1. LAVKRAFT NA SRPSKOM

Knjiga koju držite u rukama predstavlja prvo ambiciozno i sistematsko predstavljanje proze Hauarda Filipsa Lavkrafta (1890-1937) na srpskom jeziku.

        Iako se smatra jednim od najvećih, ako već ne i najvećim piscem horora u XX veku, Lavkraft je na srpski jezik dospeo neobjašnjivo kasno, više od pola veka nakon svoje smrti. Čak i kada se to najzad desilo, bilo je bez pompe, krajnje skromno i sporadično, bez ikakvog reda i sistema. Zahvaljujući izdavaču i uredniku Bobanu Kneževiću, prvo se u SF magazinu Alef  br. 17 pojavila horor-fentezi priča 'Čudna visoka kuća u izmaglici', u sledećem broju priča 'Nečastivi sveštenik', a kasnije i četiri priče u Kneževićevom zborniku Horor iz 1990. godine ('Otpadnik', 'Pacovi u zidovima', 'Pikmenov model' i 'Danvički užas'), sve u prevodu Aleksandra B. Nedeljkovića.

         Godinu dana ranije, 1989., Rad je objavio zbirku S onu stranu sna, sa pomalo proizvoljnim, ali ipak solidnim izborom od šest priča ('S onu stranu sna', 'Ukleta kuća', 'U klopci faraona', 'Hram', 'Nečastivi sveštenik' i 'Snovi u veštičjoj kući'), u prevodu Jasne Jovanov. Ova je zbirka značajna još i po tome što sadrži prvi kraći esej na srpskom posvećen Lavkraftu (pogovor 'Slovo strave' priređivača Svetislava Jovanova). Izuzev šture odrednice u Enciklopediji naučne fantastike Zorana Živkovića (Prosveta, Beograd, 1990), taj kratki tekst na samo četiri strane zadugo je bio jedini kritički osvrt na delo ovoga pisca dostupan na našem jeziku. 

         Usledio je BIGZ sa romanom Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda (takođe iz 1990.); u okviru istog izdanja objavljen je i Lavkraftov fundamentalni esej 'Natprirodna strava u književnosti' - oba u prevodu Gordane Velmar-Janković, kao i nadasve skromna 'Beleška o piscu' (na jednoj stranici) Radoslava Bratića. Ovaj prevod je doživeo još najmanje dva ponovljena izdanja (najnovije u biblioteci 'Kosmopolis' izdavača Logos: Algoritam, 2007).

         Napokon, krajem te sudbinske 1990. niška Gradina objavljuje drugi (i značajniji) Lavkraftov roman, U planinama ludila, praćen ciklusom priča: 'Izjava Randolfa Kartera', 'Srebrni ključ' i 'Kroz kapiju srebrnog ključa', u prevodu Sonje Dekanić Janoski.

         Prvi opširniji tekst o Lavkraftu na srpskom jeste poglavlje 'Mutant iz bajke: kroz kapiju dubokog sna' u knjizi Ranka Munitića Čudovišta koja smo voleli 2 (Terra Press, Beograd, 1997). Munitić, poznatiji po svojim napisima o filmu, doticao se Lavkrafta sporadično i u svojoj ranijoj knjizi Alisa na putu kroz podzemlje i svemir. Pored njega, jedini studiozniji tekst o Lavkraftovom delu objavljen je ponovo u Kneževićevom izdanju: magazin Znak Sagite br. 5 (1998) doneo je obiman esej 'Nekrofilija - nekad i sad' autora Dejana Ognjanovića, koji je praćen Lavkraftovom biografijom i bibliografijom, kao i prevodom njegove priče 'Gonič' (reprintovana u antologiji Strah: Mala antologija horora, prir. Milka Knežević-Ivašković).

     I - to je sve.

     Sve do knjige koju sada imate pred sobom.

2. O OVOM IZBORU

        Namera priređivača jeste da pruži prvi autoritativan i potpun pregled svega onoga najboljeg i najznačajnijeg što je Lavkraft kao pisac pružio, i da se to čitalačkoj publici najzad predstavi sa adekvatnom ozbiljnošću i pažnjom. Iz opusa koji čini pedesetak priča i novela odabrano je dvadeset najreprezentativnijih. Pri odabiru se vodilo računa o sledećem: da u izbor uđu sve priče koje se smatraju književno i žanrovski najkvalitetnijim; da se u njemu nađe većina poznatijih i popularnijih (iako neke od njih možda nisu spisateljski vrhunci); da se ponuđenim izborom pokrije što je veća moguća raznovrsnost tema i ideja koje je Lavkraft učinio prepoznatljivo svojim; najzad, da izbor čini što više do sada neobjavljivanih priča - naravno, imajući u vidu napred navedene principe.

        Tako, po prvi put se na srpskom nalaze tri ubedljivo najbolje Lavkraftove priče, koje su do sada u prevodima misteriozno zaobilažene: 'Zov Ktulua', 'Boja izvan ovog svemira' i 'Senka nad Insmutom'. Po prvi put na srpskom, takođe, u ovoj knjizi su i izvanredne priče 'Muzika Erika Zana' i 'Dagon', nenadmašno atmosferični 'Festival', čuveni 'Herbert Vest - Reanimator', idejno potentni 'S one strane' i netipična naučno-fantastična priča 'U zidinima Eriksa'. Pored odličnih priča koje su ranije već objavljivane i koje se u ovom izboru nisu mogle zaobići, u zbirci se nalaze i dva kratka, ali vanredno značajna fragmenta: minijatura-prozna poema 'Niarlatotep' i fiktivna 'Istorija Nekronomikona'; oni, svaki na svoj način, bacaju značajno svetlo na Lavkraftov univerzum oličen u pričama koje slede.

3. O PREVODIMA

Lavkraft je imao sreće utoliko da su se njime na srpskom do sada bavili prilično iskusni i kvalitetni prevodioci. Ipak, već objavljivane priče u ovom izboru predstavljene su u bitno redigovanim verzijama: u njima su, uz minuciozno upoređivanje sa originalnim Lavkraftovim tekstom, izvršene brojne ispravke kako bi se eliminisale postojeće greške, netačnosti, nepreciznosti i stilske neujednačenosti, i kako bi se svi tekstovi uskladili u terminologiji, topografiji i t.sl. Slično važi i za nove prevode, koji se ovde po prvi put pojavljuju: svi su oni detaljno pregledani i doterani kako bi bili što bliži Lavkraftovom izrazu i duhu njegovih reči. U odanosti strukturi Lavkraftove rečenice svesno sam se rukovodio primerom Bodlerovog prevoda E. A. Poa: on je, prevodeći prvu rečenicu Pustolovina Artura Gordona Pima ('My name is Arthur Gordon Pymm...'), upotrebio konstrukciju 'Mon nom est A. G. Pymm' umesto tipičnije francuske konstrukcije 'Je m'appele A.G. Pymm'. Dakle, uz sve poštovanje pravila srpske sintakse, trudio sam se da prevode učinim što bližim iskustvu čitanja Lavkrafta u originalu.

        Dva kultna toponima, nakon konsultacijama sa američkim stručnjacima, ovde su dovedena u ispravan oblik: ono što je u ranijem prevodu bilo poznato kao 'Danvič' ovde je prepravljeno u 'Danič', dok je 'Insmaut' (po analogiji sa drugim engleskim toponima koji se završavaju sa 'mouth', kakvi su Plimut, Bornmut, i dr.) korigovan u ispravan oblik koji glasi - Insmut. Slično je postupano i sa drugim imenima mesta, likova i 'bogova'. Jedini izuzetak je famozni 'Ktulu' - uprkos detaljnim Lavkraftovim instrukcijama u jednom pismu, prema kojima bi ljudskom jeziku najpribližniji izgovor bio Kh'lulu - odlučio sam, na svoju dušu, da zadržim univerzalno ustaljeni izgovor - Ktulu.

4. O KRITIČKOM DELU

Predugo se išlo haotičnim i proizvoljnim objavljivanjem priča ovog značajnog pisca. Tek ovo izdanje čitaocu pruža ne samo promišljeno odabrane priče, već i kratke kontekstualne uvodnike za svaku od njih, detaljne napomene, kao i obiman pogovor na kraju knjige, koji ih stavljaju u idejni i estetski kontekst Lavkraftovog dela, i žanra horora kojem pripadaju.

        Svaka priča praćena je kratkim uvodom koji govori o njenom nastanku, izvorima, značaju za Lavkraftov opus, i potonjim uticajima i medijskim varijacijama (stripovske i filmske adaptacije).

        Pri napomenama (sakupljenim na kraju knjige, kako ne bi ometale praćenje samih priča) vodilo se računa da ne budu preopširne, i da doprinose boljem razumevanju priča, kao i da podstiču na dalje istraživanje one koji budu zaintrigirani mestimično šturim Lavkraftovim aluzijama. U njihovom sastavljanju od izvesne pomoći bila su već postojeća anotirana izdanja istaknutog Lavkraftovog proučavaoca S.T. Džošija (vidi bibliografiju na kraju knjige), ali moram naglasiti da ovima nedostaju brojne anotacije okultne i ezoterične prirode, koje u ovoj knjizi potiču iz drugih izvora.

        Pogovor na kraju pokušava da prozbori o idejnoj zaleđini Lavkraftovih priča, neraskidivoj od njegovih zapleta, te o njegovoj estetici horor priče koja ga ističe kao najsamosvesnijeg i najozbiljnijeg praktičara ove vrste u XX veku, i da tako argumentuje tvrdnje o neospornom značaju ovog pisca.

        Najzad, kako bi priča bila potpuna, na kraju knjige nalaze se i kratka biografija, i anotirana bibliografija najznačajnijih izdanja Lavkraftovih dela, kritičkih dela o njemu, i nekoliko najbitnijih izdanja njegovih nastavljača.

5. O ILUSTRACIJAMA

Lavkraftova je proza naglašeno vizuelna i imagistička, i od svoje najranije pojave, u magazinu Weird Tales, inspirisala je brojne ilustratore i umetnike, počev od umnogome nenadmašenog Virdžila Finleja, pa sve do današnjih, poput K. V. Džetera, Dž. Koultarta i drugih. Umesto linije manjeg otpora, koja bi se sastojala u reprintovanju već postojećih inostranih ilustracija, u duhu ambicija ovog izdanja odlučili smo da angažujemo domaćeg umetnika koji bi nam pružio originalne radove. Rezultat je pred vama. Nijedna vizuelizacija Lavkraftovog dela nikada neće u potpunosti zadovoljiti njegove čitaoce, jer svako u svojoj glavi ima unekoliko različitu viziju njegovih groznih opisa: smatram neospornim kvalitetom radova Nikole Vitkovića to što je učinio odmak od pre-eksplicitnih lavkraftovskih ilustracija kakve obično nalazimo, i uspeo da prenese ne samo grozu, već i morbidnu lepotu, ne samo trulež već i specifičnu ambivalentnu lavkraftovsku fascinaciju neljudskim formama i kosmičkim ambisima.

6. O ČITAOCIMA

Nakon ove knjige neće vam biti potrebno nijedno ranije izdanje Lavkraftovih priča na srpskom. Stavite je uz svoje uzglavlje, i vraćajte joj se često u dubokim noćnim časovima. Lavkraft je zahvalan za stalno novo čitanje, i istraživanje, jer njegova egzistencijalna, metafizička, kosmička strava - na žalost ili na sreću - nije prolaznog karaktera. Ona se uvlači duboko pod kožu i rezonira sa najdubljim arhetipovima našeg kolektivnog nesvesnog.

     Drhtite!

Tekst je objavljen na blogu autora:

http://cultofghoul.blogspot.com/