što znaš tvoja majka je volela Rimljanina i to je dovelo do tragedije. "Vernemeton", sveti gaj je spaljen. Nekada naši ljudi kažu "Vermenton" jer im je latinski jezik nepoznat. Sećanja na te strašne događaje još su živa. Ali ti si bio i u nekim drugim vremenima sa nama i štitio svete predele od napasnika, kao što si sveto biće koje si nam doveo zaštitio od razbojnika.

Ti si Gaven, onaj koji je uvek branio uljezima da nas ugoze. Čekali smo tvoj povratak."

Krenuli su dalje, ubzo stza je vodila ka obali. Na njoj je odjednom ugledao stotine malih ljudi, patuljaka koji su podigli ruke i gledali prema njima. Čuo se huk koji je bio sve glasniji. Pitao je "ko su oni?".

"To su Gnomi, Undini i ostali duhovi prirode, oni koji čuvaju naše kraj i njegove energetske strukture, lepršave vetrove i sunčane zrake, dubine jezera i vile se ponekad tu pojave. Prepoznali su te, pozdravljaju kralja, zaštitnika".

Jutro narednog dana delovalo je nestvarno, čak i na ovom mestu. Sveštenica sa kojom je juče razgovarao je došla da mu kaže da je biće koje joj je predao dobro i da se potpuno oporavilo. Rekla je i nešto što nije sasvim razumeo, ličilo je na opis nekog drugog sveta u kojem se svi kreću tako da samo zamisle gde žele da budu i onda se tu odmah nađu. Izgleda da je biće koje je odbranio od lokalnih napasnika stanovnik tih svetova.

Veče je proveo na proplanku na obroncima šume. Ugledao je neku nestvarnu svetlost, njena jačina ga je zaslepela. Iz pravca svetlosti izronile su tri prilike, bića koja su voma ličila na ljude, ali su se i razlikovala, tako da je bio prilično zbunjen. Prišli su mu. Nisu ništa rekli, ali razumeo je da očekuju da ih odvede do kuće u kojoj su sveštenice Avalona negovale devojku koje im je predao.

Uskoro su bili na mestu na kojem se širila ljubičasta svetlost.

Pokazali su mu da ostane ispred kuće. Nešto kasnije čovek koji je ličio na diva, ali diva srednjeg rasta sa očima koje su delovale metalno mu se obratio.

Govorio je dubokim glasom sporo, smireno, odemreno...

"Znali smo da ćeš joj pomoći. Na kraljevskom tronu Univerzuma je upražnjeno mesto. Naša vladarka je želela da poseti vreme i predele iz svojih davnih života na ovoj maloj planeti. Da, bila je tvoja majka nekada davno, to vreme je i za tebe u prošlosti, ali za nas je toliko daleko da samo drevni zapisi beleže važne događaje iz tog doba.

Ja sam komandant Aurel, u vremenu iz kojeg dolazim tvoj sam najbliži asistent. Tvoje ingerencije su vezane za vrhovnu komandu armija Univerzuma. Mi ćemo se vratiti u naš svet i obavestiti tvoje buduće ja da si spasao našu kraljicu. Povešćemo je, njena radoznalost mogla je da bude sudbonosna, ali energije prošlosti i budućnosti su našle svoj put i dale ti znak koji si prepoznao. Njena kosa je crvene boje još od vremena jednog drugog ostrva koje je postojalo u ovom i istovremeno našem svetu, zvalo se Avalon.

Nije moglo biti drugačije, zbog tebe se vratila u ovo vreme i prostore koji su za nas hodnici prošlosti, Prašnjavi su, ali energije prirode su ukras koji se u našem svetu smatra veoma posebnim darom, u metalno-plastičnim kordorima našeg sveta veoma malo od toga je opstalo i nastavilo i pristalo da ih ukrašava."

Četiri prilike su krenule, znao je da idu daleko odavde i da će njihov put trajati kratko. Biće koje je spasao ga je dotaklo pogledom i energijom misli i emocija koje su ga obavile poput nekog štita koji će zauvek nositi.

Sledećeg jutra bio je sanjiv, iako se Sunce odavno nalazilo na vrhu neba. Devojka koja ga je svakodnevno posećivala je došla i sela pored njega.

"Ti si u jednoj od verovatnijih opcija stvarnosti ostao rimski legionar. Ipak neki događaji veoma posebnog karaktera su te vratili u rodni kraj. Od Boginje sam saznala da će to promeniti život buduće prvosveštenice Avalona. Bićeš uz nju do kraja njene vladavine, koja počinje kada mi vile postave krunu od ljubičastih zraka. Ti i ja bićemo zajedno, stari kod zabranjuje tako nešto, ali novo vreme će doći na naše ostrvo i nikada i više ništa u ovom svetu neće biti isto...

...Violet Frit se prisećala njenog poslednjeg boravka na Zemlji, poslednjeg prema zemaljskim parametrima linearnog protoka iluzije vremena. Alister Krouli je podsetio na neke zajedničke situacije koje je komentarisao u svom stilu, kako je to običavao i u inkarnaciji kada su se povremeno susretali.

"Tražila si savete oko rituala žrtvovanja životinja i magijskih efekata takvih postupaka, nisam takva pitanja očekivao od tebe...Mada nije ni naročito čudno kada se prisetim tvojih romana u kojima ima dosta magijskih opisa sličnog tipa. Opet, ti si sveštenica koja je štitila ta bića i ne samo ta..."

"Da, to je bilo radi nekih uvida, ja nisam koketirala sa crnom magijom kao ti. Energije koje su me vodile su primordijalne strukture ženskih silina koje su tražile da se ispolje. Vreme koje je došlo za nama, kada smo odigrali svoje uloge i vratili se ovde, pokazalo je da su rituali koje sam izvela sa mojim partnerima omogućili njihovo ispoljavanje, njihov uticaj je veoma brzo doveo do društvenih normi i promena u stavovima, pre svega zapadne hemisfere, zemalja koje su izjednačile prava žene sa pravima muškaraca, iako je proces bio otežan energijama tradicionalnih struktura kolektivnog nesvesnog i uticajem prevaziđenih religija koje su utemeljene na njima."

"Jeste, bio sam ponekad bio prilično maliciozan prema ženama, ipak ove siline su se, na određeni način, ispoljile i u mojim delima. Skarletna žena je ona koja poseduje moć koja je zasnovana na njima."

"Da, ti si bio tipičan britanski sarkastični kozer, lucidno si uočavao i opisivao ljudske slabosti, dakle i one koje su karakteristične za ženska bića... Tvoj rad bio je drugačijeg tipa, ali u stvari i ti si bio kanal preko kojeg su energije novog Eona objavile dominaciju i ništa posle toga nije moglo ostati isto."

"Pa da, Ajvaz je govorio kroz moje rečenice, odnosno ja kroz njegove. Pogrešio sam što sam sve zapisao i objavio kako sam verovao da sam čuo, neke objave bile su izmenjene mojim kapacitetima percepcije koja je bila ograničena mojim uverenjima ili, bolje rečeno, zabludama. Ipak, esencija novih istina je data na uvid pripadnicima ljudskog roda."

"Novo doba je došlo, onda kada smo mi otišli. Sve što smo uradili dalo je plodove, iako se stare strukture nisu povukle. Još uvek ne odustaju jer mnogi ljudi nisu u stanju da prihvate promenu. Iako je promena neophodna i neizbežna."

"Bilo je i vanzemaljaca koji su u naše vreme prenosili poruke Ajvaza. Onaj gospodin koji se zvao Tesla je jedan od njih. U stvari, on je prenosio izume koji su u drugim delovima Svemira odavno primenjeni, kako bi ljudi uspeli da ih upotrebe i krenu dalje od nekonfornih formi života, stanovanja i privređivanja. Naravno da nije dobio priznanja za ono što je učinio za nezahvalne ljude."

"Da, tako je to u ljudskoj zajednici, a i ženske energije koje su vekovima potiskivane ispoljile su se i u svom prizemnom vidu i podstakle potrošački mentalitet koji je usmerio pažnju ljudskih jedinki u pogrešnom pravcu i ojačao demonske koncepte ekonomije koja se zasniva na većoj potrošnji od proizvodnje i nezdavim bankarskim formulama."

"Da, ljudi su uvek zloupotrebljavali sve darove duhovnih posvećenika i pomoć iz drugih kosmičkih prostora. Ustalom i moje delo su pogrešno razumeli i interpretirali. Najveći broj njegovih poštovalaca su nekakvi tupavi poklonici muzičkih formi koje mi zvuče prilično neprirodno, hevi metal dečurlija, ništa oni nisu uspeli da shvate. Izgleda da me je najbolje razumeo autor koji se potpisuje kao Aurelius, koji je u knjizi koja na osnovama ezoterične astrologije analizira planetu Pluton, zapisao neke uvide koji su veoma blizu suštinskim porukama moje "Knjige zakona". U stvari ja sam mu donekle pomogao, jer je tokom pisanja uspeo da prizove segmente mog bića i dobije neke smernice, naravno zato što je bio pravilno usmeren...ostalo je išlo spontanim tokovima."

"Da, on je i moj rad predstavio na odgovarajući način. Njegov sajt je pun dobrih tekstova, na žalost piše na jeziku koji je razumljiv samo malom broju ljudi u nekim delovima Evrope.

"Da, njegove zasluge su uočene. Ima još nekih koji su dobro predstavili moj rad."

"A moje delo bilo je, u suštini, nastavak tradicije drevne vikanske religije i okultne prakse koja se u mnogim civilizacijama i narodima praktikovala vekovima. Njena reafirmacija bila je podloga mojih aktivnosti na prizivanju iskonskih ženskih, primodrijalnih energija. Ovde, u svom kutku zelenih predela nebeskog krajolika uživam u knjigama Merion Cimer Bredli, njene autentčne priče o Avalonu, bastionu ženske religije Britanije su duboko proživljene i ponekad se s njom sretnem u mislima. Čini se da je u nekim predelima koji su blizu ali samo u nekim dimenzijama, a daleko u drugim.

"Eh, da, ljudi su još dosta spori u prihvatanju promena i usklađivanju sa glavnim tokovima Univerzuma, zato su tu uzvišeni duhovi i vanzemaljci i neka hibridna bića, dosta drugačije deluju u odnosu na nas, ipak neka naša postignuća se i dalje poštuju i donekle razumeju."

"Da, nova vremena na Zemlji su interesantna, čini se da je načinjen korak napred, opet ima i previše nazadnih tendencija. Posmatraćemo šta se dešava...Nije ni tako čudno da su naše ostrvo Avalon, kao i sveta mesta Glastonberi i Stonhendž, još uvek portali ka višim dimenzijama iz kojih dolazi svetlost iluminacije..."

"U mojim vizijama prošlo je skoro dve stotine godina, i za sve to vreme magle su čuvale Avalon. U južnoj Britaniji, Britanci i Rimljani postali su jedan narod. Stigao je novi car, po imenu Dioklecijan, i krenuo da izleči imperiju od poslednjih građanskih ratova.

Između sukoba sa Rimljanima viđala sam svoje sveštenice, pokolenje za pokolenjem, kako obožavaju Boginju na Svetom Toru ili odlaze da postanu žene prinčeva i održe malo stare mudrosti u spoljašnjem svetu. Učinilo mi se da poneka ima Gavenov lik, ili Eilaninu lepotu, ili da je mala i tamnoputa kao Vilinska Kraljica.

Ali nisam videla sebe ponovo rođenu u Avalonu. Prema Druidskim učenjima, poneko je toliko svet da kada ga smrt oslobodi tela on zauvek odlazi izvan krugova sveta. Ne mislim da sam ja toliko blistava duša. Možda će Boginja biti milostiva i dopustiti mom duhu da bdi nad mojom decom dok ne bude potrebno da ponovo oživim u telu.

A kada se to desi, možda će Gaven i Siana takođe ponovo doći. Pitam se hoćemo li se prepoznati. Možda nećemo, ali mislim da ćemo u te nove živote poneti makar sećanje na našu nekadašnju ljubav. Možda će sledeći put na Sianu biti red da bude učitelj, a na mene da učim.

Ali Gaven će uvek biti Sveti Kralj."

"Lady of Avalon" , Merion Zimer Bredli

Priča će biti objavljena u zbirci "Novi Orlean, okultne i fantastične priče", čije objavljivanje je u pripremi.